Информација о резултатима спроведене Анализе мониторинга радиоактивности у води за пиће на цијелој територији Црне Горе с Предлогом мјера

Вода је јединствен и незамјенљив природни ресурс ограничених количина и неравномјерне просторне и временске расподјеле. Црна Гора, спада у водом најбогатије земље свијета и водни потенцијал Црне Горе представља један од њених основних развојних потенцијала. Све копнене воде, површинске и подземне воде Црне Горе, изузев једним дијелом ријеке Цијевне, формирају се на територији Црне Горе, што представља изузетно вриједан еколошки фактор. Услови у којима се формирају површинске и подземне воде у Црној Гори су сложени и хетерогени, а то су прије свега геолошки, рељефни и климатски услови. Као посљедица тога се јављају и бројне појаве различитих ријека, извора и акумулација подземних вода. На релативно малој територији Црне Горе од 13.812 км2 физичко-географски фактори стварања вода су веома промјенљиви.

Полазећи од чињенице да су сви облици живота и све људске активности више или мање везане за воду, одавде јасно произилази важност човјековог односа према води. Привредни развој и урбанизација било којег система доводе до великог пораста потреба за водом, а са друге стане и до угрожавања водних ресурса са друге стране. Стога, вода може постати ограничавајући фактор развоја, као и пријетња људском здрављу и одрживости природних екосистема. У складу са наведеним, јасно је да је за свако друштво важно да се ови односи уравнотеже и да се осмисли политика и стратегија контроле квалитета и заштите водних ресурса.

Јонизујуће зрачење је природна карактеристика животне средине, која прати живи свијет од настанка на Земљи. Поред извора јонизујућих зрачења природног поријекла (космичко зрачење, гама зрачење тла, радионуклиди у тијелу, радон и продукти његовог распада) у изворе јонизујућих зрачења убрајају се и извори зрачења који су вјештачког поријекла (медицинска изложеност, пробе нуклеарног оружја, нуклеарна изложеност, велики акциденти, професионална изложеност, и др.). Озрачивање популације радионуклидима из воде за пиће углавном је мало и настаје као посљедица распада природних радионуклида урановог и торијумовог низа. Једногодишње конзумирање воде за пиће не смије имати допринос већи од 5%-ног укупног просјечног озрачивања популације, што значи да од једногодишњег конзумирања воде за пиће доза озрачивања не смије бити већа од 0,1 мСв. Испод овог референтног нивоа дозе, вода се може користити за пиће. Препоручене референтне вриједности за радон и трицијум у води за пиће износе 100 Бq/л, а препоручене референтне вриједности за α и β-нестабилне радионуклиде у води за пиће износе 0,1 Бq/л и 1 Бq/л, респективно. Веће вриједности специфичне активности α и/или β-нестабилних радионуклида не значи аутоматски неподобност воде за пиће. За оцјену подобности воде за пиће са радиолошког аспекта потребно је за препоручени референтни ниво дозе од 0,1 мСв одредити концентрације појединих радионуклида у води за пиће.

Акционим планом Стратегије заштите од јонизујућег зрачења, радијационе сигурности и управљања радиоактивним отпадом за период од 2017-2011. године предвиђена је била израда посебне Анализе мониторинга радиоактивности у води за пиће на цијелој територији Црне, од које се очекује да њени резултати послуже изради правилника о мониторингу радиоактивности у води за пиће и самим тим побољшању Програма мониторинга радиоактивности у води за пиће. Црна Гора је, такође, у обавези да испуни одредбе Директиве Савјета Европе 59/2013 ЕУРАТОМ о основним сигурносним стандардима за заштиту од опасности које потичу од изложености јонизујућем зрачењу које се, између осталог, односе и на мониторинг радиоактивности, као и одредбе Директиве Савјета Европе 2013/51/ЕУРАТОМ од 22. октобра 2013. о утврђивању захтјева за заштиту здравља становништва од радиоактивних супстанци у води намијењеној за људску потрошњу, што уједно представља обавезу у преговарачког Поглавља 15 Енергетика.
Имајући у виду наведено, Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма је током 2019-2020. године спровело отворени поступак Јавне набавке за израду Анализе мониторинга радиоактивности у води за пиће на цијелој територији Црне Горе, која се по први пут као таква свеобухватна реализовала у Црној Гори. Ова активност је спроведена у периоду фебруар-јун 2020. године. Активност на отвореном поступку је реализовало овлашћено правно лице за систематско испитивање радионуклида у животној средини Д.О.О. „Центар за екотоксиколошка испитивања“ из Подгорице. Спроведена активност и детаљни извјештај, осим за потребе израде подзаконског акта, даје смјернице за испитивања радиоактивности у води за пиће за Програм мониторинга радиоактивности у животној средини, који је саставни дио Програма мониторинга животне средине. Програм израђује Агенција за заштиту природе и животне средине, а на предлог Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма, усваја Влада Црне Горе на годишњем нивоу.

Анализа мониторинга радиоактивности у води за пиће на територији Црне Горе обухватила је испитивање радиоактивности у води за пиће (укупна алфа активност, укупна бета активност, трицијум и радон) на укупно 68 локација узорковања (водоизворишта), од укупно 70 постојећих, која нису била у функцији у периоду реализације Анализе. Спроведеним испитивањима и анализом резултата који су представљени у Извјештају, показало се да укупна алфа и бета активност, као и концентрација активности трицијума и радона за свих 68 испитиваних водоизворишта не прелазе граничне вриједности које су прописане Законом о заштити од јонизујућег зрачења и радијационој сигурности („Службени лист Црне Горе“, бр. 56/09, 58/09, 40/11, 55/16), пратећим подзаконским актима и Директивом Савјета 2013/51/ЕУРАТОМ од 22. октобра 2013. о утврђивању захтјева за заштиту здравља становништва од радиоактивних супстанци у води намијењеној за људску потрошњу.
Концентрација активности трицијума и концентрација активности радона су далеко мање од максимално дозвољених концентрација (МДК).

Укупна алфа активност у општинама Централне регије не показује значајне варијације, осим у Подгорици. У водоизвориштима Миљеш, Диноша и Вуксанлекићи укупна алфа активност је много мања од исте у водоизвориштима Загорич, Ћемовско Поље и Мареза.

Укупна алфа активност у општинама Јужне регије не показује значајне варијације, изузев у општинама Улцињ и Бар. У узорку воде за пиће са водоизворишта Клезна (Улцињ) забиљежена је и највећа добијена вриједност за укупну алфа активност од 0,0714 Бqл-1 која је знатно испод прописане граничне вриједности(гранична вриједност за укупну алфа активност је 0,1 Бqл-1). Такође, у узорцима са водоизворишта Турчини И, Сусташ и Веље око (Бар) добијене су веће вриједности укупне алфа активности у поређењу са осталим водоизвориштима 0,0578, 0,0538 и 0,0524 Бqл-1, респективно.

Када је у питању Сјеверна регија такође нису забиљежене значајне варијације, изузев у општини Колашин, гдје је измјерена укупна алфа активност од 0,0599 Бqл-1.

Укупна бета активност за све три регије није показала значајне варијације. Највећа вриједност укупне бета активности забиљежена је у Пљевљима (водизвориште Југоштица) и износи 0,142 Бqл-1, што представља 10% од граничне вриједности за укупну бета активност. Медијане и средње вриједности за укупну алфа и бета активност за све три регије су приближно исте, међутим дистрибуција добијених резултата је другачија.

Укупна алфа активност за све три регије окарактерисана је широм дистрибуцијом, односно већом дисперзијом резултата. Укупна бета активност карактерише ужа дистрибуција резултата, изузев Сјеверне регије коју карактерише већа дисперзија добијених резултата.

Концентрација активности трицијума у свих 68 испитиваних водоизворишта је мања од границе детекције.

Концентрација активности радона не показује значајне варијације, изузев у сљедећим општинама гдје је забиљежена већа вриједност у поређењу са осталим добијеним резултатима, медијаном и средњом вриједношћу на нивоу Црне Горе: Улцињ (Гач и Салч), Бар (Орахово поље), Будва (Буљарица), Тиват (Брштин), Жабљак (Око) и Плав (Јасеничка ријека).

Највећа добијена вриједност за концентрацију активности радона је 13,7 Бqл-1 добијена у узорку воде са водоизворишта Око (Жабљак). Концентрацију активности радона карактерише шира дистрибуција добијених резултата са умјереним варијацијама. Коефицијент варијације, изузев у Централној регији, је већи од 1.

Међутим, ниво природне радиоактивности у води за пиће показује сезонске варијације, стога је од велике важности установити тренд концентрације активности радионуклида током времена.

Мониторингом радиоактивности воде за пиће обезбјеђују се информације о стабилности концентрација активности радионуклида, као и то да ли они подлијежу флуктуацији током године усљед природних процеса.
Веома важан параметар у креирању Програма мониторинга радиоактивности у води за пиће јесте и фреквенција узорковања. Наиме, фреквенција узорковања зависи од неколико фактора: а) нивоа концентрације активности, б) врсте извора водоснадбијевања (површинска или подземна вода) и ц) варијације концентрације активности током године. Стога је веома битно установити да ли је узорак узет у одређеној ситуацији репрезентативан током цијеле године.

Извјештај о спроведеној Анализи садржи предлог мјера за унапређење Програма мониторинга радиоактивности у води за пиће како слиједи:

• У складу са смјерницама Свјетске здравствене организације, Програм мониторинга радиоактивности у води за пиће треба конципирати на начин да се у постојећим водоизвориштима анализирају узорци вода у току четири године, четири пута у четири различита квартала, док у новим водоизвориштима треба анализирати узорке четири пута у току једне године, односно једном квартално.

• Уколико су добијене вриједности укупне алфа и бета активности мање од прописаних граничних вриједности, онда се сматра да је индикативна доза мања од 0,1 мСв и у том случају није потребно детаљно радиолошко испитивање. Програм мониторинга радиоактивности у води за пиће треба да се обавља у складу са већ утврђеном фреквенцијом узорковања.

• Када је из других извора података (геологија и хидрогеологија подручја) познато да је у води могуће присуство појединих радионуклида који могу да проузрукују прекорачење индикативне дозе, иако граничне вриједности за укупну алфа и бета активност нијесу прекорачене, неопходно је одредити појединачне концентрације активности идентификованих радионуклида.

• Приликом конципирања редовног Програма мониторинга радиоактивности у води за пиће треба укључити новоформиране општине Петњицу и Гусиње, чија се водоизворишта не налазе на списку локалних водоизворишта за водоснадбијевање становништва.

Осим наведеног препоручује се да свако ново водоизвориште за снадбијевање становништва водом за пиће буде подвргнуто провјери радиолошке исправности прије самог пројектовања и изградње водоводног система.

Овдје можете погледати Извјештај.

Контакт особа:
Тамара Ђуровић, руководитељка Дирекције за заштиту ваздуха и заштиту од буке у животној средини у Директорату за животну средину
тел: 020 446 235
Е-маил: тамара.дјуровиц@мепг.гов.ме