Директна буџетска подршка

Буџетска подршка је облик финансијске помоћи ЕУ кроз ИПА ИИ. Буџетска помоћ подразумијева дијалог о политикама, трансфер средстава на рачун државе кориснице буџетске помоћи, процјену учинка и изградњу капацитета. Према ОЕЦД/ДАЦ стандардима, буџетском помоћи управља држава која добија

ову врсту средстава, при томе користећи сопствени систем јавних финансија, јавних набавки, рачуноводства и сопствене процедуре. У складу са чланом 4 Уредбе о општим правилима и процедурама за спровођење инструмената ЕУ за финансирање спољних активности, буџетска помоћ може бити општа и секторска. У најкраћим цртама, општа буџетска помоћ подразумијева дијалог о питањима од општег значаја и фокус на хоризонталне теме, док секторска буџетска помоћ подразумијева дијалог о питањима од значаја за одређен сектор и фокус на теме од значаја за одређени сектор.

Не постоји унапријед дефинисан износ ИПА средстава који ће бити утрошен у виду буџетске помоћи, нити постоји правило да ће све државе кориснице ИПА средстава користити буџетску помоћ. Буџетска помоћ се може опредијелити само за оне секторе који су дефинисани у Стратегији за одређену државу (енг. Индицативе Стратегy Папер). Овај облик финансијске помоћи не представља додатна финансијска средства поред већ опредијељених ИПА средстава за сваку од држава, већ се из годишње ИПА алокације одређује

колико ће средстава бити утрошено у виду буџетске помоћи. Да би Европска комисија донијела одлуку о додјели буџетске помоћи потребно је да утврди спремност државе која је поднијела захтев за буџетском помоћи да спроводи реформске активности, нарочито испуњава критеријуме из Копенхагена,

да процијени испуњеност мерила и процијени ризике, као и могуће мере за њихово отклањање.

Мјерила која морају да се испуне су:

• Стабилан макроекономски оквир, који подразумијева кредибилан и релевантан програм који обезбјеђује макроекономску стабилност;
• Добро управљање јавним финансијама, које подразумијева постојање кредибилног и релевантног програма за унапрјеђење система јавних финансија;
• Транспарентност у надгледању буџета;
• Постојање секторских политика, који подразумијева кредибилне и релевантне секторске стратегије које су усклађене са стратегијом проширења ЕУ и која подржавају циљеве за остварење паметног, одрживог и инклузивног раста, као и демократског управљања.

Наведена мјерила морају бити испуњена у тренутку одобрења програма буџетске помоћи, као и током спровођења програма буџетске помоћи. С тим у вези, вршиће се процјена испуњености мерила у тренутку припреме програма буџетске помоћи, тако и током спровођења. Процена релевантности, током припреме програма буџетске помоћи, подразумијева утврђивање нивоа до ког су кључни проблеми и недостаци адресирани у секторским стратегијама како би се остварили циљеви одређене политике.

Процјена кредибилности, током припреме програма буџетске помоћи, подразумијева квалитет процеса реформи у виду динамике спровођења, институционалног оквира, позитиван биланс остварених резултата и политичке воље за реформама. Процјена у току спровођења усмерјена је на напредак у спровођењу политика и стратегија и мјерена је одређеним показатељима.

Прије него што се донесе одлука о буџетској помоћи неопходно је утврдити различите врсте ризика, као што су политички, макроекономски, развојни, ризици који се односе на управљање јавним финансијама и корупцију/преваре, а који могу да утичу на већ поменута мјерила и на само спровођење буџетске помоћи. У зависности од нивоа ризика (низак, средњи, значајан, висок) неопходно је дефинисати одређене мјере за управљање ризицима.

У самом средишту буџетске помоћи је утврђивање услова за исплату буџетске помоћи и њихових показатеља, као и успостављање система праћења испуњености показатеља. Буџетска помоћ ће се исплаћивати у траншама након испуњења утврђених услова како би се омогућило да се додатно подстакне напредак у спровођењу договорених активности за испуњење услова и јасна динамика исплате средстава и њихова предвидљивост.

Црна Гора је користила директну буџетску подршку за потребе модернизације јавне управе, побољшања управљања људским ресурсима, развоја механизама транспарентности, унапријеђења пружања услуга и изградњи капацитета у државним установама неопходним за процес преговора с Европском унијом и усклађивање националног законодавства са правном тековином Европске уније.

Ови циљеви могу се остварити кроз оптимизацију броја запослених у јавној управи, у складу са ограничењима државног буџета и захтјевима процеса европске интеграције, унапређење управљања људским ресурсима, унапређење квалитета и приступачности јавних услуга, и унапређење транспарентности јавних услуга. Све то одговара циљевима Стратегије реформе јавне управе за период 2016-2020, коју је Влада Црне Горе усвојила у јулу 2016. године.

Директна буџетска подршка структурирана је кроз три транше у износу од по 4 милиона еура, од чега је прва, фиксна транша уплаћена у 2018. години,  прва варијабилне транше уплаћена у 2019. години и даље у 2020. години, зависно од испуњења дефинисаних критеријума.

Корисници подршке у овом тренутку су Министарство унутрашњих послова и Министарство јавне управе.