Интервју министра Секуловића за ЕУРАЦТИВ

У наставку текста можете прочитати превод интервјуа министра Сергеја Секуловића за ЕУРАЦТИВ.

У интервјуу за ЕУРАЦТИВ, министар унутрашњих послова Црне Горе Сергеј Секуловић разговарао је о забринутости западних партнера о томе колико је нова црногорска влада поуздана, о наводном покушају државног удара 2016, тешким односима са Србијом и најновијем извјештају Европске комисије о процесу придруживања земље.

Сергеј Секуловић је министар унутрашњих послова у кабинету Здравка Кривокапића од 4. децембра 2020. године. Магистрирао је људска права, и грађански је активиста.

Он је разговарао са главним уредником ЕУРАЦТИВ-а, Георгијем Готевом у Бриселу 28. октобра.

Ви долазите из сектора цивилног друштва – то није нешто сасвим уобичајено за министра унутрашњих послова. Да ли се осећате пријатно на својој позицији?

Да, необично је да неко ко долази из адвокатуре и цивилног друштва постане министар унутрашњих послова. Постоји одређени сукоб улога. Иако са психолошке тачке гледишта, то ме не забрињава. Али свакако, то је изазован задатак. И зато што долазим из цивилног друштва, из адвокатуре, долазим са својим идејама. Чак мислим да би овај сукоб улогамогао да створи занимљиву динамику.

Зато се радујем интересантном интервјуу. Читамо у штампи да ваши западни партнери, НАТО, Сједињене Државе, немају повјерења у нову владу. Како реагујете?

Ово је информација полуформалног карактера. С једне стране, разумијем забринутост наших западних партнера. Јер, повјерење се гради кроз акције, а акције морају заиста показати које су ваше вриједности. Истина је да је друштво у Црној Гори посљедњих годину дана улазило у оно што ја зовем граничну фазу. То је психолошки термин. Нема повратка. И не знамо шта је пред нама. И ми смо у одређеном стању социјалног шока.

Зато што је први пут послије 30 година дошло до преокрета у влади. Потврђујем да се слажем са чињеницом да треба да постоји одређени надзор над овом владом. Јер, ово само може допринијети квалитету. Црна Гора је мало друштво, са институцијама које су слабе и недовољно изграђене, без културе политичког дијалога, отворена је за различите врсте утицаја. И у неком смислу, нажалост, потребан нам је даљи водич. Ја бих то тако протумачио.

Дакле, ову критику прихватате позитивно?

Видим то из позитивне перспективе. Вријеме је најбољи показатељ. Тако је и опредјељење ове или било које будуће црногорске владе, јер ће Црна Гора у наредним годинама доживјети неколико влада, које треба да покажу истинску посвећеност демократским вриједностима.

Као што сте рекли, претходна елита је била на власти 30 година, што је веома дуго за демократију. А сада када постоји нова влада, она је на удару. Да ли је ово блаћење претходне елите?

Верујем да се досадашња елита још увек није помирила са чињеницом да више није владајућа већина. А када сам рекао да нема повратка на старо, мислим да нема повратка на стари систем управљања државом. Тридесет година је веома дуг временски период. Многи људи су се стопили са државом. Чак мисле да земља не може постојати без њих. И мисле да је само питање тренутка када ће се вратити. То је погрешна претпоставка. Пред Црном Гором је нова динамика. Не мора нужно да буде позитивна, али је отворена. Дакле, нема враћања на старо, а нови начини треба да покажу способност црногорског друштва да изгради професионалне и јаке институције, да усвоји културу политичког дијалога и створи инклузивно друштво у којем се нико неће осјећати дискриминисаним.

Када кажете да нема повратка на старо, да ли имате у виду и времена када је Црна Гора била једна држава са Србијом, или ситуацију прије него што је Црна Гора постала чланица НАТО-а?

Када сам рекао да нема повратка у прошлост, углавном мислим на модел власти. Црногорско друштво мора да научи како функционише демократија. Са двије основне премисе: моћ је ограничена и замјенљива, и мора бити предмет контроле. Надам се да будућност ни на који начин неће доводити у питање суверенитет Црне Горе. Али то је једно од питања које и данас оптерећује црногорско друштво. Не мислим да је затворено, нажалост.

За оне који познају историју Балкана, Црна Гора је вјековима била територија шверца и криминалних група. Неки кажу да су бивши лидери били повезани са таквим шемама. Као министар унутрашњих послова, како видите ситуацију?

Црна Гора има озбиљан проблем са организованим криминалом. Несумњиво, организоване криминалне групе користе раширену корупцију у јавном сектору. А разбијање тих карика је основни задатак МУП-а. Ако то не урадимо, биће поробљено црногорско друштво, без обзира на то ко ће бити на власти.

Дакле, ризик постоји?

Да.

А Ви имате тежак посао?

Апсолутно.

И како се надате да ћете успјети?

Вјерујем да је рјешење у тимском раду, у снажној координацији државних органа, које ће чинити професионалци, људи са интегритетом, који ће имати повјерење служби западних партнера. У супротном, нећемо моћи да ријешимо проблеме. Уз координацију изнутра, поуздане партнере споља, политичку вољу да се разбије веза између корупције и организованог криминала, Црна Гора има шансу.

Шта је са страним мафијама? Руском мафијом?

Према нашим оперативним подацима, они нису примарни проблем.

Дакле, проблем је ваша мафија?

Да, то је тачно, али желим да додам да је и наша мафија, која је наша главна брига, дио велике транснационалне мафије.

Шта се десило са истрагом о наводном покушају руског државног удара 2016. године?

Поступак је у току пред првостепеним органом. Одлука је поништена и тренутно је у току судски поступак. Уздржао бих се од било каквог даљег коментара, како не бих утицао на судски поступак.

[Виши суд је 2019. године осудио 13 особа након што их је прогласио кривима за планирање ″терористичких аката″, као и за „подривање уставног поретка Црне Горе”. У фебруару 2021. године, Апелациони суд је поништио првостепену пресуду по свим тачкама оптужнице.]

Можете ли рећи нешто о недавним тензијама са Србијом?

Желим да кажем да Србија по свим својим капацитетима, интелектуалним, економским, треба да буде локомотива економског развоја осталих. С друге стране, Србија треба да поштује национални идентитет и достојанство народа око себе.

Комисија је објавила своје годишње „извјештаје о напретку“ о земљама на путу ка придруживању ЕУ. Како коментаришете извјештај о Црној Гори, евентуално у дијелу о правосуђу и унутрашњим пословима?

Мој основни закључак је да је извјештај прилично објективан. Са позиције министра унутрашњих послова могу да кажем да што се тиче поглавља 24 има много тачака гдје смо похваљени. Али, у извјештају се с правом указује на то да постоји много области у којима је неопходно побољшање постојећег стања, те да се институционална криза у правосуђу мора рјешавати политичким дијалогом, те да црногорско друштво мора показати способност да рјешава и најкомпликованије ситуације на модеран начин. И да се то претвара у политички договор политичких партија, већ у интересу друштва. То је једини начин да Црна Гора постане озбиљна модерна политичка заједница.

Оригиналан чланак можете пронаћи на линку.