Говор предсједника Владе Мила Ђукановића на Милочерском развојном форуму

Предјседник Владе Црне Горе Мило Ђукановић
Милочерски развојни форум, 28.09.2010.

Уважене даме и господо,
Желим да изразим велико задовољство што је Милочерски развојни форум, и ове године, окупио импозантан број учесника и што се тематски све више фокусира на суштинска питања развоја. Учешће великог броја експерата из иностранства, региона и Црне Горе, као и учешће великог броја младих, увјерава ме да се озбиљно промишља не само о темама, већ и о будућим носиоцима промјена и развоја.

(Управљање)
Изгледа да многи у Црној Гори, још увијек, нијесу свјесни динамике промјена која се одвија у свијету и онога што слиједи. Зато, питање управљања, у временима промјена, има велики значај. Појачан интерес научних институција за динамичку неравнотежу, нове технологије и од недавно обновљен сукоб економсмих теорија и политика када су у питању улога државе и улога тржишта, само наговјештавају дубину и комплексност будућих дешавања. Не занемарујући значај политика које настоје да одговоре на овако велике изазове, сматрам да су за нас, не мање важни нове идеје, концепти развоја, производи, нова тржишта. Све то указује на много непознаница, страхова, растућу конкуренцију и ризике, као и потребу да се, са више уважавања него до сада, ослањамо на науку и знање.

Ако размишљамо о будућности, а као одговорни људи то треба да чинимо, не можемо, а да не размишљамо о предстојећим промјенама. Не можемо, а да не размишљамо о утицају промјена на друштво. Не можемо, а да не размишљамо о томе како прилагодити моделе управљања временима која врло брзо долазе. Размишљања на овакве теме су веома битна, јер доприносе промјенама у начину понашања, односа према проблемима, и у крајњем, промјенама у парадигми која одсликава карактер друштва као цјелине. Увјерен да највеће промјене тек предстоје и без обзира што ћемо се у будућности снажно ослањати на технологију, сматрам да ће посебну улогу у обликовању друштва имати нове институције, теорије, идеологије, али и нови проблеми. Зато имам утисак да ће прије свега владе, а не искључиво предузећа или непрофитне организације, бити најважнија област иновирања у наредних 20-25 година.

Одговори на бројна питања нису једноставни, али њихова комплексност не смије да нас обесхрабри да константно трагамо за бољим рјешењима. Додатну тежину трагању за рјешењима даће питања која нису само економске природе, као што су старење популације, миграције, нови проналасци,...Иако ова питања нису директно економска, она несумњиво имају снажне економске посљедице.

Такође, мораћемо да размишљамо и о друштвеном положају стручњака, људи који посједују знање, јер ће прихватање вриједности за које се залажу, бити критично за динамику будућег развоја. А једно од најделикатнијих питања у промјенама које предстоје, и које је добило све већи значај управо захваљујући бројним стручњацима и њиховим истраживањима, односи се на енергију, управљање енергетским изворима и проблематику емисије штетних гасова.

(Питање енергије – глобални контекст)
Недостатак енергије представља озбиљну препреку економском и социјалном развоју сваке земље, док цијена енергије има значајан утицај на трошкове живота и на кретање сиромаштва. Преко 20% свјетске популације (или око 1,4 милијарде људи) нема приступ електричној енергији. Око 40% (или преко 2,7 милијарди) ослања се на традиционалну употребу био-масе.
Према пројекцијама Међународне агенције за енергетику, очекује се да ће у периоду до 2030. тражња за примарном енергијом у свијету расти по годишњој стопи од 1,5%. Највећи утицај на раст тражње имаће развој земаља Далеког Истока, прије свега Кине. Фосилна горива и даље остају доминантни извор енергије, иако се очекује благи пад учешћа нафте у укупној структури тражње – на око 30%. Међутим, пад учешћа у релативним, не значи смањење у апсолутним показатељима. Очекује се да ће производња нафте, са садашњих 80-85 милиона барела дневно, достићи до краја 2030. године дневну производњу од преко 105 милиона барела.
Раст тражње за угљем и гасом биће проузрокован растућим потребама производње електричне енергије из термо-електрана. Истовремено, до 2030. године очекује се раст тражње за електричном енергијом по годишњој стопи од 2,5%. Преко 80% овог раста биће остварено у земљама које не припадају групи ОЕЦД земаља. До 2030. године очекује се изградња око 4.800 ГW (гига-вати) нових капацитета, што је пет пута више од садашњих капацитета које имају САД, на примјер. Највећи удио у новоизграђеним капацитетима (преко 28%) имаће Кина.

Највећу стопу раста оствариће обновљиви извори енергије (вјетар, соларна, геотермална, био-енергија и енергија плиме и осјеке). Сада се учешће обновљивих извора у укупној производњи електричне енергије у свијету креће око 2,4%. Међутим, до 2030. очекује се раст на 8,6%. Највеће учешће у овом расту имаће вјетро-електране. Истовремено, раст учешћа наведених обновљивих извора, довешће до благог смањења учешћа енергије добијене из хидро-извора, са садашњих 16% на 14% до 2030. године.

Малоприје сам казао какве су пројекције изградње нових капацитета. Сада да видимо колико новца је потребно за изградњу наведених капацитета. Потребан капитал процјењује се на око 26 трилииона долара, односно 1,2 трилиона годишње, што представља око 1,5% укупног свјетског друштвеног бруто производа. Преко половине ових инвестиција, потребне су земљама у развоју, због растућих потреба за електричном енергијом.

Имајући у виду потребан обим инвестиција, да би се изградили капацитети који могу да задовоље растућу тражњу, забрињава пад инвестиција у области енергетике проузрокован, прије свега, глобалном кризом. Неке процјене указују да је у свијету у 2009. години било око 90 милијарди долара мање инвестиција у енергетици него у 2008., док је пад инвестиција у обновљиве изворе у истом периоду износио око 30%. Зато сматрам да не смијемо оклијевати када су у питању прилике за инвестирање у енергетски сектор у Црној Гори.

Процјене стручњака су да ће у периоду 2010 – 2030 фосилна горива још увијек имати значајну улогу. Када је у питању цијена нафте, били смо свједоци значајних осцилација у цијенама у периоду 2007 – 2009. Подјетићу вас да је цијена нафте достигла 97 долара по барелу на крају 2008., да би средином 2009. године износила око 60 долара по барелу. Пројекције указују да можемо очекивати цијене од преко 100 долара по барелу до краја 2020. и преко 115 долара до краја 2030. године. Какве су посљедице раста цијена нафте? Земље ОЕЦД-а, на примјер, трошиће 2030. године око 2% свог друштвеног бруто производа само на увоз нафте и гаса.
(Климатске промјене)
Ако ће нафта и даље бити веома значајан енергент, а из пројекција видимо да хоће, онда ће велики изазов и даље остати како смањити емисију угљен диоксида (ЦО2). Тренутно емисија ЦО2 у свијету износи око 5 тона по становнику годишње. Са 6 гига-тона 1935. године, емисија штетних гасова нарасла је на око 28 гига-тона у 2009. Процјењује се да ће раст емисије штетних гасова достићи 34,5 гига-тона 2020. и 40,2 гига-тоне 2030. године. Највећи допринос оваквом расту емисије гасова даће Кина (6 Гт), Индија (2 Гт) и Блиски Исток (1 Гт). Управо овако динамичан раст, сада отежава пад о којем се посљедњих година толико говори. Како у релативно кратком року смањити емисију ЦО2, велико је питање за политичке лидере, бизнисмене, научнике. Зато недавно одржане конференције у Њујорку и Копенхагену, на којима је Црна Гора узела активно учешће, указују на значај овог проблема и покрећу на размишљање. Подсјетицу, подржавајући глобалне активности за ублажавање климатских промјена, Црна Гора се придружила настојању осталих земаља потписница Оквирне конвенције УН о промјени климе и Кјото протокола да се смањи глобална емисија гасова са ефектом стаклене баште, и ратификовала Кјото протокол у марту 2007. године. Енергија није само глобални проблем, већ су и глобални проблеми у енергетици.
Толико се тренутно емитује у атмосферу, да све док не почнемо значајно смањивати емисију ЦО2 , морамо рачунати на раст температуре на планети са свим посљедицама које глобално загријавање има (суше, поплаве и друге непогоде и њихов утицај на економију). Могући раст температуре до 2030. године креће се између 5-6 Ц степени. Какве ће то посљедице имати на све становнике земље, још увијек не знамо.
(Очекиване велике пормјене у будућности)
Глобална економска криза имала је снажан утицај на укупну потрошњу енергије у свијету. Будући трендови у многоме зависе од брзине опоравка свјетске економије. Ипак, јасно је да ће око 2025. године Кина преузети прво мјесто од САД, као највећег потрошача нафте и гаса у свијету. Трећи највећи увозник биће Индија.
Глобално, очекују се значајна истраживања гаса и све већа употреба гаса у будућности. Иако са великим степеном извјесности можемо да тврдимо да постоје значајне резерве гаса, проблем који постаје све израженији јесте како допријети до тих резерви. Садашња технологија представља препреку. Познате свјетске резерве гаса крајем 2008. биле су довољне да покрију период од 60 година, уколико би производња била на нивоу из 2008. Више од половине ових резерви налази се у Русији, Ирану и Катару. Међутим, процјене научника указују на то да се може очекивати да се пронађу резерве гаса које су готово 5 пута веће од садашњих, што би омогућило производњу у наредних 300 година, ако као основу користимо ниво производње из 2008. године.

Дошло је до још једне глобалне промјене у свијету – енергетска ефикасност. Енергетска ефикасност даје највећи допринос не само смањењу емисије штетних гасова, већ и начина на који се користи постојећа енергија. У овој сфери до изражаја су дошле подстицајне политике држава и иновације предузетника. Чини се, ипак, да многи нису свјесни ефеката који се могу постићи. Ево једног примјера: До 2030. године очекује се раст броја становника на планети за више од једне милијарде. Ако 1 милијарда људи укључи једну сијалицу од 60W, укупна потрошња енергије на земљи расте за 60,000 МW (мега-вати). Да бисмо задовољили такву потрошњу, потребно је изградити 20 нових термоелектрана снаге по 500 МW. Или, другим ријечима, било би потребно 20 пројеката сличних Маочу код Пљеваља, да би се подмирила употреба само једне сијалице од 60 W за очекивани пораст становништва.
(Ситуација у Црној Гори)
Каква је ситуација у Црној Гори? Област енергетике почиње да се препознаје као један од стубова будућег економског развоја. Неоспорно је да имамо потенцијал за производњу електричне енергије из различитих извора. Оно што је још увијек спорно јесте да постигнемо консензус око тога како да расположиви потенцијал најбоље искористимо, а да при томе не угрозимо животну средину, максимизујемо степен искоришћења расположивих ресурса и убрзамо динамику реализације пројеката.

Зато, ако не будемо радили брже, енергетика може постати једна од баријера будућег економског развоја Црне Горе. То није политичка оцјена. Овакав закључак намећу бројке. Наиме, стопа раста потрошње електричне енергије током посљедњих десет година креће се на нивоу од око 2,5% годишње. Ако желимо да убрзамо наш економски развој, потребно нам је више енергије које у овом моменту немамо. Имамо само двије могућности, да повећавамо увоз, а тиме и нашу зависност од других или да што боље искористимо потенцијале којима располажемо.

Знам да ће то, само по себи, наметнути бројне дилеме. Али, сматрам да морамо реаговати брже и одлучније, јер када почнемо да се осврћемо назад, тада многе дилеме изгубе смисао, а ефекти пропуштених прилика добијају на значају.

Шта смо до сада конкретно урадили у области енергетике? У регулаторном дијелу, извршили смо потребно усклађивање са законодавством ЕУ. Најзначајније активности у овој години су усвајање новог Закона о енергетици и Закона о енергетској ефикасности. Формирана је Регулаторна агенција за енергетику, чији је оснивач Скупштина ЦГ. У складу са циљевима ЕУ, односно Енергетске заједнице, усвојили смо Стратегију развоја енергетике до 2025. године и иницирали прве тендере за изградњу нових капацитета. Подсјетићу вас да у периоду од тридесет година нисмо градили нове енергетске капацитете у Црној Гори. Дакле, коначно смо створили услове да направимо прве помаке после веома дугог периода.

Који су то нови капацитети? У области хидро-енергије, у току је процедура избора инвеститора за изградју четири електране на Морачи. Пројекат предвиђа изградњу 230 МW инсталисане снаге и годишњу производњу од 720 ГWх. Износ ове инвестиције је око 550 милиона еура. Додатно, усвојеном Стратегијом предвиђена је изградња електрана на Комарници, инсталисане снаге 170 МW и годишње производње 230 ГWх. Процјењује се да ће изградње електране на Комарници коштати око 180 милиона еура. Завршетком ове двије инвестиције можемо добити нових 950 ГWх електричне енергије. Међутим, то неће бити довољно, ако желимо да осигурамо енергију за развој по стопама реалног раста ГДП какве смо имали у годинама прије избијања кризе.

Бројне аналзе и пројекције указују да ће мале хидро-електране, као и микро-електране на различите изворе (сунце, вјетар, вода), добијати на значају у будућности. Свједоци смо да је овај процес почео да се одвија и у Црној Гори. Ми смо већ идентифковали око 120 локација на којима је могуће градити мале хидро-електране. Наставићемо са процесом подстицања инвестирања у овој области, између осталог и због тога што је управо ово сегмент у којем долази до успостављања партнерстава између домаћих и страних инвеститора, трансфера знања и нових технологија. Такође, што укупан број произведених КWх неће бити такав да ријеши наш будући дефицит, сваки извор бити важан.

Зато се морамо озбиљно фокусирати и на остале капацитете, не само у области хидро-енергије. Поред намјере да се изгради други блок ТЕ у Пљевљима, припремили смо тендерску документацију за изградњу 500 МW инсталисане снаге потпуно нове термо-електране која би користила процијењене резерве угља из басена Маоч. То што до сада нисмо нашли инвеститора, не смије нас обесхрабрити. Морамо наставити даље! Исто тако, морамо наставити даље да тражимо рјешења за Рудник угља у Беранама.

Када је у питању енергија вјетра, направили смо позитивне помаке. Недавно смо потписали уговоре за изградњу првих вјетро-електрана. По завршетку пројекта на Можуру код Улциња и Крнову код Никшића, укупне инсталисане снаге 100 МW, добићемо прве КWх електричне енергије из овог, за нас потпуно новог, али и потпуно неискориштеног потенцијала. Већ сада добијамо интересантне предлоге за изградњу нових капацитета на вјетар, како у залеђу и на сјеверу Црне Горе, тако и на мору. О њима морамо пажљиво размислити, јер, показује се, наши тренутни преносни капацитети нису довољни да прихвате овај тип електричне енергије. Израда студија које треба да укажу на то како да ријешимо проблеме преноса, је у току.

Када сам поменуо преносне капацитете, сматрам посебно важним уговор који ћемо потписати ових дана на међудржавном нивоу између Црне Горе и Италије, а којим се управо отвара могућност инвестирања у пренос. Имплементација овог стратешког пројекта је неоспорно од великог значаја и за регион и шире. Изградња подводног кабла по први пут створиће могућност да се Црна Гора не само позиционира као произвођач, већ и као регионални центар за трговину електричном енергијом. За тако нешто требаће нам нова знања, вјештине и технологије.

Но, да бисмо искористили преносне капацитете што боље, морамо се позабавити и преосталим изворима енергије у Црној Гори. Већ сада имамо у најави први пројекат електране која ће користити био-масу. Тиме на конкретан начин показујемо наше настојање да помогнемо економски развој сјеверног дијела Црне Горе. Такође, имајући у виду број сунчаних дана у Црној Гори, расписан је тендер за израду Стратегије валоризације простора у циљу производње енергије из обновљивих соларних извора. Свјесни смо да је у овом моменту електрична енергија добијена из оваквих извора скупа. Али морамо гледати на будућност. Морамо се кроз покушаје и константно праћење технолошког напретка, борити да идемо напријед. Стајање у мјесту не доприноси развоју.

Последњи сегмент односи се на гас. Један дио истраживања већ је завршен. Резултати су охрабрујући и представљају основ за даља истраживања и за постепену експлоатацију гаса. Приводимо крају израду тендерске документације и очекујемо да убрзо нађемо партнере са којима можемо ући у економску експлоатацију гаса.

(Закључак)
Даме и господо, сматрао сам да је ово прилика да са вама подијелим размишљања на ову важну тему.
Не постоје пречице до брзог изласка из кризе. Морамо бити дисциплиновани и упорни. Но, чврсто вјерујем да ће Црна Гора, као и до сада, својом отвореношћу и спремношћу да стално побољшава економски систем, наставити да даје свој допринос подизању животног стандарда и јачању вриједности, којима, сви у региону, заједнички тежимо. Улога која у том процесу припада сектору енергетике је од нарочите важности.

Захваљујем на пажњи.