Горчевић на сједници Одбора за европске интеграције: Четири поглавља након седам година стагнације су озбиљан успјех

Министарка европских послова Маида Горчевић упознала је данас чланове Одбора за европске интеграције са тренутним стањем у преговарачком процесу Црне Горе и динамици затварања преговарачких поглавља, али представила кварталне и полугодишње извјештаје о активностима у оквиру процеса интеграције Црне Горе у ЕУ. Она је, пред овим Одбором одговарала и на питања о степену реализације препорука усвојених на 11. састанку Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање (ПОСП).

Одбор је усвојио 40, 41. и 42. квартални Извјештај који се односе на период од децембра прошле до јуна ове године, али и 20. и 21. полугодишњи Извјештај о укупним активностима у оквиру процеса интеграције Црне Горе у ЕУ, који се односе на период од јула прошле до јуна ове године.

Министарка Горчевић је констатовала да постоји изузетан напредак када су европске интеграције у питању и оцијенила да је један од највећих искорака који је дао посебан ентузијазам процесу европске интеграције добијање позитивног ИБАР-а.

„Мислим да је ово једна успјешна година када су европске интеграције у питању и вјерујем да добијање ИБАР-а заиста јесте деблокирање европског пута у Црној Гори. Сматрам да смо довели до одличне сарадње Владе, Скупштине и унутрашњих актера, али и до одличне регионалне сарадње, посебно са европским партнерима“, навела је и нагласила значај постизања друштвеног консензуса за европске интеграције од стране све три гране власти.

У том контексту, као посебан напредак оцијенила је планирано затварање четири поглавља након седам година стагнације. Изразила увјерење да ће их званично затворити на Међувладиној конференцији у децембру, и оцијенила да ће на тај начин Црна Гора постати и де фацто лидер у европским интеграцијама.

Министарка је представила преглед реализованих активности за извјештајни период од јула 2023. до јуна 2024.године и информисала је чланове Одбора о  најзначајнијим корацима и стању у оквиру сваког поглавља и  закључила је да у сваком од њих постигнут одређени напредак. Представила је и степен реализације Програма приступања Црне Горе Европској унији за наведени извјештајни период, најавила будућу динамику с фокусом на затварање поглавља и нагласила план Владе да се преговарачки процес финализује до 2028. године.

Она је истакла да је Црна Гора у фази израде новог Програма приступања ЕУ за наредне двије године.

„Имаћемо нове рокове у дијелу затварања поглавља, које ћемо искомуницирати и са ресорима и са Европском комисијом“, навела је Горчевић.

Она је рекла да је највише обавеза планирано за текућу годину – 326.

Како је рекла, прошле године је од 300 обавеза испуњено 98, а у овој је досад, од 102, реализовано 50 обавеза.

Коментаришући промјену плана с почетка године да до децембра затвори десет поглавља, објаснила је да процес затварања не зависи само од Црне Горе, већ да на то утичу и објективне околности техничке природе. У том смислу, подсјетила на промјене  у оквиру  администрације Европске комисије, али и на одржане изборе за Европски парламент и оцијенила да су то фактори који су успорили комуникацију како са  Црном Гором, тако и са државама чланицама. Најавила је да је план да до 2026. затворе сва поглавља, те да ће до краја ове године осим четири формално затворена поглавља, још два бити интерно затворена.

„Имамо јасну слику када треба затвати одређена поглавља, због тога се и мијења ППЦГ,  имајући у виду промјене обавеза и приоритета у њему. Да би се одређено поглавље могло затворити, неопходно је да сва завршна мјерила за одређено поглавље буду поднијета Европској комисији четири мјесеца раније“.

Нагласила је да Влада не одустаје од тог циља, када је у питању динамика затварања поглавља, те да тема европских интеграција није занемарена, што се најбоље потврђује одобравањем Реформске агенде, али и однедавно покренутом едукацијом службеника за рад у европским институцијама, као и већом инклузијом младих у процес, како кроз дебате о Европској унији које се организују у средњим школама широм земље, тако и кроз позив студентима да стажирају у Министарству европских послова.

Коментаришући обавезу избора судије Врховног суда у склопу Реформске агенде, као и средства опредијељена за тај корак, министарка европских послова је саопштила да је то  обавеза не само Владе, већ и Скупштине и судске гране власти, и изразила увјерење да ће бити постигнут друштвени консензус у том важном питању.

Када је ријеч о добијеном ИБАР-у, министарка Горчевић је оцијенила да је то резултат супрођења свих процедура,  рада цјелокупне Владе, Скупштине и озбиљне комуникације са Европском комисијом. Објаснила је да се овим Извјештајем не затварају поглавља 23 и 24, већ да се њиме само потврђује да је Црна Гора достигла минимум који у области владавине права постоји у земљама чланицама.

Као јасан показатељ политичке воље Брисела, министарка је препознала најављену посјету Урсуле вон дер Леyен, као и именовање Марјана Шареца за Извјестиоца за Црну Гору, имајућу у виду подршку Словеније у европским интеграцијама, прије свега у погледу заговарају проширења на Западни Балкан.

„Међувладине конференције у јануару, јуну и најављена у децембру представљају најбољи показатељ односа ЕУ према Црној Гори и нашем европском путу и охрабрују нас да наставимо као и до сада“, оцијенила је.

Министарка је најавила да Извјештај о напретку очекујемо 30. октобра и изразила увјерење да ће извјештај препознати напредак у поглављима.

МИНИСТАРСТВО ЕВРОПСКИХ ПОСЛОВА