Абазовић у Будви: Одрживи развој тачка спајања и помирења региона

Ако постоји тема која окупља све државе Западног Балкана и која најлакше налази консензус, онда је то одрживи развој. Сваки грађанин, Црне Горе или региона жели чисте ријеке, чист ваздух, већу инклузију, социјалну правду, бољи животни стандард и могућност да живи и ствара услове који постоје у Европској унији. Ако постоји тачка спајања и помирења нашег региона, нека то буде одрживи развој и циљеви који су прокламовани кроз одрживи развој, поручио је предсједник Владе Црне Горе др Дритан Абазовић на Другој регионалној конференцији „Одрживи развој на Западном Балкану", у Будви.

Како је казао, велики је оптимиста кад је у питању Западни Балкан.

„Вјерујем да, у једном тренутку, када будемо довели политичке односе на један коректан и прихватљив ниво, да ће овај дио свијета давати добре и позитивне сигнале Европској унији и бити примјер неким другим регијама како треба да сарађујемо. Нека одрживи развој и ова конференција данас буду само симболичко подстрекивање да идемо ка том циљу и нађемо моделе како конкретно у појединим сегментима да унапређујемо сарадњу, поручио је Абазовић.

Ми смо промјена коју желимо да видимо, и ми сви морамо да будемо активни судионици глобалних процеса.

До 2030. имамо одређени број циљева и сигуран сам да ћемо у неким сегментима успјети упркос свему, нарочито када је у питању енергетска ефикасност. Свака школа у Црној Гори мора бити енергетски ефикасна, па и свака јавна институција до 2030. То нису компликовани потези али би значајно утицали на свијест млађих генерација и подстакли ове циљеве о којима говоримо, поручио је Абазовић

Како је казао, одрживи развој у перцепцији просјечног грађанина ЦГ се односио само на оно што је заштита простора и животне средине, међутим, одрживи развој не може да се сегментира, он захтјева крајње интеграциони приступ и односи се на све сфере и све секторе друштва.

Резидентни координатор УН у Црној Гори Петер Лундберг, истакао је важност партнерства и дијалога за решавање сложености одрживог развоја.

Постизање одрживог развоја је задатак који сви морамо да испунимо. Климатске промене, сиромаштво и неједнакости су изазови који се протежу преко граница. И, ако изазови прелазе границе, морамо да створимо простор гдје решења и знање такође немају границе. Уједињене нације остају поуздан партнер Црној Гори у дијељењу одличних до сада постигнутих резултата, али и да напредујемо, јер је одрживи развој игра у којој морамо успјети, закључио је Лундберг.

Директорка Регионалне школе за јавну управу (ReSPA), Маја Хандјиска-Трендафилова је указала да је данашња конференција потврдила повезаност процеса изградње снажне јавне управе и СДГ циљева одрживог развоја.

„Мисија и циљеви ReSPA-е су управо усмјерени на подршку владама Западног Балкана у изградњи снажних јавних управа и тиме корелирају са СДГ 16 (“Мир, правда, јаке институције”). Данашњи регионални политички дијалог највишег нивоа отворио је пут конкретнијим акцијама влада региона у испуњавању SDG циљева гдје ReSPA заузима јединствену улогу у подстицању регионалне сарадње на свим нивоима и подршци владама региона у остваривању принципа добре управе. Наставићемо да подржавамо Западни Балкан у остваривању национално приоритетних циљева одрживог развоја који се односе на јавну управу кроз конкретне инструменте подршке фокусирајући се на размјену знања и јачање административних и политичких капацитета, посебно у областима координације политика, кохерентности и програма боље регулативе”, казала је Хандјиска-Трендафилова.

Шеф Сектора за сарадњу у Делегацији ЕУ у Црној Гори Ингве Ендсторм (Yngve) је указао да је Црна Гора у фази процеса приступања који захтијева континуиране напоре у више области, као и укључивање и сарадњу између различитих актера.

„Ово подразумијева широки политички и друштвени консензус о кључним реформама у изградњи здравијег, правичнијег и просперитетнијег друштва. Због тога треба да усвојимо холистички приступ и да градимо синергије између спровођења циљева одрживог развоја и преговора о приступању ЕУ, нарочито имајући у виду ограничене финансијске ресурсе и административне капацитете у свих шест земаља Западног Балкана”, поручио је Енгсторм.

За учеснике конференције, поруку је имала и Gwi-Yeop Son, регионална директорка за Европу и CIS, Канцеларије Уједињених нација за развојну сарадњу.

Конференцијом, која је била прилика да представници/ице земаља региона које дијеле исте специфичности и сусрећу се са истим изазовима у спровођењу политике одрживог развоја, размјене искуства, знања и добре праксе у овој области и креирају платформу за сарадњу у будуће, је модерирао Милош Поповић из УН.