Горчевић: Пут у ЕУ нема замјену и то је пут на коме ћемо истрајати

Данас је на на Жабљаку почео 17. РЕАЦТ форум за младе, у организацији НВО „АЛФА центар“ и трајаће до 6. септембра. Ове године је било готово 150 пријава, а учешће у тродневном Форуму узеће око 50 младих из земље и региона. Серију предавања отворили су министарка европских послова Црне Горе, Маида Горчевић, и главни преговарач Црне Горе са ЕУ, Предраг Зеновић.

Министарка је изразила задовољство што има прилику да пред младим људима говори о процесу приступања ЕУ. Како је истакла за 12 година је било успона и падова, доста свијетлих тренутака, а оно што је важно је да су отворена сва поглавља, да су три привремено затворена, и да је Црна Гора испред  свих земаља кандидата.

„До краја 2026. ћемо сва поглавља затворити. Свјесни смо да је то озбиљан изазов, али то подразумијева рад свих, а не само Владе, како би донијели најбоље одлуке. Ово није декларативна прича, јер ка том циљу корачамо јасније и одлучније.  Ово је пут који нема замјену, на коме ћемо истрајати и сматрам да ћемо заиста бити наредна чланица ЕУ“, поручила је Горчевић.

Истакла је да је поглавље 27, које се односи на животну средину, проблем не само Црне Горе већ и велики проблем држава чланица, прије свега због недостатка експерата, али и финансија како би изашли на крај са одређеним проблемима. Влада мора уложити велике напоре, сматра министарка, како би закони који се доносе, а који морају бити у складу са ЕУ, заиста заживјели и како би имали најбољу праксу.

Одговарајући на питања учесника Форума које су то кочнице у прошлости, када је у питању приступање ЕУ, министарка је истакла да све креће од политике и да је она та која мијења ствари.

„Политика је та која покреће и мијења ствари. Од нас зависи да ли ћемо искористити политичаре да они гласају за законе и да идемо ка ЕУ, или ка убирању ситних политичких поена. Ми користимо политику за државни интерес“, поручила је Горчевић.

На питање како помоћи да сјевер Црне Горе не буде неразвијен, министарка је истакла да нијесу довољни само пројекти и промоције, већ да Влада мора да високо на љествици стави развој сјевера, а онда ће новац и пројекти ићи на сјевер и млади ће остајати, а развој државе биће равноправан, а не централизован.

„Сјевер треба боље повезати са остатком Црне Горе и са другим државама“, поручила је Горчевић.

Предраг Зеновић је говорио о значају преговарачких процеса за стабилност у региону, као и о изазовима и перспективама Црне Горе. Како је истакао, преговори јесу политички процес, а геополитички контекст је увијек врло важан. Црна Гора мора, према његовим ријечима, искористити добар геополитички моменат и то што је Европа разумјела да је политика проширења важна.

„Геополитика убрзава и успорава ствар. Иако постоји политичка воља у Бриселу, позитиван однос свих држава чланица да се процес приступања  убрза, то не може замијенити реформе и сложен систем европског права који треба усвојити и примијенити, јер је то нужан услов да процес иде даље“, казао је Зеновић.

Истакао је да су административни капацитети проблем који се јавља у свим поглављима и да морамо наћи начин како да се суочимо са свим изазовима и да на њих позитивно одговоримо. Када су у питању поглавља 23 и 24, Зеновић је истакао да законски оквир мора да има свој тужилачки и судски епилог.

На питање да ли ће „нарушавање односа са Хрватском“ довести до успоравања процеса приступања ЕУ, Зеновић је истакао да Црна Гора и Хрватска имају пуно тачака спајања, и да ће за евентуалне тачке спорења Влада и премијер наћи начин да их на најбољи могући начин ријеше како не би дошли до „новог спорног  спорног почетка“

Амбасадор Хрватске у Црној Гори Веселко Грубишић говорио је о искуствима Хрватске, али и о бенефитима које су добили уласком у ЕУ. Скренуо је пажњу да земља  уколико жели да уђе у ЕУ мора тај циљ себи да постави као главни и да све снаге усмјери ка томе како би исти у што краћем року остварили. Изразио је наду да ће „Јадранска Европа“, како назива земље Западног Балкана, брзо постати „евроатланска Европа“.

„На тако малом простору нема нигдје толико разнолике љепоте. Нећемо далеко отићи ако се будемо негативно такмичили, већ само ако једни другима будемо помагали“, казао је Грубишић.

Предсједник Скупштине Андрија Мандић, посланик Милан Кнежевић и потпредсједник Владе Алекса Бечић проглашени су у Хрватској за непожељне особе. Одговарајући на питање да ли ће Хрватска проширити списак непожељних особа, Грубишић је казао да не жели то питање да коменатирше, али ако је Јасеновац рана на хрватској души, и ако се у Хрватској обиљежава дан сјећања на жртве тог логора, није потребно вршити стигматизацију „Хрвата и хрватштва и евентуално представљати хрватску државу као геноцидну“.

Отварајући 17. РЕАЦТ, предсједник Општине Жабљак, Радош Жугић, истакао је задовољство што се РЕАЦТ и ове године одржава на Жабљаку.

„Један овакав Форум служи као својеврсни печат да локална самоуправа на чијем сам челу дослиједно слиједи све оно што је званична агенда и политика Владе и државе Црне Горе, а то су чланство у НАТО и евроатлансаке интеграције и наш пуноправни статус у међународним организацијама. И у пракси се трудимо да покажемо да је и са локалног нивоа могуће започети интеграције и да одређене интеграције и крећу са локалног нивоа“, казао је Жугић.

Истакао је да је локална самоуправа општине Жабљак, мале бројем становника, али велике по изазовима и достигнућима, дала  значајан допринос цијелој овој причи. Општина Жабљак је чланица Еуромонтане, мреже малих планинских градова, заступљена је у заједничком савјетодавном одбору комитета региона и Еуи једна је од пет локалних управа у Црној Гори  концепта МЕ4ЕУ који заједнички спроводе локалне самоуправе и Министарство европских послова.

Извршни директор „АЛФА центра“, Милош Перовић, казао је да иако је РЕАЦТ из године у годину растао и развијао се, једна ствар је остала константна, а то је циљ да окупе младе људе из региона, пруже им прилику за учење, размјену идеја и успостављање трајних пријатељстава. Према његовим ријечима РЕАЦТ форум је постао симбол тих вриједности

„Невладина организација ‘АЛФА центар’, која је организатор овог догађаја, већ дуги низ година одговорно ради на јачању повјерења у европске и евроатлантске интеграције Црне Горе., мјесто гдје се не само слободно размјењују идеје, знања и чују различита мишљења, већ се граде мостови између различитих култура и нација и његују вриједности које нас воде ка заједничкој европској будућности“, казао је Перовић.

И ове године, према његовим ријечима, обезбиједили су квалитетне предаваче који ће говорити на „више него актуелне теме“.

„Стога сам више него сигуран да ћемо успјети да добијемо добар дио одговора за прилично турбулентну актуелну политичку ситуацију у Црној Гори. Такође, увјерен сам да ћемо на овом кампу успјети да додатно освијетлимо европски пут Црне Горе и добијемо јаснију слику о могућностима њеног чланства у Европској унији до 2028. године“, поручио је Перовић.

Захвалио се Општини Жабљак и њеном предсједнику Радошу Жугићу на гостопримству, као и особљу хотела „Енигма“.

У оквиру овогодишњег РЕАЦТ-а, по пети пут, биће додијељена и награда “Александар Шиме Дедовић” за допринос развоју евроатлантске мисли у региону у виду једнократне стипендије за најистакнутијег учесника.

Партнери овогодишњег РЕАЦТ-а су Министарство европских послова и Електропривреда.