Црна Гора одлучно ојачана на пољу информационе безбједности

Marash Dukaj, министар јавне управе, ауторски текст

Навршава се година откако је Црна Гора претрпјела серију до сада најинтензивнијих, најдуготрајнијих и најсложенијих напада на Владину информатичку инфраструктуру и рачунарску мрежу државних органа.

Прошлогодишњи сајбер напади нијесу, захваљујући дјеловању стручњака Министарства јавне управе, успјели да учине трајну деструкцију нити да компромитују податке привреде и грађана, али нам јесу направили поприлични штету. Ипак,  из те штете могла би се извући дугорочна корист. Напади су, наиме показали све наше системске слабости.

Више пута сам, још тада саопштавао, да Црна Гора није била спремна за такве нападе. Нијесмо имали уређене инструменте надзора и одбране, нијесмо имали нормативно уређен систем, нијесмо имали разрађене процедуре реакције, информисања и заштите. Оно што смо, у том трернутку  срећом имали, јесте подршка и помоћ наших НАТО и ЕУ партнера, на чему смо врло захвални.

Већ годину након напада, много смо ближе циљу – сигурном, интегрисаном и уређеном сајбер простору Црне Горе. Богатији смо за драгоцјено искуство, бројне стручњаке, институционално и експертски се повезујемо у земљи и иностранству, способни смо да брзо детектујемо сличне нападе већ у раној фази и да правовремено реагујемо.

Данас имамо успостављен Goverment security operation center који омогућава Владином CIRT-у, да штити нашу информациону инфраструктуру - 24 сата дневно, 7 дана у недјељи. Успоставили смо посебан тим који нон-стоп надзире и штити државну информатичку инфраструктуру. Успоставили смо, са савезницима унутар НАТО-а и са партнерима у Европској унији, институционалну сарадњу на размјени података и искустава и подизању степена наше спремности за адекватан одговор на нападе. Са Француском и Словенијом смо покренули пројекат отварања Регионалног центра за борбу против сајбер криминала и информатичку безбједност у Црној Гори, припремили смо нови Закон о информационој безбједности којим је предвиђено брзо конституисање Агенције за сајбер безбједност, отворили смо Дигиталну академију и приступили програму Европске уније Дигитална Европа, радимо интензивно на пројекту креирања државног Data центра, повећали смо зараде стручњацима из ИТ области који раде у државним органима.

Дакле, започели и креирали смо готово у цјелости информациони штит, као свеобухватан систем заштите националног сајбер простора кроз откривање, рано упозоравање и заштиту од информационих пријетњи. Мрежа и инфраструктура коју смо морали ургентно набавити, обновљена је и успостављена кроз хитну интервенцију Владе и Министарства и то без икакве погрешке и компромитације.

Претпоставка успјеха сваког сајбер-напада је уништење или оштећење повезаности коју пружа државна информацијска инфраструктура, а главни задатак одбране од тих напада је очување те повезаности током напада и брза обнова евентуално угрожених дјелова по завршетку напада. Неспорна способност државе да се носи са сајбер нападима и сачува функционисање критичне инфраструктуре битан је аргумент за одвраћање нападача.

Међудржавни сукоби су још прије петнаест година операцијама Orchard 2007, Естонија 2007, Грузија 2008. и Иран 2009. пресељени и у виртуелни простор, а сајбер агресије су данас једна од највећих пријетњи у свијету. Ми смо се до прошле године понашали као да се то нас не тиче, иако смо и сами 2015. и 2016. били жртве сајбер напада.

Данас је, захваљујући ономе на чему је Министарство јавне управе предано радило цијелу годину, Црна Гора на пољу информационе безбједности јача него икад. Не кажем да нијесмо рањиви – нерањивих нема. Али је важно да смо способни да се одбранимо од већине напада прије него што сајбер нападачи успију да остваре своје намјере.

Ипак, морамо да наставимо још снажније и још динамичније, у корак са оним што су потенцијалне пријетње, да развијамо људске и материјално-техничке капацитете у свим институцијама, да улажемо у набавке савремених алата, да размјењујемо искуства са нашим партнерима, да подижемо ниво свијести и ниво сајбер стерилности наших службеника, али и наших грађана. Не смијемо дозволити да се задовољимо постигнутим јер ће, сасвим је логично, сваки сљедећи напад потенцијално бити комплекснији.

Сајбер отпорност је процес који изискује стратешки приступ Владе и континуитет у специјализацији наших стручњака у институцијама, учешће у вјежбама са партнерским службама, улагање у инфраструктуру и правилно усмјеравање рада сваког информатичког огранка, државног, привредног или приватног, подизање свијести и интензивна институционална и међународна сарадња.

Посебно бих истакао питање приступа и одговорности кад говоримо о сајбер отпорности. Дуго смо сматрали да се сајбер напади, интеренет преваре, крађе идентитета, испољавање мржње према различитостима на мрежама дешавају у неком другом простору, далеко од нас. Свједоци смо чињенице да Црна Гора припада савременом свијету и да као што дијели идеје просперитета, демократског друштва и владавине права, није нажалост изолована од свих пошасти које се догађају у виртуелном свијету. Из тог разлога морамо имати спреман одговор и на ове друштвене аномалије, како бисмо заштитили наше грађане и нашу државу..

Друштвена кохезија и синергија, партнерство између Владе и приватног сектора, ICT заједнице и академске заједнице - нема алтернативу, и Министарство јавне управе и Влада Црне Горе показали су у овом кратком мандату да је то наш стратешки пут.

Информациона безбједност и дигитализација су области у којима је за годину дана 43. Владе, могуће остварен и највећи напредак. Оно што је сигурно јесте да је у протекој години у овим областима учињено више него у претходној деценији.

На овим темељима, мора се даље радити предано, стручно и интензивно.
На дјелу смо потврдили Ничеову максиму: Оно што те не убије, ојача те.