План претварања неформалних насеља у формална и регуларизација објеката са акцентом на сеизмичке изазове

ПОЈАМ НЕФОРМАЛНИХ НАСЕЉА И ЦИЉЕВИ ПРОЈЕКТА

Неформална насеља су она која не задовољавају захтјеве законског признавање. Ова насеља углавном карактерише:

• Да у највећој мјери нису прошла кроз процес провјере стандарда изградње са аспекта СЕИЗМИЧКОГ РИЗИКА, што је посебно наглашено у цијелом приобалном појасу Црне Горе, као и његовом залеђу.

• ПЛАНСКО-УРБАНИСТИЧКА НЕОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРА.
• НЕДОВОЉНА ИНФРАСТРУКТУРНА ОПРЕМЉЕНОСТ ПРОСТОРА.
• Све горе наведено води и ка НЕПОСТОЈАЊУ АДЕКВАТНИХ СОЦИЈАЛНИХ И ЈАВНИХ ИНСТИТУЦИЈА за одређени простор неформалног насеља. ( сколе , домови здравља ...)

• Свакако као дугорочно велики проблем оваквих насеља је и НАРУШАВАЊЕ ЕКОЛОШКИХ СТАНДАРДА одређеног простора. Проблеми као што су: отпуштање отпадних вода у земљу, формирање неадекватних, „дивљих“ депонија чврстог отпада, велика концетрација аутомобила на малом простору, лоше снадбијевање водом, и тд, стварају амбијен у којем се рапидно нарушава животна средина, што у крајњем води и ка трајној девастацији природних квалитета простора, као и РИЗИКУ ПО ЗДРАВЉЕ СТАНОВНИКА.

Управо је циљ овог Плана да на иновативан начин регулише статус објеката кроз поштовање принципа које намећу просторно урбанистички планови и параметри.

Сви неформални објекти могу подијелити у три категорије:

Објекти гдје је усвојена просторно планска документација која је те објекте накнадно препознала затим објекти гдје је усвојена просторно планска документација која је те објекте није накнадно препознала и објекти за гдје просторно планска документација још увијек није усвојена.

Неколико је основних циљева Пројекта са аспекта бенефита заједнице и градјана :

• Организација насеља у којима је безбједно живјети. Насеља у којима ће се смањити или уклонити ризик од природних катастрофа, посебно земљотреса.
• Планско и урбанистичко уређење простора. Уређење простора на начин који ће омогућити квалитетан живот, естецку привлачност и одрживост.
• Изградња и организација инфраструктурних услова. Овај важан циљ представља основ квалитетног живота, као и развоја пословног амбијента уз имплементацију енергетски ефикасних система.
• Изградња школа, библиотека, домова здравља, пошта и других неопходних социјалних и јавних институција.
• Смањење штетног утицаја на животну средину. Са новим планирањем и урбанистичким уређењем простора, као и имплементацијом квалитетних грађевинских стандарда, сваки простор може постићи развој на начин који у што мањој мјери нарушава животну средину.

Уз поменуте постоји и неколико веома важних економских бенефита и то:

• Простор који добије нову димензију у естетском и функционалном смислу што резултира растом вриједности некретнина (обратимо само пажњу на цијене некретнина у близини нових тргова, булевара, факултета или реконструисаних комерцијалних објеката).

• Регуларан објекат уписан у земљишним књигама значи повећање његове вриједности и уједно и могућност хипотекарног задужења или отуђења и што је посебно значајно могућност обављања привредне дјелатности (нпр. у туристичким центрима).

• Експертске анализе на глобалном нивоу показале су да објекти добијају на вриједности и до 50%. Исте анализе показују да је вриједност увећања вриједности најчешће већа од уложеног у регуларизацију.

Цјелокупан процес се реализује у оквиру постојећег система без доношења посебних законских текстова као што је то био случај у неким земљама.

• Циљ нам је да кроз дестимулативну пореску политику, неколико пута увећамо порез на непокретност за објекте који имају могућност да регулишу свој статус, јер постоје планске препоставке, али то не желе, као и да утичемо на власнике таквих објеката да постану дио система и тиме обезбиједе правну сигурност објекта, увећају његову вриједност и подигну квалитет живота.

Истовремено са овим циљ нам је да са локалним самоуправама, међународним финансијским институцијама и црногорским банкама обезбиједимо повољан начин отплате обавеза везаних за регуларизацију стстуса објеката.

Овај план не предвиђа легализацију објеката, већ предвиђа процедуру у којој ће неформални објекти проћи кроз поступак провјере сеизмичке стабилности и сигурности објеката, и препознавањем у просторно урбанистичким плановима стећи услов да регулишу свој статус.

КО ЦЕ ДОБИТИ МОГУЦНОСТ ДА РЕГУЛАРИЗУЈЕ НЕФОРМАЛАН ОБЈЕКАТ?

Искључиво објекти који су саграђени до ступања на снагу Закона о уређењу простора и изградњи објеката, уз услов да планска документа такав објекат препознају.

ДА ЛИ ЦЕ ТАЈ НЕКО ПЛАТИТИ ЕКСТРА ДАЗБИНЕ ОДНОСНО ИПАК ИМАТИ ТЕЗЕ УСЛОВЕ У ОДНОСУ НА ГРАДЈАНЕ КОЈИ СУ РАДИЛИ ЛЕГАЛНО?


План предвиђа и механизам пореског притиска који подразумијева пореско дестимулисање власника неформалних објеката да задрже постојећи статус. Дакле, сматрамо да би пореско оптерећење за неформалне објекте гдје постоје плански предуслови, али не и жеља власника за регуларизацију статуса, требало да буде знацајно увећано све до момента регуларизације. Тиме би се учинило неисплативим за власнике ових објеката да задржавају статус qуо.

Такође, планирано је и утврђивање посебне таксе за регулризацију.


ПИЛОТ ПРОЈЕКАТ

Општина Бар је покренула иницијативу и ангажовала престижни експертски тим из Канаде и Аустрије за израду Пилот пројекта Студије изводљивости рјешавања проблема неформалних насеља.

Тим престижних стручњака дефинише најоптималнија рјешења за финансијску реализацију пројекта на примјеру око 4000 конкретних објеката, као и дају препоруке и моделе просторно урбанистичке организације ових насеља.