Излагање предсједника Владе Милојка Спајића на конференцији за медије поводом 100 дана Владе

Поштоване грађанке и грађани,

Уважени представници медија,

Колеге - чланови Владе,

Званично је протекло првих сто дана 44. Владе у којима смо настојали да, свако у свом домену, дамо допринос испуњавању заједничког циља – европске и развијене Црне Горе. Стога на самом почетку захваљујем свим члановима Владе на досадашњем доприносу али и онима који нијесу на позицијама у Влади, али су својим радом допринијели неким од капиталних резултата у првих сто дана Владе.

На самом почетку имам потребу да подсјетим да су многи доводили у питање извјесност формирања 44.  Владе. Неки су (препознаће се) чинили могуће и немогуће да до ње и не дође. Али ипак, 31. октобра 2023. године успјели смо да формирамо Владу која има једну од највећих, ако не и највећу подршку у Парламенту икада. Колико год парадоксално звучи, формирали смо Владу којој нијесу давали шансу - а која је заузврат дала шансу свима. 

И није то успјех сам по себи, колико је чињеница да су наши коалициони капацитети потврђени и превазиђени више пута током гласања у Парламенту. Од избора недостајућих чланова Судског савјета, седмог судије Уставног суда и избора ВДТ-а као главних предуслова за деблокаду поглавља 23 и 24. Али и у бројним другим ситуацијама у којима се показало, да се у Црној Гори рађа нова политичка свијест која има потенцијал да се издигне изнад подјела и да допринос ономе што су неспорно наши заједнички циљеви.

Баш како су то препознали наши европски партнери - 44. Влада донијела је Црној Гори стабилност и институционалну функционалност која је једини сигуран пут за чланство у Европској унији.

Даме и господо,

У првим данима мандата сачекао нас је изазов звани Попис становништва, домаћинстава и станова.

Статистички процес, потчињен дневно-полтичким интересима, тапкао је у мјесту годинама и пријетио да створи нове трошкове по државу. То је била само још једна непримјерена политизација друштвених процеса на штету државе и њених интереса. Успјели смо, да по први пут у најширем друштвеном консензусу, пронађемо заједничку мјеру компромиса са парламентарним партијама, представницима вијећа мање бројних народа и општинама, и постигнемо договор о одржавању Пописа. 28. децембра када се завршио Попис сви су славили Нову годину, Божић и друге празнике. Нико више није ни размишљао о Попису.

Овакав, инклузиван, начин доношења одлука представља примјер како се у духу демократије и међусобног уважавања могу доносити одлуке које ће бити у најбољем интересу Црне Горе. 

Једно од таквих питања, а на шта нас обавезује и скоро апсолутна подршка наших грађана, јесте питање чланства у Европској унији.

Стога је Влада је у претходном стодневном периоду, приступила јачању преговарачке структуре именовањем главног преговарача и формирањем 25 радних гупа за преговоре о приступању.

Као резултат наших напора стигло је, након двогодишње паузе, и одржавање Међувладине конференције Црне Горе и Европске уније 29. јануара у Бриселу, али и снажан подстицај нашој земљи у виду Плана раста којим ће Црној Гори бити на располагању преко 412 милиона еура. Захваљујући напорима администрације већ у децембру су припремљене и Реформске мјере којима ћемо кандидовати за средства у овом важном инструменту.

Искораци су учињени и на плану нашег чланства у НАТО-у. Издвајањем 2,01% БДП-а за одбрану испуњавамо стандарде Алијансе, а наставком учешћа у мисијама као одговорна чланица доприносимо циљевима Савеза.

Уз ЕУ и НАТО, очувањем добросусједских односа који су нам јако битни (јер смо једина земља у региону која нема проблема са својим сусједима) и јачањем улоге у мултилатералним организацијама, све боље позиционирамо Црну Гору на међународном плану.

Уважени грађани,

Како сам више пута говорио - наши циљеви су јако високо постављени. Амбициозни, али сам убијеђен да су достижни.

Овдје смо да би покренули бројна питања која годинама оптерећују и економско биће Црне Горе.

Подсјетићу, у врло кратком периоду 44. Влада је припремила ребаланс буџета за 2023. и фискално одговоран Буџет за 2024. годину. На овај начин, не само што смо обезбиједили редовност свих исплата од стране државе већ смо осигурали и одрживост наших јавних финансија као мјеру дисциплине и одговорности. Планираним суфцитом текуће потрошње све текуће обавезе финансирају се из текућих прихода, док ће сва нова задужења – бити искључиво усмјерена на развој, односно на реализацију капиталних пројеката и враћање старих дугова.

Једну такву реализацију смо имали и у децембру, гдје смо имали цредит спреад четири пута мањи него само осам мјесеци раније.

Паралелно са овим, а уз изузетан ангажман Министарства финансија, закључен је хеџинг аранжман којим је од валутних ризика заштићен дуг Црне Горе по основу кредита за изградњу аутопута, а само у јануару мјесецу остварена уштеда од скоро 4 милиона еура. 

Уз све ове околности Влада се суочила и са потенцијалним уврштавањем Црне Горе на Сиву листу Манивала.

Дипломатским активностима, правовременим правним дјеловањем (у погледу усвајања измјена и допуна Кривичног законика и усвајања Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма) кредибилним планирањем као и другим здруженим напорима - успјели смо да избјегнемо овај сценарио. На тај начин, сачували смо репутацију, финансијски систем и економију Црне Горе.

И Црна Гора не да није доспјела на Сиву листу, него није ни у пулу за Сиву листу. Она је данас једна просјечна чланица Евроспке уније што се тиче ризика од Манивал-а.

А све ово било је важно да бисмо коначно поставили ствари на право мјесто и након првог већег увећања зарада и пензија у Црној Гори 2021. године, створили услове да на стабилним темељима наставимо рад на јачању стандарда наших грађана.

То је, као што знате, своје исходиште имало у одлуци о повећању минималне пензије на 450 еура чиме је унапријеђен стандард за 74 хиљаде наших грађана. И понављам, то је само први у низу корака у реализацији нашег плана.

У превиђеним роковима у Црној Гори ће бити повећана минимална зарада и спроведене бројне реформе које ће дати подстицај привреди и отворити перспективе даљег развоја.

А развоја нема без инфраструктуре. 

Стога је за 2024. годину планирано 240 милиона еура за Капитални буџет, којим се између осталог, обезбјеђује и наставак градње друге дионице аутопута Матешево – Андријевица и то из средстава државе Црне Горе.

За мање од сто дана расписан је и тендер за идејни пројекат, а очекујем да ћемо уз поштовање свих процедура, до краја године почети са радовима на терену.

Осим овог тендера недавно је расписан и јавни позив за израду многих идејних рјешења, чак девет, али и за дионицу брзе саобраћајнице од Херцег Новог до Будве (прелазак преко Бококоторског залива) чиме се стварају услови за изградњу боље саобраћајне мреже и адекватнију повезаност са регионом и Европом.

За земљу чија се економија снажно ослања на туризам, развој саобраћајне инфраструктуре представља основ за динамичан привредни развој и валоризацију економског потенцијала.

Стога ћемо уз већ обезбјеђену бесповратну подршку Европске уније у износу од 112 милиона еура приступити и реконструкцији пруге Бар - Голубовци.

Треба напоменути, да је крајем децембра прошле године потписан и споразум са Владом Бразила о исплати дуга за ваздухоплов кодног имена „Чарли“, захваљујући чему је авион прешао у власништво државе Црне Горе при чему су сачувана значајна средства уложена у претходном периоду.

Свјесни да се будући развој мора снажније ослањати на енергетске потенцијале, захваљујући напорима Министарства енергетике и рударства, у току су активности на рјешавању бројних питања која оптерећују овај сектор, као што су: рудник Брсково, будућност Жељезаре Никшић и Рудник угља Беране.

Свакако, када подвучемо црту, сигуран сам да ће јаснију слику даљег развоја дати Просторни план Црне Горе до 2040. године за чији је нацрт почела јавна расправа. Користим и ову прилику да још једном позовем заинтересовану јавност да својим предлозима доприносе изради овог важног документа.

Но, уважени грађани и грађанке, ништа мање важан аспект представља квалитет јавних услуга.

Стога се током првих сто дана Владе посебно радило на дигитализацији бројних сервиса који спадају у надлежности министарстава: јавне управе, правде и економског развоја.

Док су се значајна средства издвојила за набавку нове опреме и возила у школама (око 7 милиона еура), адаптацију и набавку опреме у здравственим установама (око 5 милиона еура) побољшање енергетске ефикасности објеката у којима се обављају јавне дјелатности (око 2 милиона еура) и сл.

За културу и медије Буџетом за 2024. годину опредјелјена су рекордна средства, односно 3,6 милиона еура више него у 2023. години, а у децембру прошле године око милион еура додјељено је за различите пројекте у овим областима.

Подсјећам и да је усвојен Закон о националном јавном емитеру који гарантује независност јавног сервиса, а који је као такав препознат и поздрављен од стране Европске уније.

Кад смо код рекорда, Влада је посредством министарства спорта и младих недавно додијелила 6,5 милиона еура за 44 спортска савеза што је највећи износ подршке икада опредијељен у ове сврхе. Такође је, у децембру прошле године Министарство људских и мањинских права 110 пројеката невладиних организација подржало са 1,7 милион еура. Док је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде подржало реализацију више од 10 милиона еура вриједних пројеката кроз IPARD и MIDAS.

И за сам крај, иако сам на својеврстан начин, своје данашње излагање почео овом темом - посебно желим да направим осврт на безбједност и владавину права.

Правне, развијене, европске и грађанске државе нема без владавине права. Нема ни борбе за право и правду ако остаје само на ријечима.

Стога је политичка стабилност наш највећи капитал и гарант да ће се у Црној Гори остварити пуна функционалност свих грана власти, а превасходно снажна и независна судска власт што је ова парламентарна већина и обезбиједила.

Влада, са друге стране, доноси одлуке које ће пружити пуну подршку судству и тужилаштву али и омогућити боље услове рада за запослене. Једна од таквих је и одлука о избору локације за изградњу Правосудног кварта у Подгорици, на којој ће се по највишим стандардима градити објекти за најважније правосудне институције.

Једнако тако, Министарство унутрашњих послова и Управа полиције су за претходних сто дана показали да ће бити продужена рука тужилаштва у борби против организованог криминала и корупције – безусловно и предано штитећи правни поредак и безбједност наших грађана.

Поштовани чланови Владе,

Свјестан да је за неке области потребно више времена и труда, очекујем да сви још боље и више радимо у служби државе Црне Горе и њених интереса.

Много је изазова пред нама. Од екологије, квалитетнијег образовања, боље здравствене услуге, социјалне заштите, третмана државне имовине, равномјернијег регионалног развоја и да не набрајам... Зато вас позивам да и у наредном периоду останете досљедни испуњавању наших циљева.

Поштоване грађанке и грађани,

И поред бројних отежавајућих околности које су продукт дугогодишњег нечињења, ова Влада је успјела да за кратко вријеме покрене процесе: европску интеграцију, економију, инфраструктуру...

Сигуран сам да када гледате из перспективе неких својих проблема имате и замјерки. Неки на брзину, неки на суштину. Али оно што Вам обећавам, то је да 44. Влада неће изневјерити.

Све оно што је обећано, биће испуњено - али тако да буде системски, одговорно и у служби боље будућности за све нас и генерације које долазе.

Знам и да бисмо покупили ловорике да смо се водили приступом „како ћемо – лако ћемо“ али држава није прћија. Готово је са тим приступом и са таквом политиком.

У увјерењу да смо пробудили наду и вратили макар дјелић повјерења у институције система, 

Захваљујем вам на пажњи!