Црна Гора би ускоро требало да почне са реализацијом Реформске агенде за План раста за Западни Балкан, кроз који ће добити приступ од 383,5 милиона еура и убрзати економску конвергенцију државе, казала је министарка европских послова Маида Горчевић на радном доручку са новинарима.

„Реформска агенда је озбиљан инструмент не само за Црну Гору него и за ЗБ. Ријеч је о врло финансијски издашном инструменту који ће Црну Гори дати приступ 383.5 милиона еура, од чега је 110 бесповратно, а остатак у форми повољних кредита. Од укупног износа планирано је да 178,5 милиона еура буде додијељено у виду буџетске подршке, док ће преосталих 205 милиона еура бити додијељено за финансирање инфраструктурних пројеката и имплементирани кроз механизам Западнобалканског инвестиционог оквира“, казала је министарка Горчевић и захвалила цијелој администрацији која је посвећено радила на овом документу.

Она је прецизирала да је планирано да се од укупног износа 7% средстава додијели на почетку спровођења Плана раста, а остатак у шест полугодишњих транши подршке, у зависности од степена реализације планираних реформи. Очекује се да Европска комисија одобри Реформску агенду до краја овог мјесеца, а прва исплата средстава, у износу од 29 милиона еура, могла би бити извршена до краја 2024. године.

„Средства која ће бити доступна Црној Гори условљена су успјешном имплементацијом реформских мјера дефинисаних у Реформској агенди, због чега је овај документ важан за економски и политички развој Црне Горе, као и за убрзање европске интеграције“, истакла је министарка Горчевић.

Новцем који Црна Гора добије, спровешће се значајне реформе у четири приоритетна сектора који су од суштинске важности за постизање стабилног економског раста, унапређење пословног окружења, владавине права и побољшања квалитета живота грађана.

„Испланирали смо 32 приоритетне реформске мјере и јасне кораке дефинисане као неопходне за испуњавање реформи, који садрже и показатеље успјеха (индикаторе), као основ за праћење напретка у спровођењу мјера“, појаснила је Горчевић.

За дио реформи у области развоја приватног сектора и конкурентности које ће бити неопходне за добијање средстава од ЕУ кроз Реформску агенду, задужено је Министарство финансија. Како је појаснила државна секретарка у МФ Бојана Бошковић, реформе се односе на доношење јединственог регулаторног оквира који ће регулисати надзор над државним предузећима, повећање транспарентности када су у питању јавна предутећа, као и унапређење ситуације у области јавних набавки.

Наиме, генерална директорица у Министарству рада, запошљавања и социјалног дијалога Снежана Дробњак појаснила је да се кључне реформе за унапређење запошљивости односе на активацију корисника материјалне помоћи и активација жена. Креираће се, како је појаснила, низ корака за укључивање на тржиште рада ове двије категорије.

Бројне мјере и активности спроводиће Министарство просвјете, науке и иновације и ићи ће у неколико праваца – практично обратовање, каријерно савјетовање и изградња образовне инфраструктуре. Радиће се, како је појаснио генерални директор за међународну сарадњу, европске интеграције и ЕУ фондове у овом Министарству Марко Вукашиновић на унапређењу инфратсруктуре како би се смањио број смјена у којима се организује настава у школама, као и на повећању капацитета у вртићима. Државна секретарка у том Министарству, Маријета Барјактаровић Ланзарди је истакла да се све активности за науку и иновације заснивају на спровођењу концепта Паметне специјалитације С3.

Министар социјалног старања, бриге о породици и демографије Дамир Гутић је казао да ће се успоставити јединствени инклузивни и обједињени новчани трансфер у вези са инвалидитетом који покрива сва права корисника, а биће идентитифкован и минимални пакет загарантованих социјалних услуга и приступ њиховом одрживом финансирању.

Министар јавне управе мр Марасх Дукај је казао да је ресор којим руководи задужен за сектор дигиталитације те да ће посебна пажња бити усмјерена на имплементацију Дигитал Wаллет-а, испоруку најсавременијих дигиталних јавних услуга прилагођених корисницима, као и успостављању свеобухватног оквира за сајбер отпорност. Очекује се и развој дигиталних сервиса, сходно успостављеном Плану за период 2025-2027 и усклађивање са Open Data Directive. Финално, очекује се примјена новог Закона о информационој безбједности, јачање капацитета Gov CIRT-а и будуће Агенције за сајбер безбједност, а све у складу са NIS2 директивом.

Државна секретарка у Министарство енергетике Биљана Ивановић говорила је о сету мјера које ће се спроводити кроз три политике – реформу енергетског сектора, декарбонизацију и примјену обновљивих извора електричне енергије. Ове реформе подразумијевају, између осталог, унапређење законских и стратешких докумената и политика, као и низ мјера које ће побољшати инвестициони амбијент за развој обновљивих извора електричне енергије и повећање енергетске ефикасности.

Министар рударства, нафте и гаса Адмир Шахмановић појаснио је да је доношење Националног енергетског и климатског плана (NECP), који ће дефинисати кључне политике и мјере за остваривање нових циљева до 2030. године, од изузетног значаја за успјешно спровођење енергетске политике и неопходних реформи. Приоритетна мјера на чије спровођење је потребно ставити фокус се односи на обезбјеђење услова за спровођење праведне транзиције са посебним фокусом на социо-економске аспекте.

На крају, оно што је важно за имплементацију Реформске агенде, како је појаснила министарка Горчевић, јесте да се у наредном периоду очекује потписивање и ратификација Споразума о приступању Инструменту ЕУ за реформе и раст и Споразум о кредиту са ЕУ. Након тога Црна Гора мора донијети подзаконске акте којима ће бити дефинисан систем координације и имплементације реформских мјера, а истовремено ће се припремити и акциони планови за спровођење реформи по областима политика и успоставити механизми надгледања и извјештавања о напретку имплементације реформи.

Догађај је организован уз подршку пројекта Регионална сарадња за интеграцију у ЕУ (RCEI) који спроводи Њемачко друштво за међународну сарадњу (ГИЗ) у име Владе Савезне Републике Њемачке.