Истраживачке инфраструктуре

Приступ најсавременијим научним инструментима и алатима омогућава научној заједници брзо реаговање на актуелне истраживачке изазове. Стална прилагодба и надоградња истраживачке инфраструктуре су пресудне за осигуравање оптималних услова за научни напредак и открића унутар европског истраживачког простора. Кључан је такође инклузиван приступ истраживачким инфраструктурама у европском истраживачком простору за квалитет истраживања и образовање истраживача, с обзиром да омогућава мобилност и умрежавање што доприноси циркулацији истраживача, усвајању вјештина, привлачењу талената и промовише европску кохезију.

Изазови у блиској будућности су консолидација и оптимизација пејзажа европске истраживачке инфраструктуре и јачање њене способности за подршку врхунским истраживањима, као и рјешавање нових научних и друштвених циљева повезаних са транзицијом ка одрживој и отпорној Европи.

Како би се постигли претходно наведени циљеви, Европска комисија је успоставила следеће инструменте у подручју истраживачких инфраструктура:

Европска комисија у оквиру Европског стратешког форума за истраживачке инфраструктуре (European Strategy Forum on Research Infrastructures – ESFRI) развија интегрисани и ефикасан екосистем истраживачких инфраструктура (Research Infrastructure – RI) у Европи који омогућава интегрисање и повезивање ресурса широм европског истраживачког простора како би ефикасније служили истраживачима и инжењерима, како у свим научним и технолошким подручјима, тако и у распону од основних до примијењених истраживања.

Како би се олакшала интеграција и удруживање ресурса за развој нових истраживачких капацитета, на европском нивоу је развијен правни инструмент – Европски конзорцијум за истраживачку инфраструктуру (European Research Infrastructure Consortium – ERIC)  који даје оквир за успостављање и рад великих европских инфраструктура између више држава чланица и придружених земаља, те трећих земаља.

Европска комисија је 2015. године покренула иницијативу стварања Европског облака отворене науке (European Open Science Cloud – EOSC).. Циљ Европског облака отворене науке је развити поуздано, виртуелно мјесто за чување, дијељење, обраду и поновну употребу истраживачких података, рјешења и резултата која прелази границе и научне  дисциплине те слиједи FAIR data начело (подаци су лако доступни и отворени за научну заједницу, интероперабилни и могу се поновно користити). EOSC тако окупља институционалне, националне и европске акционаре, иницијативе и  инфраструктуре података у циљу развоја инклузивнијег, продуктивнијег и отвореног научног екосистема европског истраживачког простора.

Програм Хоризонт Европа својим активностима наставља подстицати стварање висококвалитетних, умрежених, укључивих и научницима приступачних истраживачких инфраструктура у европском истраживачком простору. Програм ће подстицати даљи развој истраживачких инфраструктура кроз пет тематских подручја:

1. Развој, консолидација и оптимизација европских истраживачких инфраструктура, задржавајући глобално водство: Циљ је створити водећи, кохерентан, агилан и атрактиван систем европских истраживачких инфраструктура смањењем фрагментације на европском, националном и регионалном нивоу, осигуравањем координације активности и подстицањем усклађивања приоритета међу државама чланицама и земљама потписницама те повезивањем европских истраживачких инфраструктура с Европским облаком отворене науке.
2. Омогућавање оперативног, отвореног и FAIR EOSC екосистема: Циљ је даље развијати Европски облак отворене науке на кохезивнији и боље структуриран начин како би постао потпуно оперативан екосистем.
3. Услуге истраживачке инфраструктуре за подршку истраживањима у подручју здравља, истраживањима која убрзавају зелену и дигиталну трансформацију те развој пионирских истраживања: Циљ је креирати и развијати ефикасне и прилагођене услуге истраживачке инфраструктуре које убрзавају и омогућавају транзицију према одрживој, зеленој и дигиталној будућности. Додатно, биће подршка ефикасним и одговорним здравственим системима у Европи, али ће и наставити унапређивати комплементарна пионирска истраживања (frontier research).
4. Нова генерација знанствених инструмената, алата и метода те напредних дигиталних рјешења: Циљ је развој револуционарних технологија, укључујући знанствене инструменте, алате, методе и напредна дигитална рјешења како би се омогућила нова открића те одржала европска истраживачка инфраструктура на највишем нивоу научне изврсности, истовремено утирући пут иновативним рјешењима за друштвене изазове и нове индустријске примјене, производе и услуге.
5. Мрежна повезаност у истраживању и образовању – омогућавање сарадње без граница: Циљ је успостављање и развој мрежних услуга које без дискриминације повезују истраживаче, податке и рачуналске ресурсе, без обзира на мјесто корисника и ресурса. Савез националних истраживачких и образовних мрежа (National Research and Education Networks – NRENs) биће основа европског простора е-инфраструктуре пружајући паневропску мрежу за научну изврсност, истраживање, образовање и иновације путем интегрираног каталога услуга за повезивање и сарадњу. Овај програм је основа за промјену парадигме у дигиталној науци и рачунарској инфраструктури планираној за истраживање и образовање током следећих десет година. Активности ће бити покривене Оквирним споразумом о партнерству (Framework Partnership Agreement – FPA) који утврђује оквирне услове који регулишу потенцијалне потпоре партнерима на темељу акционог плана и заједнички договорених општих циљева.