„Европа сад“ предвиђа раст зарада и судијама и тужиоцима

Саопштење поводом појединих тумачења којим се тврди да „Европа сад искључује судије и тужиоце“:

Програмом „Европа сад“ обезбјеђује се раст зарада свих запослених у Црној Гори, па тако и судија и тужилаца. Увођењем ниже вриједности обрачунске вриједности коефицијента, што је интенција измјена Закона о зарадама у јавном сектору само се ограничава раст нето зарада за запослене из групе послова А, Б и Ц који остварују највеће зараде, с обзиром да су коефицијенти за обрачун основне зараде за звања из ових категорија највећи коефицијенти утврђени законом.

Предложеним смањењем обрачунске вриједности коефицијента жели се утицати на већу једнакост зарада запослених у јавном сектору, односно уједначавање зарада између запослених из категорије Д и категорија А, Б и Ц. Напомињемо да се у категоријама звања А, Б и Ц не утврђују коефицијенти само за судије и тужиоце већ и за: посланике, чланове Владе, директоре и помоћнике управа, секретаре министарстава, генералне директоре у министарствима и др. Дакле, предложена измјена Закона о зарадама запослених у јавном сектору ни у једној мјери није усмјерена само на судије и тужиоце, већ искључиво за циљ има постизање веће једнакости у зарадама у јавном сектору, што је и захтјев синдиката већ низ година. Уколико би обрачунска вриједност коефицијента остала иста за све категорије запослених, запосленима из категорије А, Б и Ц примјеном пореске реформе дошло би до повећања нето зараде у износу од око 200 еура. Најављеним измјенама Закона планирано је да се наведеној категорији запослених нето зарада увећа за око 70 еура, што је такође увећање зараде.

Нијесу тачни наводи да обрачунска вриједност коефицијента може бити само једна што потврђује Одлука о обрачунској вриједности коефицијента за запослене у јавном сектору за 2020. годину ("Службени лист Црне Горе", бр. 037/20 од 24. 4. 2020). Том одлуком су биле утврђене двије обрачунске вриједности коефицијента и то 90€ за запослене из категорије Д и 45€ за запослене из категорије А и Б за мај и јун 2020. године. Иницијатива за покретање поступка за оцјену уставности и законитости управо овог члана Одлуке предата је Уставном суду, који је одлуком У-ИИ бр: 26/20 исту одбацио.

Дакле, у тренутном и у предложеном законском рјешењу не мијења се одредба којом Влада, након обављених преговора са представницима репрезентативних синдиката, утврђује обрачунску вриједност коефицијента већ се само прецизира ова норма у циљу избјегавања непрецизних тумачења. Ово указује и на транспарентнији поступак који се желио постићи, да се у скупштинској процедури расправља о овим питањима.

Сходно садашњем члану 12 Закону о зарадама запослених у јавном сектору прописано је да: "Основна зарада запосленог за пуно радно вријеме и стандардни радни учинак утврђује се множењем коефицијента предвиђеног за групе и подгрупе у које је распоређено његово звање са обрачунском вриједношћу коефицијента коју утврђује Влада Црне Горе. Обрачунску вриједност коефицијента предлаже Влади орган државне управе надлежан за послове буџета, након обављених преговора са представницима репрезентативних синдиката".

Такође, тумачи се да се измјеном члана 12 укида јединствена вриједност обрачунског коефицијента за сва лица на која се предметни пропис примјењује и уводи дискреционо овлашћење Владе да може сходно својој вољи правити разлику између лица која имају различите коефицијенте сложености посла, што није тачно. Напомињемо да су до почетка примјене Закона о зарадама запослених у јавном сектору (16. марта 2016. године) на снази биле одлуке о утврђивању вриједности коефицијента за обрачун фиксног дијела зараде носилаца правосудних и уставносудских функција и државне и јавне функционере обрачунска вриједност коефицијента је износила 110€, док је за државне службенике износила 90€.