Институционална подршка независној културној сцени да буде конкретнија

Редефинисањем конкуса треба олакшати рад на независној сцени, а институционална подршка треба да буде конкретнија, поручено је на панел дискусији “Одржива независна сцена: Идемо у истом правцу?“, коју је организовало Министарство културе и медија на Цетињу.

Директор Краљевског позоришта “Зетски дом” Лука Радовић, поручио је да су креатори независне сцене показали да умјетност увијек нађе пут, да опстаје и додао да је у том позоришу прошлог мјесеца приказано 16 продукција независне сцене.

“Позориште је живјело, публика је задовољна и ми као домаћини смо показали ширину и стручност и дали добар примјер осталим позориштима и Центру за културу како се може помоћи онима који су креатори независне сцене”, рекао је Радовић.

Редитељ, Мирко Радоњић, поручио је да је на независној сцени теже радити и стварати и да није добро укидање приступа цивилном сектору конкурсу за културно-умјетничко стваралаштво.

“То је и учинило да се расцјеп између тога шта је институционална култура, а шта независна култура још јаче осјети и то је грешка, која нас скупо кошта. Институција постоји себе ради, постоји да би била одржива, а креација увијек подразумијева приступ који подрива, пропитује и које не прихвата статус кво. Треба да се отворе конкурси за стваралаштво за цвилни сектор, или да се редефинишу постојећи конкурси који постоје за невладин сектор”, објаснио је Радоњић.

Драматуршкиња, Сандра Вујовић, појаснила је да у случајевима када изостане институционална подршка све постаје посебан изазов и умјетници се ослањају на своју маштовитост, способност да се прилагођавају у ходу и процес таје мјесецима.

“Конзумент културе конзумира оно што му дајете. Сматрам да је одговорност свих нас заједно, а на првом мјесту институција да промислимо и у том правцу, да видимо шта је то што нудимо у нашим центрима за културу. Институционална подршка би могла да буде много конкретнија. Оно што настане на независној сцени треба да дође до публике и културни центри би требало да буду обавезни то да изведу. На независној сцени настају квалитетни пројекти, а публика остаје ускраћена за квалитете садржаје”, јасна је Вујовић.

Поручила је да воли да ствара на независној сцени, али би вољела да је то стварање олакшано како би квалитет пројеката био још бољи.

Глумица, Анђелија Рондовић, казала је да је на независној сцени 10 година, да предаје на Факултету драмских умјетности и сматра да треба да постоје редовни конкурси да се умјетници могу борити за своје стваралаштво и идеје.

“Мени је драго што сам препозната као неко ко ради за и у НВО. У независној продукцији имамо већу слободу истраживања, бирања тема које нас занимају, нема цензуре и због тога је добро да се та независна продукција нађе у институцијама”, сматра Рондовић.

Учеснике панел дискусије “Одржива независна сцена: Идемо у истом правцу?“, коју је организовало Министарство културе и медија на Цетињу, поздравила је министрака културе и медија др Тамара Вујовић, а представници МКМ учествивали су у дискусији.