Изградити заједничку платформу за боље здравље и отпорне здравствене системе

Министар здравља предводи делегацију Црне Горе на министарском састанку чланица Иницјативе малих земаља у Луксембургу

Делегација Министарства здравља, предвођена министром Драгославом Шћекићем учествује на дводневном министарском састанку малих земаља, који се одржава у Луксембургу, 11. и 12. маја 2023. године. Поред министра Шћекића, у црногорској делегацији су и Владимир Обрадовић, државни секретар Министарства здравља, Мирјана Ђурановић, начелница Одјељења за међународну сарадњу и Жељка Вулановић, самостални савјетник у Директорату за јавно здравље.

Састанак су отворили Паулет Ленерт, потпредсједница и министарка здравља у Влади Луксембурга, Ксавијер Бетел, премијер Луксембурга и др Ханс Клуге, Регионални директор Свјетске здравствене организације за Европу.

Сваке године састанак SCI-а на високом нивоу пружа прилику за расправу о здравственим плановима и заједничким активностима за јачање здравствених система.

Иницијатива малих земаља (SCI), успостављена 2013. године, платформа је путем које 11 држава чланица европског региона СЗО, до два милиона становника дјелују заједно на рјешавању заједничких проблема и размјени искустава за побољшање здравља становништва у својим земљама. Андора, Кипар, Естонија, Исланд, Латвија, Луксембург, Малта, Монако, Црна Гора, Сан Марино и Словенија поставиле су здравље високо на политичкој агенди како би заступале потребе малих земаља на регионалној и међународном нивоу, изградили платформу за боље здравље и отпорне здравствене системе.

Министарство здравља Црне Горе је било домаћин претходног састанка малих земаља на високом нивоу, који је одржан 1-2. јуна 2022. године, у Бечићима и оцијењен од стране учесница врло успјешним, а резултирао је усвајањем Мапе пута за дјеловање малих земаља. 

Девети састанак SCI је прилика којом се обиљежава десета годишњица ове Иницијативе и прва фаза спровођење Мапе пута: унапређење здравствене доступности и добробити;  убрзавање дјеловања у борби против незаразних болести и унапређење менталног здравља на нивоу заједнице; јачање дигиталне трансформације у малим земљама;  глобализација SCI-а; напредак у људским ресурсима за здравље и здрави туризам;  побољшање доступности, доступности и приступачности лијекова.

Од свог оснивања прије десет година Иницијатива малих држава је доказала своју вриједност као форум за размјену искустава и иновација и проналажење заједничких рјешења за јединствене изазове са којима се суочавају. У малим земљама нема ништа мало, све је гранде – и љепота, али и изазови, који се посебно усложњавају када дођемо на терен доступност љекова, који су у срцу нашег обећања грађанима и суштина наше мисије – универзална здравствена заштита. Мјера у којој наши грађани имају доступне љекове и могу их себи приуштити је мјера наше посвећености унапређењу здравља за све и напора да смањимо неједнакости у здрављу као препреку просперитету нашег друштва, поручио је министар Шћекић, обраћајући се колегама министрима здравља 11 малих земаља.

Полазећи од конкретног изазова са којим су суочене све државе Иницијативе, а то је доступност ускоспектралним пеницилинима, као и чињенице да се дуги низ година боримо са тихом пандемијом антимикробне резистенције, министар Шћекић је оцијенио да је потребно искористити потенцијал мреже малих земаља, као својевсног инкубатора знања, генерисања корисних искуства и добре праксе.

Потребно је да кроз пилот студију покушамо да нађемо одрживо решење за доступност и набавку ускоспектралних пеницилина, које ће, надам се, бити заоставштина нас - као групе министара на челу са регионалним директором СЗО др Клугеом, за боље здравље и безбједнију Европу 21. вијека, нагласио је Шћекић.

Црна Гора је, како је истакао министар Шћекић на панелу о хроничним незаразним болестима, суочена са правом епидемијом пушења. Он је упознао учеснике састанка да је Црна Гора, уз подршку СЗО и Секретаријата оквирне конвенције, финализовала Инвестициону студију слуцаја, која је указала да сваке године изгубимо 2000 људских живота због пушења.

„У Црној Гори имамо системски проблем са имплементацијом Закона о контроли употребе дувана. Стога, радићемо на:

• повећању броја инспектора који су задузени за працење имплементације,
• редефинисању и проширењу њихових овласцења и
• увођењу строже казнене политике.

Контрола употребе дувана – доноси вишеструке бенефите – по здравље градјана, здравље економије, здравље животне средине, али исто тако убрзава и круцијалне политичке процесе као сто је процесс ЕУ интеграција. Једини нацин да се одбранимо од неутемељених теза дуванске индустрије и њених заговорника јесте да генерисемо податке, размјењујемо искуства управо кроз мрежу малих земаља или као што смо то учинили у понедјељак на суб регионалном састанку земаља Западног Балкана.

Ако желимо да се озбиљно ухватимо у коштац са кардиоваскуларним болестима и канцером, ако желимо да наше друштво буде снажно и способно да одговори на будуће здравствене кризе – контрола дувана, кроз свеобухватан интегрисани приступ, у духу Оквирне конвенције за контролу пушења, нема алтернативу, поручио је министар Шћекић у завршници излагања.

Поздрављајући присутне, др Ханс Х Клуге поновио је значај самита у Црној Гори и допринос у смислу размјене искустава како здравље може играти важну улогу у промоцији одрживог туризма. Подсјећајући на значај Иницијативе “Програм сарадње малих земаља”, др Клуге је истакао да су резултати остварени у посљедњих 10 година постојања ове мреже без сумње подстакли и друге земље на акцију у циљу унапријеђења здравља широм региона. Континуирано улагање у јачање капацитета здравствених радника, са фокусом на решавање проблема миграција и рекалибрирања модела пружања услуга је од кључног значаја да би се задовољиле здравствене потребе грађана. Подсјетио је да је окончана глобална ванредна јавноздравствена ситуација, али COVID и даље представља пријетњу посебно за рањиве сегменте популације широм региона. Искуство стечено током пандемије је велико упозорење да је неопходно улагати у здравствену сигурност јер је, како је казао, евидентно да ћемо брзо бити суочени са новим здравственим кризама. По ријечима Регионалног директора, алармантни су подаци да сваки шести мушкарац и свака дванаеста жена у малим земљама умире од једне од четири хроничне болести прије навршене 70-те године живота.