Данас је поводом додјеле станова и кредита јавним функционерима одржана друга прес конференција Националног савјета за борбу против корупције на високом нивоу, на којој су говорили Вања Ћаловић Марковић, руководитељка стручног тима Савјета и др Дритан Абазовић, потпредсједник Владе Црне Горе и предсједник Савјета.

Руководитељка стручног тима Савјета, Вања Ћаловић Марковић, навела је да је ријеч о документацији Владине комисије која је тајно дијелила станове и кредите јавним функционерима и државним службеницима.

„Ријеч је о додјели станова која се дешавала на тајан начин без било каквих бодовних листа, о документима која су била проглашена степеном тајности „интерно“ и која су се односила на високе функционере и државне службенике“, појаснила је Ћаловић Марковић.

У својој презентацији, Ћаловић Марковић је подсјетила да је било законом забрањено да Влада и Комисија за стамбена питања дијеле станове судијама, тужиоцима и судијама Уставног суда.

Осврћући се на станове и кредите које су добили функционери судске власти, Ћаловић Марковић је подсјетила да је било забрањено законом да Влада и ова Владина комисија дијели станове судија, тужиоцима и судијама Уставног суда.

„Они су требали имали посебан правилник на основу кога су станови требали да се дијеле, али га Уставни суд и дан данас нема“, објаснила је руководитељка Стручног тима Савјета.

У својој презентацији, Ћаловић Марковић је навела случајеве функционера судске, извршне и законодавне власти који су добили станове и кредите по повољним условима, мимо законске процедуре, а који су били означени степеном тајности „интерно“.

Од функционера судске власти, Ћаловић Марковић је образложила случајеве који се тичу сљедећих судија: Будимира Шћепановића, судије Уставног суда, Весне Беговић, судије Врховног суда, Драгице Милачић, судије Врховног суда, Миланке Жижић, судије Вишег/Апелационог суда, Мираша Радовића, судије Уставног/Врховног суда, затим судија Управног суда, Невенке Поповић, Светлане Радошевић и Снежане Вукчевић, као и Сенке Даниловић, судије Вишег суда и Миливоја Рашовића, предсједника Вишег суда за прекршаје.

Од државних тужилаца који су добили станове од Владе и Комисије за стамбена питања, Ћаловић Марковић је издвојила сљедеће тужиоце: Миру Самарџић, специјалну тужитељку, Вељка Рутовића, тужиоца у Вишем државном тужилаштву, Милоша Шошкића, тужиоца у Вишем државном тужилаштву, Соњу Бошковић, тужитељку у Врховном државном тужилаштву, Весну Јовићевић, специјалну тужитељку, као и Јелену Ђалетић и Дражена Бурића, тужиоце Врховног државног тужилаштва.

Од посланика/ца у Скупштини Црне Горе који су добили станове преко владине Комисије за стамбена питања, Ћаловић Марковић је презентовала документа која се тичу: Суља Мустафића, Сање Павићевић, Халила Дуковића, Наде Дробњак и Ервина Ибрахимовића.

Руководитељска Стручног тима Савјета Ћаловић Марковић је навела да када је ријеч о независним агенцијама, станове и кредите по повољним условима од Владе Црне Горе добили су: Сретен Радоњић, директор Агенције за спрјечавање корупције, Миодраг Вујовић, директор Агенције за заштиту конкуренције и Митар Бајчета, директор Комисије за контролу државне помоћи.

Ћаловић Марковић је презентовала и документа која говоре о министрима који су у претходном периоду добили станове и кредите по повољним условима од Комисије за стамбена питања, као што су Осман Нурковић, бивши министар саобраћаја и поморства и Кемал Пуришић, бивши министар рада и социјалног старања. У склопу излагања, Ћаловић Марковић је говорила и о функционерима Владе који су имали сличне привилегије, као што су Блажо Шарановић, директор Управе за имовину и Наташа Пешић, генерална секретарка Владе.

Потпредсједник Владе др Дритан Абазовић је истакао да овај случај даје одговоре на бројна питања и да је врло јасно откуд хистерија мањинских партија према новој Влади и зашто у Црној Гори не желе да раде Тужилаштво и судство. Потпредсједник Абазовић је упитао јавност да ли је нормално да у демократском свијету Влада дијели станове посланицима који треба да раде мониторинг извршне власти.

„Ово све што смо имали прилике да видимо говори о контроли система, о зачауреном и затвореном сиситему, у којем сви они који испадну из тог зачараног круга бивају проглашени за непријатеље или не могу да дјелују слободно и професионално како би требало“, закључио је потпредсједник Владе Абазовић.