Црна Гора се придружила свим економским и индивидуалним санкцијама ЕУ против Русије

Црна Гора се крајем фебруара, након напада на Украјину, придружила свим рестриктивним мјерама, међу којима је осам пакета индивидуалних и економских санкција које је Европска унија усвојила против Русије. То значи да ће у Црној Гори исте мјере важити у односу на Русију. Овим таргетираним мјерама погођени су политички, економски и лични интереси активних учесника у неприхватљивом кршењу суверенитета и територијалног интегритета Украјине. Наведеним одлукама, Црна Гора наставља своју политику стопроцентне усаглашености са политиком ЕУ. Још важније, њима на дјелу показујемо своју солидарност са Украјином, као и ријешеност да, са осталим партнерима и широким спектром држава међународне заједнице, дамо свој допринос поновном успостављању мира у Европи. Поред ЕУ, билатералне санкције Русији су увеле и бројне друге земље попут САД, УК, Аустралије, Јапана, Новог Зеланда, али и традиционално неутралне Швајцарске.

Индивидуалне мјере ЕУ се, између осталог, односе и на предсједника Руске Федерације Владимира Путина, министра вањских послова Сергеја Лаврова, као и на чланове Националног вијећа за сигурност РФ и преостале чланове руске Думе, док економске санкције обухватају финансијски, енергетски, саобраћајни, технолошки и визни сектор.

Финансијске санкције ЕУ усмјерене су на кључне државне компаније, посебно у области одбране, као и на око 70% руског банкарског тржишта, са циљем да у потпуности ограниче руски приступ најважнијим тржиштима капитала, као и да значајно лимитирају финансијске приливе из Русије у ЕУ.

Енергетске санкције односе се на забрану продаје, куповине, преноса или извоза у Русију специфичне робе и технологија намјењених пречишћавању (рафинисању) нафте, као и на пружање повезаних услуга, чиме се онемогућује способност Русије да унаприједи своје рафинерије нафте по новим стандардима.

Када је у питању саобраћајни сектор, ЕУ је увела санкције које се односе на робу и технологије у ваздухопловној и свемирској индустрији. Такође, забрањено је пружање услуга осигурања и реосигурања, релевантних услуга одржавања, као и повезане техничке и финансијске помоћи. Забраном продаје авиона, резервних дјелова и опреме руским авиокомпанијама (3/4 авиона у комерцијалној флоти РФ конструисано је у ЕУ, САД или Канади), намјерава се значајно ослабити један од кључних сектора руске економије и ограничити повезаност Русије. У складу са мјерама Савјета ЕУ, Црна Гора је покренула процедуру за доношење одлуке о затварању ваздушног простора за руске авионе.

ЕУ је увела и додатна ограничења на извоз робе и технологија за двоструку намјену, као и одређене робе у секторима одбране и безбједности. Када је у питању визна политика, дипломате, други руски званичници и бизнисмени више неће бити у могућности да користе одредбе које се односе на визне олакшице, а које омогућавају привилеговани приступ у ЕУ (одлука неће погађати "обичне" руске грађане).

Истовремено, на листу лица према којима се спроводе рестриктивне мјере забране уласка на територију, али и транзита преко земаља ЕУ додато је 336 члана Думе. Такође, поменуте мјере подразумијевају замрзавање средстава и економских ресурса. Успостављене су и додатне мјере за спречавање уласка на територију ЕУ или транзит за лица која подривају или угрожавају територијални интегритет, суверенитет и независност Украјине, њену стабилност и безбједност, те ометају рад међународних организација, имају било какву улогу у анексији Крима, обављају трансакције са Донбасом или једноставно подржавају РФ материјално и финансијски или имају користи од РФ. Одлучено је да се лицима повезаним са горе наведеним акцијама замрзавају сва средства.

Поменутим мјерама је обухваћено још 98 нових лица, међу којима су предсједник Путин, шеф дипломатије Лавров, замјеник предсједника Савјета за националну безбједност Дмитриј Медведев, предсједник руске Владе Михаил Мишустин, министар унутрашњих послова Владимир Колоколтсев, те више савјетника предсједника РФ, као и бјелоруских војних лица.

Такође, донијете су рестриктивне мјере које подразумијевају забрану увоза робе поријеклом из области Доњецка и Луганска у ЕУ, као и директно и индиректно финансирање, осигурање и реосигурање робе из ових подручја, али и трговину акцијама или хартијама од вриједности.

Истовремено, на постојећу одлуку, додаје се одредба забране куповине, продаје, директног или индиректног пружања инвестициониих услуга хартијама од вриједности са Русијом и њеном Владом, руском Централном банком, те правним субјектима, лицима или ентитетима који раде по налозима Владе или Централне банке Русије. Такође, мјера подразумијева забрану учешће у било којој врсти кредитних/зајмовних трансакција.

Поред наведених мјера, јавност ћемо благовремено информисати  о свим сљедећим одлукама, као и о другим облицима помоћи.