- Влада Црне Горе
Министарство вањских послова Интервју министра Ивановића за грчки лист Катхимер...
Интервју министра Ивановића за грчки лист Катхимерини, у сусрет посјети тој земљи
У пчелињем царству за матицу кажу да „ситна, ситна домац́ица, прави велику питу“. У узнемиреном балканском „краљевству“, мала држава од 620.000 душа, Црна Гора, изазива огромно геополитичко интересовање. Србија, Русија, Кина, Турска, ЕУ настоје да је узму у своје „наручје“ како би стекли снажан приступ Јадрану и кључну „капију“ на Западном Балкану на путу ка централноевропским тржиштима.
Грчки Ф16 надгледају њен ваздушни простор у сарадњи са Италијом у име НАТО-а, а више од 80 одсто становништва Црне Горе жели да њена будуц́ност буде европска, рекао је министар вањских послова Филип Ивановиц́ у интервјуу за „К“, уочи посјете Атини 11. и 12. марта.
– О чему ц́ете разговарати са грчким руководством? У којим областима мислите да постоји повец́ан потенцијал за сарадњу? И сами имате неке везе са Грчком.
– Моја област истраживања уско је везана за Грчку, а током професионалног усавршавања имао сам прилику да два пута дуже боравим у Атини и често посјећујем друга мјеста у вашој земљи, тако да осјећам посебну љубав и поштовање према грчкој култури и цивилизацији. Црна Гора и Грчка су пријатељске земље и савезнице, које дијеле темељне демократске вриједности и стратешке правце развоја. Његујемо блиске односе и садржајну сарадњу, додатно оснажену кроз подршку Грчке нашем чланству у Европској унији. Моја посјета ц́е бити прилика да потврдимо посвец́еност даљем развоју што ближих односа наше двије земље, али и да разговарамо о ширењу области сарадње и даљем јачању наших постојец́их контаката. Са тим у вези, првенствено мислим на сарадњу у областима образовања, културе, економије и туризма.
– У чему је проблем па вам Брисел још увијек није отворио врата и како цијените подршку Грчке?
– Црна Гора је земља кандидат која је највише напредовала у преговорима. Иако се може чинити да цијели процес предуго траје, важно је да имамо на уму да се и сама Европска унија у периоду од 2010. године, од када је Црна Гора земља кандидат, суочавала са бројним изазовима, од економско-финансијских, преко здравствене кризе (ЦОВИД) до посљедњих пријетњи стабилности и миру Европе и ширег региона. У свим овим околностима успјели смо да отворимо сва преговарачка поглавља и да привремено затворимо три. У међувремену, дошло је и до промјене методологије приступних преговора и пооштравања правила и процедура. Све то, уз промјене на унутрашњем плану у Црној Гори, утицало је на саму динамику процеса, али ипак, рекао бих да смо на добром путу.
Нова Влада је, за само 100 дана, направила значајне искораке, што препознају и наши партнери у ЕУ. Одлучни смо да истим темпом наставимо са реформама, са циљем да постанемо прва наредна чланица Европске уније.
У том процесу, Грчка, као колијевка Солунске декларације, заузима посебно мјесто. Поред контуниране експертске и политичке подршке коју нам пружа, веома цијенимо дјеловање у оквиру групе земаља чланица ЕУ „Пријатељи Западног Балкана“.
– Остајете ли геополитички чврсто оријентисани на Запад, упркос политичкој флуидности која се с времена на вријеме примјец́ује?
- Црна Гора је чланица НАТО-а, кандидат за чланство у Европској унији и земља која се у потпуности усаглашава са Заједничком вањском и безбједносном политиком Европске уније. Поред тога, приоритети наше вањске политике су јачање добросусједских односа, регионалне сарадње и снажење учешћа у мултилатералним форумима. Дакле, наше позиције и вањскополитичка орјентација су јасни, а посвећеност остварењу постављених циљева је потврђена резултатима вец́ у првим мјесецима рада актуелне владе.
– Да ли сте забринути што је ваша земља окружена жариштима етничких тензија, као што су Косово и Босна и Херцеговина? Да ли мислите да представљају опасност за разбуктавање сукоба на Западном Балкану?
Вјерујем да у региону, који је нажалост кроз историју пролазио ратна разарања и конфликте, има довољно државничке и политичке мудрости која ће земље водити путем развоја и јачања политичке културе, дијалога и међусобног уважавања. Чињеница да дијелимо европску перспективу представља значајну предност, али и прилику за Западни Балкан, а европска будућност је сигуран пут ка успостављању трајне стабилности и просперитета овог региона. Управо то треба да буде заједнички именилац који ће усмјеравати даљи развој сваке од земаља појединачно, али и оквир за рјешавање свих врста спорова. Вјерујем да апсолутно никоме на Западном Балкану није у интересу било какво заоштравање односа или продубљивање подјела.