ИЗВЈЕШТАЈ О ОБАВЉЕНОМ КОНСУЛТОВАЊУ ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ ЈАВНОСТИ

У складу са одредбом члана 13 Уредбе о избору представника невладиних организација у радна тијела органа државне управе и спровођењу јавне расправе у припреми закона и стратегија („Службени лист ЦГ“, број: 41/18), Министарство правде, људских и мањинских права, сачинило је

ИЗВЈЕШТАЈ

О ОБАВЉЕНОМ КОНСУЛТОВАЊУ ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ ЈАВНОСТИ

У складу са одредбом члана 12 Уредбе о избору представника невладиних организација у радна тијела органа државне управе и спровођењу јавне расправе у припреми закона и стратегија („Службени лист ЦГ“, број: 41/18), Министарство правде,људских и мањинских права, упутило је јавни позив грађанима, стручним и научним институцијама, државним органима, струковним удружењима, политичким странкама, невладиним организацијама, медијима и другим заинтересованим органима, организацијама, удружењима и појединцима (заинтересована јавност) да се укључе у почетну фазу припреме Нацрта Закона о измјенама и допунама Закона о бесплатној правној помоћи.

Заинтересована јавност позвана је да достави своје иницијативе, предлоге, сугестије и коментаре у писаном и електронском облику Министарству правде, људских и мањинских права на адресу: Подгорица, Вука Караџића 3, или на е-маил: вељко.вуцковиц@мпа.гов.ме

Консултације заинтересоване јавности у почетној фази припреме Нацрта Закона о измјенама и допунама Закона о бесплатној правној помоћи, трајале су 15 дана од дана објављивања јавног позива на интернет страници Министарства правде, људских и мањинских права у периоду од 03.03. до 18.03.2022. године.

Лице задужено за координацију консултовања заинтересоване јавности био је Вељко Вучковић самостални савјетник ИИИ у Дирекцији за организацију правосуђа.

У периоду одређеном за консултовање заинтересоване јавности, (03.03. до 18.03.2022. године) предлоге у вези припреме Нацрта Закона о измјенама и допунама Закона о бесплатној правној помоћи доставили су НВО Акција за људска права и Иницијативе младих с инвалидитетом Боке (И МИ Боке).

Дана 18.03.2022. године НВО Акција за људска права је путем е маил-а доставила сљедеће предлоге и сугестије:

1. У оквир бесплатне правне помоћи треба укључити заступање у управном поступку (чл. 2), јер, примјера ради, лице слабог имовног стања остаје без бесплатне правне помоћи у поступцима у којима се утврђују права на остваривање социјалне помоћи, права из пензијског и инвалидског осигурања, права по основу рада, све док се не би евентуално стигло до фазе управног спора, кад већ може бити прекасно за ефикасну заштиту. Подсјећамо да овакво рјешење садржи Закон о пружању бесплатне правне помоћи Босне и Херцеговине, Закон о бесплатној правној помоћи Републике Хрватске и Закон о бесплатној правној помоћи Републике Србије.
   Такође, Комитет против мучења Уједињених нација (ЦАТ) у свом извјештају за Црну Гору из маја 2014. дао је препоруку да држава треба да обезбиједи ефективну бесплатну правну помоћ и одговарајућу заштиту рањивим групама и особама не само у судском већ и у управном поступку. Предлажемо да се за одређене врсте управних поступака предвиди право на бесплатну правну помоћ, и да се то регулише кроз допуну чл. 2 Закона о бесплатној правној помоћи.
2.  Закон не препознаје жртве мучења или злостављања (од стране државних службеника), или жртве дискриминације, као лица којима би такође требало обезбједити бесплатну правну помоћ, с обзиром на њихову посебну угроженост, што је посебно неправично јер Закон о унутрашњим пословима (“Сл. лист ЦГ”, бр. 70/21 и 123/21) предвиђа пружање бесплатне помоћи полицијском службенику против кога се води поступак због “употребе средстава принуде“ (чл. 97, ст. 2). Ово рјешење садржи Закон о бесплатној правној помоћи Републике Србије (члан 4 став 3 тачка 5).
   Предлажемо да и ове категорије лица имају право на бесплатну правну помоћ, а да се то регулише кроз измјену и допуну чл. 13 Закона о бесплатној правној помоћи.
3.  Закон не препознаје ни дјецу, коју су родитељи или старатељи дужни издржавати, у поступцима који се воде пред надлежним органима ради остваривања права дјетета на издржавање, независно од материјалних прихода породице, као лица којима би такође требало обезбједити бесплатну правну помоћ. Овакво рјешење предвиђа Закон о бесплатној правној помоћи Републике Хрватске (чл. 15, ст. 1 тачка 1).
   Предлажемо да и ова категорија лица има право на бесплатну правну помоћ, а да се то регулише кроз измјену и допуну чл. 13 Закона о бесплатној правној помоћи
4.  Лица овлашћена за пружање бесплатне правне помоћи поред адвоката са списка Адвокатске коморе Црне Горе, како је то одређено чланом 30, предлажемо да буду и невладине организације које се баве људским правима, синдикати, политичке партије, универзитетске правне клинике и други субјекти који могу имати потребну стручност, нпр. дипломирани правници, или правници са положеним правосудним испитом, и који иначе пружају правну помоћ. Овакво рјешење садржи Закон о бесплатној правној помоћи Републике Хрватске.

Дана 18.03.2022. године Иницијативе младих с инвалидитетом Боке је путем е маил-а доставила сљедеће предлоге и сугестије:

1.  У члану 2 Закона о бесплатној правној помоћи (у даљем тексту: Закон) након става 1 додаје се нови став који гласи: „Бесплатна правна помоћ подразумијева и обезбјеђивање потребних средстава за потпуно покривање трошкова тумачења и превођења на знаковни језик пред надлежним органима и пружаоцима бесплатне правне помоћи.”
   Како би сва лица с инвалидитетом из члана 13 тачке 3 Закона могла да на равноправној основи са другима остваре право на бесплатну правну помоћ, неопходно је из државног буџета обезбједити потпуно покриће трошкова тумачења и превођења на знаковни језик пред надлежним органима и пружаоцима бесплатне правне помоћи за особе с оштећењем слуха и говора. Уколико ова гаранција, на предложени или измијењени начин, не уђе у текст Закона, држава Црна Гора ће на посредан начин дискриминасати особе с оштећењем слуха и говора при остварењу права на бесплатну правну помоћ, а што је супротно Уставу Црне Горе и ратификованим међународним уговорима, а нарочито Конвенцији УН-а о правима лица с инвалидитетом.
2.  У члану 30 Закона након става 2 додају се три нова става која гласе: „Лицима из члана 13 тачка 3 и 4 бесплатну правну помоћ пружају адвокати са списка из става 1 овог члана, за које је наглашено да се баве облашћу права лица с инвалидитетом, насиља у породици и трговине људима.
   Правна обавјештења и правне савјете лицима из члана 13 тачка 3 и 4 овог Закона могу пружати и НВО које се искључиво баве облашћу права лица с инвалидитетом, насиља у породици и трговине људима. Рјешење о статусу НВО која се искључиво бави облашћу права лица с инвалидитетом, насиља у породици и трговине људима доноси министарство надлежно за послове правосуђа (у даљем тексту: Министарство), на захтјев НВО, уз претходно прибављено мишљење министарства надлежног за вођење регистра НВО.”. Досадашњи ставови 3 и 4 постају ставови 6 и 7.
   За пружање правне помоћи лицима с инвалидитетом и жртвама насиља у породици и трговине људима су потребна специфична правна знања из ових комплексних правних области али и сензибилитет и специфичне вјештине за рад и адекватну комуникацију с овим циљним групама. Стога пружање бесплатне правне помоћи овим групама треба омогућити искључиво од стране адвоката/ица који/е та знања, сензибилитет и вјештине имају, како би се избјегле ситуације да приликом самог пружања бесплатне правне помоћи припадници/е ових група доживе дискриминацију и повреду свог људског достојанства и интегритета личности. Са друге стране, НВО које се искључиво баве овим областима имају не само предметна правна знања, сензибилитет и вјештине у раду и комуникацији с лицима с инвалидитетом и жртвама насиља у породици и трговине људима, већ у њима правно савјетовалиште најчешће и пружају припадници/е ових група. Због тога се лица с инвалидитетом и жртве насиља у породици и трговине људима много чешће обраћају овим НВО за добијање правних обавјештења и правних савјета, него самим адвокатима/ицама и надлежним институцијама. Како ове НВО и даље немају одрживо финансирање од стране институција система, правно савјетовалиште које оне пружају овим групама су често доведена у питање. Због тога Закон треба обезбједити одрживост ових правних савјетовалишта, те на тај начин омогућити заштиту људских права и слобода лица с инвалидитетом и жртава насиља у породици и трговине људима
3.  У члану 31 Закона ставови 1, 2 и 3 мијењају се и гласе: „За пружање бесплатне правне помоћи адвокатима и НВО које се искључиво баве областима права лица с инвалидитетом, насиља у породици и трговине људима припада 50% накнаде за рад утврђене Адвокатском тарифом и накнада нужних трошкова. Ништав је споразум између лица коме је одобрена бесплатна правна помоћ и адвоката или НВО које се искључиво баве областима права лица с инвалидитетом, насиља у породици и трговине људима који пружају бесплатну правну помоћ о накнади за рад или накнади нужних трошкова за вријеме пружања бесплатне правне помоћи. Адвокат и НВО које се искључиво баве областима права лица с инвалидитетом, насиља у породици и трговине људима су дужни да воде евиденцију о пруженим услугама бесплатне правне помоћи”.
   НВО које се искључиво баве овим областима имају не само предметна правна знања, сензибилитет и вјештине у раду и комуникацији с лицима с инвалидитетом и жртвама насиља у породици и трговине људима, већ и у њима правно савјетовалиште најчешће и пружају припадници/е ових група. Због тога се лица с инвалидитетом и жртве насиља у породици и трговине људима много чешће обраћају овим НВО за добијање правних обавјештења и правних савјета, него самим адвокатима/ицама и надлежним институцијама. Како ове НВО и даље немају одрживо финансирање од стране институција система, правно савјетовалиште које оне пружају овим групама су често доведена у питање. Због тога Закон треба обезбједити одрживост ових правних савјетовалишта, те на тај начин омогућити заштиту људских права и слобода лица с инвалидитетом и жртава насиља у породици и трговине људима. Сматрамо да квалитет правног савјетовалишта које ове НВО пружају ни мало не заостају за квалитетом правног савјетовалишта које адвокати/ице пружају овим групама (него чак и супротно), те стога и накнада за њихово пружање треба бити иста.
4.  У члану 48 ставу 1 Закона тачка 4 мијења се и гласи: „4) име адвоката или назив НВО која се искључиво бави областима права лица с инвалидитетом, насиља у породици и трговине људима, која је одређена за пружање бесплатне правне помоћи;”. Након тачке 4 додаје се нова тачка која гласи: „5) име судског тумача за знаковни језик који је одређен за тумачење и превођење лицу с оштећењем слуха и говора;”. Тачке 5 до 13 постају тачке 6 до 14.
   Предложене измјене и допуне члана 48 става 1 Закона представљају конкретизацију и даљу разраду примједби/предлога/сугестија број 1, 2 и 3. Дакле, потпуно или дјелимично усвајање ове Примједбе/Предлога/Сугестије је неопходно уколико се било која од претходних примједби/предлога/сугестија инкорпорира у текст Нацрта Закона, јер се овим питањима мора одлучити у Рјешењу о признању права на бесплатну правну помоћ.
5.  У члану 50 Закона став 1 и 2 мијенају се и гласе: „Адвокат или НВО која се искључиво бави областима права лица с инвалидитетом, насиља у породици и трговине људима, који пружају бесплатну правну помоћ дужни су да, након пружене бесплатне правне помоћи, предају Служби упутницу уз коју се прилажу у оригиналу докази о трошковима или записник о правном савјетовању. Ако Адвокат или НВО која се искључиво бави областима права лица с инвалидитетом, насиља у породици и трговине људима који пружају бесплатну правну помоћ не врате упутницу у року од осам дана од пружене услуге, губе право на накнаду трошкова пружене бесплатне правне помоћи.”.
   Предложене измјене члана 50 Закона представљају конкретизацију и даљу разраду примједби/предлога/сугестија број 2, 3 и 4. Дакле, усвајање ове Примједбе/Предлога/Сугестије је неопходно уколико се наведене примједбе/предлози/сугестије инкорпорирају у текст Нацрта Закона, јер се мора обезбједити остваривање права НВО које се искључиво баве областима права лица с инвалидитетом, насиља у породици и трговине људима на накнаду трошкова пружања бесплатног правног савјетовалишта.
6. У члану 57 ставу 3 Закона након ријечи: „ако је” додају се двије тачке и ријечи: „лице из члана 13 тачка 3 и 4.
   Лица с инвалидитетом и жртве насиља у породици и трговине људима се веома тешко одлучују за заштиту својих права пред надлежним институцијама, а поготово за истицање било каквих имовинскоправних захтјева. Чак и кад ове захтјеве истакну, они су обично везани за накнаду материјалне и нематеријалне штете коју су претрпјели повредом њихових права личности и других људских права и слобода. Стога је потпуно обесхрабрујуће за припаднике/це ових групе, који/е су у цјелини или дјелимично успјели/е у поступку и стекли/е имовину, односно приходе, тражити, враћање износа трошкова остварених по основу одобрене бесплатне правне помоћи у Буџет. Важно је нагласити да је вођење поступака пред надлежним институцијама за лица с инвалидитетом и жртве насиља у породици и трговине људима својеврсна траума, због дужине трајања поступака и неопходности да се стално враћају и свједоче о кршењима свог личног интегритета и достојанства. Неријетки су случајеви да припадници/е ових група одустану од заштите својих права пред надлежним институцијама управо из страха да ће претпјети вишегодишњу трауму пролазећи кроз различите фазе поступка и да на крају неће доћи до никакве компензације и сатисфакције за повреду својих права. Предложена допуна одредбе члана 57 става 3 управо за циљ има спријечавање разлога за страх за непостизањем никакве компензације и сатисфакције, која сада постоји у случају коришћења бесплатне правне помоћи. Уколико се ова Примједба/Предлог/Сугестија не усвоји, право лица с инвалидитетом и жртава насиља у породици и трговине људима на бесплатну правну помоћ може бити прије сметња него подршка државе овим групама у заштити њихових људских права и слобода.

Министарство правде, људских и мањинских права ће достављене сугестије НВО Акција за људска права и Иницијативе младих с инвалидитетом Боке размотрити приликом израде Нацрта закона о измјенама и допунама Закона о бесплатној правној помоћи.