Анализа консолидоване јавне потрошње за 2020. годину

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

Пандемија вируса ЦОВИД-19 и њен утицај на економске токове, у највећој мјери, опредијелила је кретање јавних финансија у 2020. години. Значајан пад јавних прихода узрокован падом економске активности и притисак на потрошњу усљед потребе додатног финансирања здравственог система као и спровођење социо-економских мјера помоћи грађанима и привреди резултирали су растом дефицита јавне потрошње на највећи ниво од стицања независности.

Велики економски шок, у доброј мјери амортизован је коришћењем депозита пренесених из претходне године и додатним задужењем под повољним условима, чиме је одржана ликвидност буџета и у условима значајног пада наплате јавних прихода, чиме се обезбиједило редовно сервисирање буџетских обавеза.

Јавни приходи у 2020. години износили су  1.869,3 мил. € или 43,7% процијењеног БДП-а (4.279,0 мил. €). У односу на планиране, приходи су мањи за 69,4 мил. € или 3,6%, док је у односу на наплаћене у 2019. години, наплата прихода мања за 282,2 мил. € или 13,1%, као посљедица значајног смањења економске активности узроковане пандемијом вируса ЦОВИД-19.

Јавна потрошња у 2020. години износила је  2.330,3 мил. € или 54,5% БДП-а, и већа је за 60,6 мил. € или 2,7% у односу на планирану, док је у односу на претходну годину већа за 106,6 мил. € или 4,8%, превенствено усљед спровођења три пакета социо-економских мјера усмјерених на сузбијање негативних ефеката пандемије по грађане и привреду. 

Полазећи од кретања прихода и расхода, у 2020. години, остварен је дефицит јавних финансија у износу од  461,0 мил. € или 10,8% БДП-а, што је за 130,0 мил. € или 39,3% више у односу на планирани.

БУЏЕТ ЦРНЕ ГОРЕ

Динамика кретања буџетских прихода и расхода у 2020. години под директним је утицајем неповољне епидемиолошке ситуације у земљи, која је ограничавајући економске токове негативно утицала на цјелокупну економију.

Изворни приходи буџета у 2020. години износили су 1.639,2 мил. € или 38,3% процијењеног БДП-а (4.279,0 мил. €), што је за 65,8 мил. € или 3,9% мање у односу на планиране, односно 246,0 мил. € или 13,1% мање у односу на остварене у 2019. години. 

Забиљежени пад прихода узрокован је, у највећој мјери, падом оствареног туристичког промета, те је највеће негативно одступање у односу на планирано забиљежено код: пореза на додату вриједност у износу од 86,0 мил. € или 14,0%, и акциза у износу од 16,0 мил. € или 7,2%. У односу на 2019. годину поменуте категорије прихода биљеже значајан пад у износу од 165,9 мил. € или 23,9%, односно 30,1 мил. € или 12,8% као посљедица смањене економске активности узроковане пандемијом корона вируса.

Са друге стране, приходи по основу пореза и доприноса на зараде у 2020. години су већи за 44,2 мил. € или 7,3% у односу на планиране Ребалансом буџета и поред пројектованог пада запослености од 5,5%, што је резултат субвенционисања зарада за запослене у привредним гранама посебно погођеним мјерама за ограничавање обављања дјелатности у оквиру другог и трећег пакета економских мјера. У поређењу са 2019. годином, порези и доприноси на зараде биљеже пад у износу од 21,9 мил. € или 3,3% првенствено усљед пада прихода од доприноса за здравствено осигурање (као резултат смањења стопе за 2 п.п. од јула 2019. године), као и усљед одлагања наплате прихода по овом основу, као једне од мјера Владе усмјерене превасходно на очување радних мјеста у условима отежаног пословања узрокованог пандемијом.

Као резултат оствареног снажног раста економске активности из 2019. године, приходи по основу пореза на добит забиљежили су раст и у односу на план и у односу на претходну годину и то за 10,8 мил .€ или 16,0% односно 5,6 мил. € или 7,7%.

Усљед чињенице да планирана уплата по основу дивиденде енергетских компанија у већинском власништву државе није извршена, категорија остали приходи је забиљежила пад како у односу на план, тако и у односу на 2019. годину у износу од 16,3 мил. € или 30,7%, односно 39,2 мил. € или 51,6%.  

Како је било и очекивано, приходи по основу такси значајно су нижи у односу на исти период претходне године усљед мјера Владе усмјерених на смањење негативних ефеката утицаја корона вируса на привреду и грађане, али и наредбе о привременом затварању великог броја предузећа и органа управе. 

Издаци буџета у 2020. години износили су 2.061,7 мил. € или 48,2% БДП-а, што је у односу на исти период претходне године више за 33,2 мил. €  или 1,6%, док је у односу на планиране више за 20,9 мил. € или 1,0%. Буџетска потрошња је увећана превасходно усљед потребе за додатним финансирањем здравственог система у периоду пандемије, као и финансирања три пакета социо-економских мјера усмјерених на сузбијање негативних ефеката пандемије и помоћ грађанима и привреди.

У односу на 2019. годину, највећи раст забиљежен је код категорије резерве у износу од 92,1 мил. € или четири пута и то као резултат спровођења пакета мјера помоћи привреди и грађанима, при чему се највећи дио односи на субвенције зарада запослених у циљу стварања услова за очување радних мјеста. У односу на план, ова категорија биљежи пад у износу од 17,2 мил. € или 12,9 %, као резултат тога што претходно планирана средства по основу законског рјешења за финансијску санацију "Монтенегроаирлинес"-а нису реализована у планираном износу.

Код категорије трансфери за социјалну заштиту евидентирано је одступање у односу на план у износу од 19,0 мил. € или 3,3% усљед нижег остварења на категорији права из области пензијског и инвалидског осигурања у износу од 14,1 мил. €, као и права из области социјалне заштите у износу од 4,1 мил. €. На другој страни, поредећи са претходном годином, ова категорија издатака биљежи раст у износу од 4,3 мил. € или 0,8% превасходно као резултат имплементације новог Закона о пензијском и инвалидском осигурању као и једнократне помоћи пензионерима.

Трансфери појединцима, невладином и јавном сектору биљеже раст како у односу на 2019. годину, тако и у односу на план у износу од 61,6 мил. € или 28,0%, односно 4,5 мил. € или 1,6% првенствено као резултат већих трансфера Фонду за здравствено осигурање у циљу санирања посљедица пандемије.

У структури издатака буџета, текући издаци остварени су на нивоу од 858,2 мил. € и већи су за 18,1 мил. € или 2,2% од планираних, првенствено усљед веће реализације код категорије расходи за услуге у износу од 12,5 мил. €. У односу на 2019. годину, текући издаци су већи за 35,4 мил. € или 4,3%, првенствено усљед раста бруто зарада за 26,3 мил. € или 5,6% као резултат повећања зарада за запослене у Просвјети и Здравству, али и једнократних давања за запослене у овим секторима током 2020. године.

На другој страни, капитални издаци реализовани су у износу од 226,8 мил. €, што је за 32,0 мил. € или 16,4% више од планираних, и то као резултат веће реализације средстава планираних за имплементацију пројеката који се реализују кроз Капитални буџет а које спроводе Управа за саобраћај и Управа јавних радова (не укључујући пројекат изградње приоритетне дионице Аутопута) и то по основу закљученог кредитног аранжмана. У односу на претходну годину ова категорија издатака мања је за 118,1 мил. € или 34,2%, као посљедица смањеног интензитета извођења радова на изградњи приоритетне дионице Аутопута, у условима пандемије.

У 2020. години динамика кретања буџетских прихода и расхода утицала је на остварење дефицита буџета у износу од 422,6 мил. € или 9,9% БДП-а, што је за 86,7 мил. € или 25,8% више у односу на планирани.

ЛОКАЛНА САМОУПРАВА

Изворни приходи буџета јединица локалне самоуправе у 2020. године износе 230,2 мил. € и мањи су у односу на остварење у 2019. години за 36,2 мил. €, док су у односу на планиране мањи за 3,5 мил. €. Локални приходи су, између осталог, знатно смањени усљед предложеног сета мјера за ублажавање негативних утицаја пандемије вируса ЦОВИД-19.

Издаци буџета локалне самоуправе  у 2020. године износе 268,6 мил. €, што је за 73,3 мил. € више у односу на 2019. годину. У односу на план, издаци су већи за 39,8 мил. €, првенствено због већег издвајања за капитални буџет.

У 2020. години забиљежен је дефицит локалне самоуправе у износу од 38,5 мил. €.

У прилогу: Анализа консолидоване јавне потрошње за 2020. годину.доцx

                Анализа консолидоване јавне потрошње у 2020. години.xлсx