Саопштење: Одржана пресс конференција поводом Предлога закона о стечају

Данас, у просторијама Министартства економије, одржана је пресс конференција о Предлогу закона о стечају. На конференцији су говорили Драган Кујовић, помоћник министра економије за индустрију и предузетништво и Драган Ракочевић, предсједник Привредног суда.
На конференцији је истакнуто да су, у изради текста закона коришћена и анализирана упоредно правна рјешења и искуства земаља у региону и друга међународна искуства, искуства стручњака и учесника у стечајном поступку (стечајних судија, стечајних управника, привредника).
Постојећи, још увијек актуелни, Закон о инсолвентности привредних друштава усвојен је у јуну месецу 2002. године. Иако је доношењем тог закона знатно унапријеђен стечајни поступак, примјена наведеног закона, указала је на постојање извјесних проблема у примјени прије свега са правно-техничког аспекта и одступању од континентално-европског законодавства којем, по својој правној традицији, припада и Црна Гора.
Предлог закона о стечају осим боље систематике и правно-техничких рјешења у односу на постојећи закон, доноси и нова рјешења јер је циљ био унапрјеђење квалитета стечајног поступка и то прије свега кроз већи степен намирења повјерилаца, мање трошкове стечајног поступка и смањење дужине трајања стечајног поступка.
Унапрјеђење се огледа прије свега у сљедећем:
- У увођењу начела и циља стечајног поступка јер се у досадашњој пракси показало да недостатак дефинисања циља и начела доводи до несигурности приликом одлучивања у стечајном поступку. Дефинисано је 8 начела стечајног поступка и то: начело заштите стечајних повјерилаца, начело једнаког третмана и равноправности, начело економичности, начело судског спровођења поступка, начело императивности и преклузивности, начело хитности, начело двостепености и начело јавности и информисаности.
- Прецизирани су и нови стечајни разлози, а то су трајнија неспособност плаћања, презадуженост као и непоступање по усвојеном плану реорганизације.
Сматра се да је стечајни дужник трајније неспособан за плаћање ако: не може да одговори својим новчаним обавезама у року од 45 дана од дана доспјелости обавезе, ако је потпуно обуставио плаћање у периоду од 30 дана непрекидно. Постојање трајније неспособности плаћања се претпоставља у случају када је предлог за покретање стечајног поступка поднио повјерилац, који у судском поступку није могао намирити своје новчано потраживање било којим средством извршења.
- Презадуженост (инсолвентност) представља нови стечајни разлог који се јавља у случају када је имовина дужника мања од његових обавеза.
- Уведени су преклузивни рокови што подразумијева да након истека тог рока нијесу дозвољене радње односно настаје губитак одређеног права;

- Овим предлогом закона остављена је могућност подношења унапријед припремљеног Плана реорганизације то јест План реорганизације може се поднијети истовремено са предлогом за покретање стечајног поступка, а са доношењем рјешења о усвајању плана реорганизације престају све посљедице отварања стечајног поступка, а у називу стечајног дужника брише се ознака „у стечају”.
- Један од циљева је и смањење дужине трајања стечајног поступка. У складу са тим скраћен је рок за пријваљивање потраживања након отварања стечајног поступка на 30 дана у односу на рок од 60 дана како је дефинисано досадашњим законом.
- Нова класификација повјерилаца на излучне, разлучне и стечајне повјериоце омогућава излучним и разлучним повјериоцима да своја потраживања намире и прије окончања комплетног стечајног поступка.
Излучни и разлучни повјериоци нијесу стечајни повјериоци.
Излучни повјерилац је лице које, на основу свог стварног или личног права, има право да тражи да се одређена ствар издвоји из стечајне масе.
Разлучни повјерилац је повјерилац који има заложно право или право намирења на стварима или правима о којима се воде јавне књиге или регистри.
Стечајни повјерилац је лице које на дан покретања стечајног поступка има необезбијеђено потраживање према стечајном дужнику.

- Такође, новина у односу на постојећи закон, а која је у складу са међународном праксом, је могућност продаје стечајног дужника као правног лица.
- Оно што у постојећем закона, по нашем мишљењу, такође није до краја дефинисано јесте статус запослених у случају увођења стечаја. Овим предлогом закона је јасно дефинисано да се отварањем стечајног поступка отказују уговори о раду које је стечајни дужник закључио са запосленима.
- Такође, као најбоља међународна пракса, уведена је и могућност медијације (посредовања) прије отварања стечајног поступка у складу са законом којим се уређује поступак посредовања.