ГреенДаyс2022: Млади у Црној Гори размишљају глобално и себе виде као важан дио рјешења климатске кризе

Млади у Црној Гори имају изражену свијест о значају климатских промјена као и жељу да предузму неопходне климатске акције - али немају довољно могућности и прилика да се директно укључе у дискурс о климатским промјенама и допринесу потенцијалним рјешењима. Данашњи млади су забринути али уједно и пуни наде у бољу будућност - а себе виде као дио рјешења климатске кризе. Тако 74% младих узраста од 18-29 година, сматра да су климатске промјене огроман проблем на глобалном нивоу, док више од половине (57%) сматра да су велики проблем и на државном нивоу. То показују резултати истраживања УНДП-а на тему климатских промјена, који су представљени данас на конференцији Греен Даyс 2022 – Млади и климатске промјене: трка у којој још увијек можемо да побиједимо, која је одржана кроз серију виртуелних разговора.

Истраживање спроведено за вријеме пандемије, показује да су млади свјесни озбиљности климатске кризе са којом се свијет суочава (60%). Трећина младих који су били обухваћени истраживањем, осјећа бол и стид јер се сматрају лично одговорним, те стога наводе да поштују и штите животну средину. Троје од четворо испитаника (3/4) су спремни да промијене своје животне навике и смање утицај на климатске промјене. Преко 50% младих у Црној Гори свакодневно пјешачи, настоји да смањи количину отпада и рационално користи струју и воду, док сваки други испитаник истиче да, кад год је то могуће, купује еколошки прихватљиве производе.

Ово је велики потенцијал за Црну Гору и предност коју доносиоци одлука морају узети у обзир приликом планирања даљег развоја земље, посебно имајући у виду да у црногорским школама не постоји организована едукација о климатским промјенама, те да ученици знање о овом проблему углавном стичу кроз укључивање у периодичне пројекте и на интернету. Зато је неопходно у школски курикулум службено и системски увести континуарну и узрасту адекварну едукацију о климатским промјенама и одрживом развоју. Важност образовања у домену климатских промјена утолико је већа када се има у виду да су Зелени план и борба против климатске кризе приоритетне политике ЕУ, те да се очекује да ће прелазак на економију са готово нултом стопом емисија отворити преко милион радних мјеста до 2050. године, што захтијева преквалификацију више од 120 милиона Европљана у наредних пет година.

Државна секретарка у Министарству економског развоја др Милена Липовина-Божовић истакла је да је зелена економија један од темеља нове парадигме економског развоја Црне Горе, али да се до сада у нашој земљи није много тога урадило на поспјешивању пројеката који у себи имају компоненту зелене економије. ,,У свакој транзицији највећи изазов је учинити да она буде правична и да се не одрази нарочито негативно по оне најугроженије слојеве становништва, почевши од дигиталног и технолошког јаза и информационог, односно образовног јаза.. Када су у питању подстицајне политике, простор за унапређење и њихово увођење је заиста велики и јавна управа мора да учи, испробава новине и да се мијења. Ове године имамо у плану израду Стратегије за циркуларну економију, која ће сигурно донијети значајне новине на том пољу’’ казала је она.

Липовина-Божовић је нагласила да је,, раст животног стандарда предуслов на којем ова Влада озбиљно ради, предуслов да се људи окрену више овим темама. Ако људи размишљају како да обезбиједе егзистенцијални минимум, тешко да нам оне могу бити на листи приоритета.” Државна секретарка је позвала све да буду конструктивни партнери и да својим знањем и умијећем помогну да Црна Гора заиста буде еколошка држава у правом смислу те ријечи.

Руководитељка Дирекције за климатске промјене Данијела Чабаркапа, представила је закључке са двадесетшесте конференције Оквирне конвенције УН-ЦОП26, самита који је одржан у новембру 2021. године у Галзгову, који је ,,протекао у знаку интензивних преговора у циљу операционализације појединих чланова Париског споразума и стварања услова за његову пуну примјену. Напредак у преговорима оцијењен је као позитиван, међутим значајан број тема прослијеђен је за разматрање на будућим засиједањима, што свакако говори у прилог тези да је врло тешко очувати дух компромиса између развијених и земаља у развоју по многим питањима'', казала је Чабаркапа.

Анета Канкараш, руководитељка Одјељења за одрживи развој каже да ,,млади треба да буду укључени у доношење одлука у оквиру развојних политика на свим нивоима. Учешће младих је потребно организовати на начин који је близак младима, од начина информисања за учешће у доношењу одлука,  до учешћа у стручним радним тијелима. У том контексту, реформом Националног савјета за одрживи развој, као савјетодавног тијела Владе за политику одрживог развоја, да у свој рад укључи представнике младих је одличан први корак. На овај начин ће се обезбиједити да се чује глас и мишљење младих и да то буде артикулусано ка доносиоцима одлука’’, рекла је Канкараш.

Нина Дракић, предсједница Привредне коморе Црне Горе, је истакла да је,,неопходно  унапређивати знање о значењу појмова везаних за климатске промјене и улагати у кадар у компанијама који може одговорити овим задацима, у смислу пружања стручне и техничке помоћи у трансформацији њиховог пословања, и прилагођавања пословних модела захтјевима које намеће заштита животне средине. За успјешњу трансформацију ка зеленим пословним рјешењима потребно је више едукације, улагања, олакшица и повољни регулаторни оквира који омогућава и подстиче да компаније размишљају у овом правцу. Када су у питању климатске промјене кључна је и улога младих људи, нарочито оних који размишљају да се отисну у предузетничке воде. Веома је важно да од својих првих корака у том смјеру размишљају како ће њихово дјеловање и пословање утицати на окружење, и шта је то што они могу да ураде да би ствари биле другачије, те томе прилагоде и своје дјеловање и рад,'' казала је Дракић.

УНДП подржава Црну Гору у изградњи зеленог и одрживог развоја и снажног економског опоравка, а приоритет су чиста енергија, одржива рјешења у области мобилности и пројекти иновација - што је кључно за све земље како би се глобални пораст температуре ограничио на 1,5 °Ц или мање, истакла је Даниела Гашпарикова, стална представница УНДП-а у Црној Гори. Она је подсјетила је да ће ,,УНДП наставити да подржава Црну Гору на плану ревизије њених национално утврђених циљева (НДЦ). Настојање Црне Горе да смањи зависност од фосилних горива представља одлучан корак у борби против климатских промјена, док млади имају кључну улогу у обликовању одрживе будућности и зато је од кључног значаја оснажити њихов глас и укључити их у рјешавање проблема климатске кризе’’, рекла је Гашпарикова.

О нужност подизања свијести најшире јавности о климатским промјенама, а посебно младих генерација - говорила је млада активисткиња, ученица улцињске средње школе Диандра Кочан. ,,Сви ми имамо право на здраву животну средину. Млади су најмање одговорни за климатске промјене, али ћемо управо ми живјети са дугорочним утицајима и последицама, и стога имамо и право и обавезу да учествујемо у процесима доношења одлука које се тичу наше будућности’’, каже Диандра Кочан.

Да младе генерације имају снажну свијест о овој теми, сматра млади економиста Филип Булатовић. ,,Више је него очигледно да су младе генерације, далеко свјесније ове теме, и то је за њих животна тема број један, особито у западним земљама. Климатске промјене утичу на све сегменте наших живота, на економију, на наше послове, пољопривреду, док временске неприлике и екстремни временски услови, суше, поплаве, пожари - узрокују  дестабилизацију у читавом свијету’’, рекао је Булатовић.