Брајовић збуњује јавност и међународне партнере- Предсједникова савјетница информисала и о именовањима која нису разматрана на Влади

Реагујући на саопштење савјетнице за вањску политику Предсједника Црне Горе Тамаре Брајовић, у коме се тврди да је Кабинет Мила Ђукановића обавијестио надлежне у одређеним земљама, као и њихове амбасаде и представништва да не постоји сагласност о предлогу кандидата који би Црну Гору у њима представљали, односно да они немају његову сагласност, Министарство вањских послова има обавезу да јавности појасни чињенице. Најважнија је да су током овог поступања апсолутно испоштоване процедуре, а потом и да је јавност путем споменутог саопштења погрешно информисана у дијелу који подразумијева набрајање кандидатура које нису ни разматране на сједници Владе.

У дијелу који се тиче процедуре, Уставом, односно Законом о вањским пословима, прописано је да Влада предлаже амбасадоре и шефове других дипломатских представништава наше земље у иностранству.

У члану 40 наведеног Закона, на предлог министра вањских послова, Влада утврђује предлог за постављење амбасадора. Сљедствено томе, по добијању агремана државе пријема и мишљења Одбора Скупштине надлежног за међународне односе, Предсједник Указом поставља амбасадора и даје амбасадору акредитивно писмо.

Дакле, Влади Црне Горе дато је уставно и законско овлашћење, да у циљу аутентичнијег заступања и спровођења својих политика у иностранству, предлаже дипломатске представнике, док је предсједниково уставно овлашћење, у овом дијелу, доношење указа о постављењу амбасадора, као и давање акредитивног писма, које долази тек на крају цјелокупног процеса, чиме се формално финализује процес именовања.

Имајући у виду значај тематике, постављење амбасадора до сада је усаглашавано на тзв. вањскополитичким консултацијама предсједника Црне Горе, предсједника Скупштине, предсједника Владе и министра вањских послова. лако овај формат нема формално законско утемељење, сматрамо да се ради о доброј и корисној пракси и вјерујемо да га у условима кохабитације владајућих структура у Црној Гори треба наставити, уз коректна поступања свих страна.

Управо у циљу заштите међународног угледа Црне Горе, као и у интересу грађана, потпредсједник Владе за вањску политику Абазовић и министар вањских послова Радуловић, до сада су увијек иницирали ове консултације, док са друге стране није исказана жеља са сарадњом.

Ипак, у ситуацији када су, у досадашњем току све процедуре прописане релевантним законима у потпуности испоштоване, наводи да Министарство “свјесно изиграва процедуре на националном нивоу, крши добру праксу, нарушава кохабитацију и срозава међународни углед земље”, нису у складу са праксом добре међуинституционалне комуникације. Изнесене тврдње нису на мјесту јер нису утемељене на чињеницама.

Наиме, савјетница Предсједника за вањску политику, како се наводи у датом саопштењу, информисала је надлежне органе у појединим земљама “да не постоји сагласност власти које учествују у кохабитацији у Црној Гори о предлогу кандидата који би Црну Гору представљали у њима и да сваки кандидат о ком су информисани било путем медија или формално не ужива сагласност предсједника Црне Горе”. Питамо се како је предсједникова савјетница могла информисати надлежне органе тих земаља о именовањима које нису ни разматрана на Влади, дакле нису у формално-правној процедури? Да ли се може закључити да је ово покушај опструирања рада Владе, у оквиру оних надлежности која јој, по уставном и законодавном уређењу, искључиво и припадају?

Посматрајући цијелу слику, стиче се утисак да предсједник свјесно отежава одабир кандидата који заправо не представљају политичка именовања и који су веома успјешни у својим професијама.

Цијенимо да је информисање надлежних органа земаља о интерним стварима у држави показатељ политичке незрелости која понајвише може довести у питање наш међународни углед, нарочито у дијелу комуницирања путем медија при чему се погрешно информише јавност.

Министарство вањских послова ће убудуће наставити да спроводи политику Владе на најбољи могући начин, трудећи се да ниједна особа не буде дискриминисана на основу политичких увјерења, националне или вјерске припадности, а подразумијева се да дипломатски представник мора представљати своју земљу у складу са утврђеним спољнополитицким приоритетима и заступати њене интересе на најбољи начин.

Коначно, тврдимо да Влада предузима све напоре да у складу са текућом политичком ситуацијом, у условима кохабитације, допринесе механизмима који укључују политички дијалог, посебно о осјетљивим питањима попут одабира највиших представника наше земље у иностранству. Министарство вањских послова остаје доступно за сваки вид коректне и професионалне комуникације, што је доказало пуно пута до сада, уважавајући сваку критику која је конструктивна и која доприноси унапређењу дијалога у условима кохабитације, вјерујући да је она доказ демократских капацитета свих укључених страна.