Институционални оквир за одрживи развој

Национални савјет за одрживи развој (НСзОР) основан је 2002. године уочи Свјетског Самита о одрживом развоју у Јоханесбургу као савјетодавно тијело Владе Црне Горе у погледу спровођења политике одрживог развоја.

У 2005. години, у оквиру Генералног секретаријата Владе Црне Горе, основана је Канцеларија за одрживи развој, као Секретаријат Савјета, која је од 2011. године интегрисана у тада новооформљено Министарство одрживог развоја и туризма (касније Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма) као Одјељење за подршку раду Националном савјету.                                                                    

Савјет је у периоду између 2006. до 2021. године прошао неколико реформи од којих се издваја реформа из 2008. године када је, између осталога, смањен број чланова Савјета и омогућено формирање стручних радних група, реформом из 2013. године донијета је одлука да Националним савјетом предсједава Предсједник Црне Горе, а реформом из 2021. Национални савјет је редизајниран на начин да адресира актуелне изазове са којима се Црна Гора сусреће на путу реализације идеје еколошке државе у пракси. У оквиру исте реформе, Секретаријат Савјета – Канцеларија за одрживи развој је поново враћена у Генерални секретаријат Владе.

Национални савјет чине предсједник и 34 члана, представници свих релевантних заинтересованих страна. Предсједник Националног савјета је предсједник Владе Црне Горе, а секретар Националног савјета је руководилац Канцеларије за одрживи развој.

Задаци Националног савјета су:

1. давање препорука и стручних мишљења Влади како би се обезбиједило доношење и спровођење политика и развојних пројеката у складу са принципима одрживог развоја;
2. усклађивање секторских стратешких, планских и програмских докумената и прописа са принципима, циљевима и мјерама политике одрживог развоја и давање препорука и стручних мишљења како би се исти допунили/измијенили на начин да се осигура интегрисање принципа одрживог развоја;
3. разматрање и давање мишљења на националне извјештаје и комуникације које је Црна Гора, као потписница међународних конвенција у обавези да припрема, укључујући и извјештаје о спровођењу Националне стратегије одрживог развоја до 2030. године (укључујући и ревизију самог документа), као и других стратешких, планских и програмских докумената од значаја за остваривање циљева одрживог развоја дефинисаних УН Агендом за одрживи развој до 2030. године (SDGs), Зеленим споразумом, Климатским пакетом ЕУ, Зеленом агендом за Западни Балкан, Оквирном конвенцијом Уједињених нација о климатским промјенама, Конвенцијом о заштити морске средине и приобалног подручја Средоземља (Барселонском конвенцијом) и другим националним и међународним прописима;
4. унапређење система финансирања за одрживи развој у складу са Акционим планом из Адис Абебе, укључујући и мобилизацију ресурса за имплементацију политика, прописа и стратешких докумената из области одрживог развоја;
5. унапређење комуникационе стратегије за одрживи развој, на начин да се додатно ангажује и информише јавност, као и подстакне шира расправа о питањима везаним за одрживи развој, укључујући и успостављање партнерстава са медијима, као и организовање догађаја и састанака са различитим групама заинтересованих страна о кључним темама и концептима одрживог развоја како би се омогућила дубинска и актуелна размјена о тренутном и будућем (међународном, европском, националном) развоју, обезбиједило додатно стручно знање и омогућила шира медијска покривеност и јавно комуницирање о исходима догађаја;
6. подстицање и промовисање истраживања и истраживачких студија, образовања, обуке, размјене технологија и размјене знања и вјештина релевантних за одрживи развој, као и изградња капацитета за одрживи развој на националном нивоу како би се омогућило доношење одлука заснованих на доказима;
7. успостављање и унапређење партнерства са развојним партнерима и организацијама, приватним сектором, академском заједницом и другим релевантним актерима како би се обезбиједила подршка спроводењу политике одрживог развоја;
8. промовисање дијалога и изградња партнерства за одрживи развој са главним групама које су идентификоване као кључни актери изван Владе, националне и међународне заједнице, а које имају важну улогу у транзицији ка одрживом развоју (вулнерабилне друштвене групе, невладине организације, локалне власти, представници радника и синдиката, привреда и индустрија, предузетници научна заједница, млади и други);
9. подршка иницијативама везаним за одрживу и праведну транзицију не остављајући никога иза себе (зелену економију, иновације и технологије, циркуларну економију, плаву економију, чистију производњу и потрошњу, друштвену одговорност, климатске промјене, интегрално управљање обалним подручјем, очување биодиверзитета и биолошку безбједност, здраве стилове живота, родну равноправност и слично);
10. успостављање сопствених иницијатива о важним темама у контексту одрживог развоја развијањем пилот пројеката о одређеним приоритетним областима у контексту националног оквира политике одрживог развоја;
11. врши друге послове из дјелокруга рада Националног савјета.