Ћулафић: Природна баштина богатство које треба чувати

Министар екологије, одрживог развоја и развоја сјевера, Дамјан Ћулафић, примио је др Снежану Драгићевић (ЕНЕКО центар ЦАНУ) и др Снежану Вуксановић (Природњачки музеј Црне Горе), које су оствариле изузетно значајно откриће – нови род биљке Петроламиум црнојевиции.

Током састанка, ботаничарке су детаљно објасниле поступак истраживања и открића ове изузетне врсте, која је пронађена у специфичним стаништима црногорског крша, у пукотинама кречњачких стијена.

Ријеч је о биљци која је еколошки и еволутивно јединствена, чинећи овај налаз не само важним за науку, већ и за очување биолошке разноврсности Европе.

Др Драгићевић и др Вуксановић су истакле да су молекуларне и филогенетске анализе показале да Петроламиум црнојевиции има најближе сродне врсте у Хималајима, што додатно потврђује његову јединственост.

Захвалиле су министру Ћулафићу на позиву и могућности да представе резултате свог истраживања, наглашавајући да је ова врста права научна и еколошка драгоцјеност.

"Откривање Петроламиум црнојевиции је доказ да Црна Гора још увијек скрива неоткривене тајне природе. Због тога њено очување постаје наша заједничка одговорност, али и прилика да осигурамо будућност ових драгоцјених природних ресурса", поручиле су ботаничарке.

Оне су захвалиле колеги Боштајн Сурину из Природословног музеја из Ријеке, као и колегама из Копра, Загреба, Париза, Барселоне и Кине, који су, заједно са њима, аутори рада.

Министар Ћулафић је истакао да је ово откриће знак да Црна Гора има потенцијал да буде препозната као међународна дестинација за научна истраживања и екотуризам.

"Наша природна баштина, укључујући Петроламиум црнојевиции, не само да је богатство које треба чувати, већ је и прилика за развој одрживог туризма, који може донијети користи локалној заједници и цијелој земљи. Овај налаз је још један доказ да је заштита наше флоре, фауне и екосистема кључ за наш будући развој", изјавио је министар.

Министарство екологије, одрживог развоја и развоја сјевера је посвећено очувању природних ресурса, те ће се наставити са заштитом станишта ове врсте од негативних утицаја, укључујући девастацију природних простора, климатске промјене и индустријске активности. Сви ови кораци усмјерени су ка очувању биолошке разноврсности и очувању природних љепота које чине Црну Гору јединственом.

Овај проналазак отвара и нове могућности за развој екотуризма у овом специфичном региону, укључујући подручје око села Штитара, Бокова, Косијера и Ђиновића, које би могло постати свјетска атракција за туристе и истраживаче из цијелог свијета. У том контексту, очување и валоризација ове природне баштине биће кључни фактори за одрживи развој и просперитет црногорског друштва.