Делегација Владе Црне Горе на првој Конференцији Амандана Конвенције

Делегација Владе Црне Горе, коју предводи амбасадор Веселин Шуковић, стални представник Црне Горе при УН, ОЕБС и другим међународним организацијама у Бечу, учествује на првој Конференцији страна уговорница Амандана Конвенције о физичкој заштити нуклеарних материјала у организацији Међународне агенције за атомску енергију у Бечу, од 28. марта до 1. априла 2022. године. Чланови делегације Црне Горе су Тамара Ђуровић, национална контакт особа за Конвенцију о физичкој заштити нуклеарних материјала и њених Амандмана и руководитељка Дирекције за ваздух, воду и земљиште у Директорату за екологију у Министарству екологије, просторног планирања и урбанизма, Славица Брауновић, самостална савјетница у Директорату за екологију у Министарству екологије, просторног планирања и урбанизма и Босиљка Вуковић Симоновић, И секретарка у Сталној мисији Црне Горе при УН, ОЕБС и другим међународним организацијама у Бечу.

Конференција представља мултилатерални форум на којем се упоредо са пленарним засиједањем одржава низ регионалних и билатералних састанака, као и других важних догађаја који се организују на маргинама Конференције. Конференцију, која је историјска и одржава се након глобалног ступања на снагу Амандмана, отворио је генерални директор Међународне агенције за атомску енергију Рафаел Мариано Гросси, док су у оквиру пленарног дијела засиједања Конференције, акламацијом изабрана два предсједавајућа амбасадор Швајцарске Бенну Лаггнер и амбасадор Нигерије Сулејман Дауди Умар.

Шеф Делегације Владе Црне Горе амбасадор Веселин Шуковић представио је, у националној изјави, до сада остварене резултате сарадње Црне Горе са Агенцијом у области нуклеарне безбједности и истакао напредак Црне Горе у заокруживању правног  и административног оквира у области нуклеарне безбједности, као и важност пуноправног чланства Конвенције о физичкој заштити нуклеарних материјала и њених амандмана. У свом иступању амбасадор Шуковић је указао да је неиспровоцирана и неоправдана војна агресија Руске Федерације на Украјину довела до изузетно опасне ситуације, такође, у погледу нуклеарне безбједности и позвао Русију да хитно спроведе одлуку Међународног суда правде од  16. марта 2022. године. Дата је пуна подршка иницијати и консултацијама ГД ИАЕА Гросија у постизању договора око оквирног споразума којим би се ИАЕА омогућило достављање помоћи Украјини и осигурало спровођење свих стубова нуклеарне сигурности и безбједности у нуклеарним постројењима у Украјини.

Црна Гора се придружила изјави Европске уније којом се поздравља усвајање резолуције Борда гувернера Међународне агенције за атомску енергију ГОВ/2022/17 Сигурност, безбједност и заштитне мјере (safeguards) импликације ситуације у Украјини и позива се на њено спровођење. Изјавом су државе подсјетиле да преамбула Амандмана Конвенције о физичкој заштити нуклеарног материјала  изричито позива на захтјев Повеље Уједињених нација да се све чланице у својим међународним односима суздрже од пријетњи или коришћења силе против територијалног интегритета или политичке независнсти било које државе, или на било који други начин који није у складу са циљевима Уједињених нација. У изјави се надаље наводи да наставак руске агресије на Украјину представља грубо кршење међународног права и супротан је заједничком опредјелјенју за јачање међународне архитектуре нуклеарне безбједности, укључујући универзално придржавање и спровођење Амандамана Конвенције. Изјавом се истиче да поменута агресија још једном наглашава хитну потребу за правно обвезујућим међународним правилима која изричито забрањују оружане нападе на било које нуклеарно постројење посвећено мирољубивим сврхама на што позивају резолуције Генералне конференције Међународне агенције за атсомску енергију  ГЦ(XXВИИ)/РЕС/407 и ГЦ(XXИX)/РЕС/444 .

Циљеви Амандмана су постизање и одржавање, у цијелом свијету, дјелотворне физичке заштите нуклеарног материјала који се користи за мирнодопске сврхе и нуклеарних постројења која се користе у мирнодопске сврхе, спријечити и сузбијати преступе који се односе на такав материјал и постројења по читавом свијету, као и олакшати сарадњу међу државама уговорницама у том смислу.

Постизањем пуноправног чланства Амандмана на Конвенцију о физичкој заштити нуклеарног материјала државе јасно изражавају став да су против нуклеарног тероризма, односно изражавају став да желе да се уклоне потенцијалне опасности које стварају нелегална трговина, незаконито присвајање и употреба нуклеарног материјала и саботажа нуклеарног материјала и нуклеарних постројења, при том констатујући да физичка заштита од таквих дјела постаје питање које ствара све већу забринутост на националном и међународном нивоу. Активностима и размјеном информација у оквирима Амандмана на Конвенцију о физичкој заштити нуклеарног материјала државе су у позицији да оснаже међународну сарадњу, како би успоставиле, у складу са националним законима сваке државе уговорнице и са овом Конвенцијом, дјелотворне мјере за физичку заштиту нуклеарног материјала и нуклеарних постројења. Имајући у виду да се међународно формулисане препоруке за физичку заштиту, с времена на вријеме иновирају, заједничким дјеловањем у оквиру овог Амандмана могу се дати смјернице за савремена средства постизања дјелотворних нивоа физичке заштите. Током засиједања, апеловано је на преосталих 35 држава потписница ЦППНМ-а које нису приступиле Амандману, као и на 29 држава које нису чланице ни ЦППНМ-а да што је скорије могуће приступе конвенцијама.