Историјат жељезнице у Црној Гори

Жељезнички саобраћај на тлу данашње Црне Горе успостављен је 16. јула 1901. године доласком првог воза у Зеленику. Уз градску музику и продоран писак парне локомотиве у 11 сати тог 16. јула 1901. године, приспио је свечано украшен први воз, ондашње чудо технике, у жељезничку станицу Зеленика.

Дочекали су га грађани, сеоски кнезови и учитељи са ђацима обученим у народну ношњу, али и гости из Дубровника и Требиња.

Поред војног и стратешког значаја жељезница је унаприједила и развој привреде цијелог региона. Касније се размишљало да се пруга из Зеленике продужи даље кроз црногоско окружење. У томе се посебно истицао високи мађарски привредни дужносник Хаваш (1908) кандидујући више варијанти пруге до Цетиња и Бара. Таква размишљања су била мотивисана мађарским интересима, стрепњом од италијанског капитала и заинтересованошћу Црне Горе за жељезничку везу са Србијом. Желећи да то предуприједи и спријечи излазак Србије на море, Аустроугарска прави пројекте својих пруга преко Црне Горе. Први свјетски рат омео те планове .

У његовом вихору нестала је Црна Гора као независна држа ва а Аустроугарска царевина се распала. Пруга Габела–Хум–Ускопље–Зеленика укинута је 1968. године.

У вријема владавине Књаза Николе Петровића, осам година од доласка првог воза у Боку Которску, држава Црна Гора је почела да гради своју прву пругу.

“Уз помоћ италијанског капитала 1908. године отворена је пруга Бар-Вирпазар. Њом су биле повезане луке Бар на Јадранском мору и Вирпазар на Скадарском језеру. Двије деценије касније, 1927. године војска Краљевине Југославије изградила је пругу Подгорица–Доња Плавница. Том пругом омогућено је да становници Подгорице брже и лакше дођу до Скадарског језера одакле су бродом пловили до Вирпазара и даље опет жељезницом до Бара и обрнуто”.

Половином тридесетих година прошлог вијека почела је градња пруге од Требиња преко Билеће до Никшића, Град под Требјесом свој први воз свечано је дочекао 12. јула 1938. године.

"Намјера је била да се градња убрзо настави ка Подгорици, али је Други свјетски рат омео те планове”..

Радови на тој прузи почели су три године након ослобођења земље. Велики број младих људи из свих крајева Југославије из велики ентузијазам добровољним радом успјело је да заврши пругу, за то вријеме у невјероватно кратком року - за само 15 мјесеци.

Половином тридесетих година прошлог вијека почела је градња пруге од Требиња преко Билеће до Никшића, Град под Требјесом свој први воз свечано је дочекао 12. јула 1938. године

Изградњом пруге путовање са осам скраћено је на само сат времена.

Четири мјесеца након отварања те пруге укинуе су пруге Бар-Вирпазар и Титоград–Доња Плавница.

“У прољеће 1976. године завршена је изградња једне од наљепших пруга у Европи, пруга Београд–Бар. Овај грађевински подухват сматра све за један од најграндиознијих у новијем времену”.

Жељезничка пруга Титоград-Скадар изграђена је 1986. године и данас се на њој одвија само теретни саобраћај.

Почетком октобра 2012. године свечано је у саобраћај пуштена електрифицирана пруга Подгорица–Никшић.

Жељезнички саобраћај се данас одвија на 250 километара пруге, која би према плановима требало да се продужи изградњом пруге Никшић-Чапљина и Пљевља-Беране-Бијело Поље, која би у даљој будућности могла да се повеже и са Скопљем.

Извор: Портал Вијести