Блиска сарадња кључна да би економска интеграција региона Западног Балкана постала стварност

Други дан конференције “Оснажи. Интегриши. Расти.” (Empower. Integrate. Grow.) окупио је министре и представнике држава Западног Балкана и представнике Европске комисије око теме која је повезала регион – Плана раста ЕУ за Западни Балкан.

Конференцију су отворили Предраг Зеновић, главни преговарач Црне Горе са Европском унијом и Петер Фелтен, амбасадор Савезне Републике Немачке у Црној Гори.

Говорећи о комплементарности Плана раста са преговарачким процесом, главни преговарач Зеновић је рекао да ће Реформска агенда бити окосница за спровођење активности које су се поклапају са реформама у преговарачком процесу. “Управо ће овај инструмент убрзати спровођење реформи и социоекономску конвергенцију региона, унапређујући животни стандард и квалитет живота грађана”, поручио је он.

Амбасадор Савезне Републике Њемачке у Црној Гори, Фелтен је казао да сматра добрим знаком то што све државе у региону и релевантне институције виде регионалну економску интеграцију као кључни циљ политике, како би подстакле регионални, а самим тим и национални економски развој.

“Сматрам то знаком да су све земље региона одлучне да блиско сарађују како би регионална економска интеграција заиста постала стварност”, рекао је амбассадор Фелтен.

На панелу “Претприступни бенефити: Од SEPA до Зелених коридора и даље” могли су се чути аргументи сваке од држава Западног Балкана, али Европске комисије о Плану раста, економској интеграцији и приближавању Јединственом тржишту ЕУ.

Овај панел је био и прилика за дискусију о спровођењу реформских агенди, које предвиђају социо-економске и структурне реформе планиране за период 2024–2027 у оквиру Плана раста за Западни Балкан.

На панелу су говорили Директорица за Западни Балкан у Генералном директорату за сусједство и преговоре о проширењу, Валентина Суперти, министарке и министар европских послова Маида Горчевић, Тања Мишчевић и Орхан Муртезани, први замјеник премијера за европске интеграције Бесник Бислими, генерални директор Одсјека за европске интеграције и политике, Адриан Каменица и замјеник министра спољних послова Јосип Бркић.

Директорица за Западни Балкан у Генералном директорату за сусједство и преговоре о проширењу, Валентина Суперти говорила је о бенефитима које План раста доноси државама Западног Балкана, прије свега реформама, али и прогресивној интеграцији у Јединствено тржиште ЕУ и заједничко регионално тржиште. Осврнула се на уштеде које ће приступање Јединственом подручју плаћања у еурима (SEPA) и Зеленим коридорима донијети Западном Балкану.

“Важно је да грађани буду упознати са бенефитима које ће четири стуба Плана раста донијети и да сви будемо амбасадори иницијатива које ће донијети добро државама Западног Балкана. Очекивање Европске комисије је да наставимо да радимо овако посвећено на Плану раста јер се и планирање процеса приступања интензивирало”, казала је Суперти.

Маида Горчевић, министарка европских послова подсјетила је да је просла година била успјешна за све државе региона,  и да ју је обиљежио велики број иницијатива са конкретним резултатима.

Све ове иницијативе су ту због грађана. Не само SEPA, све остале иницијативе које су проистекле из Плана раста могу омогућити економски напредак у цијелом региону. Док радимо на преговорима и реформама, желимо да наши грађани већ виде разлику и напредак на путу ка пуноправном чланству, рекла је Горчевић.  

Министри су истакли важност регионалних иницијатива за брже прилагођавање европским стандардима и интеграцију у Јединствено тржиште ЕУ. Посебно су похваљени пројекти попут "Green Lanes" и SEPA, који омогућавају боље повезивање и економску интеграцију региона. Истакли су да План раста доживљавају као инструмент за приближавање ЕУ и отварање дијалога у региону и унапрјеђење реформи. Међутим, наглашено је да га не треба посматрати као једини план за Западни Балкан, већ као алат за убрзање процеса интеграције и привлачење инвестиција.

Саговорници су се сагласили да док државе Западног Балкана спроводе реформе, очекују већи сигнал подршке од ЕУ, што би потврдило да је регион на правом путу, као и да су конкретни резултати и награде за постигнућа кључни за даљи напредак.

Они су казали да се неке од држава региона суочавају са политичким изазовима који успоравају спровођење Плана раста, али постоји нада у заједничка рјешења.

На панелу је најављено да ће се сљедећи самит у оквиру Плана раста одржати у марту у Скопљу, И истакли очекивања да ће сљедећа година бити врло интензивна за све земље региона, нарочито у  спровођењу реформи и даље интеграције.

Нагласили су да је чланство у ЕУ коначан циљ, с нагласком на принцип регате и напредак заснован на заслугама, гдје напредак зависи од постигнутих резултата.

Коференцију организује GIZ Отворени регионални фонд за Југоисточну Европу – Спољна трговина, који финансирају Европска унија и њемачко Савезно министарство за економску сарадњу и развој (BMZ) у сарадњи са Министарством европских послова.

МИНИСТАРСТВО ЕВРОПСКИХ ПОСЛОВА