На основу члана 13 Уредбе о избору представника невладиних организација у радна тијела органа државне управе и спровођењу јавне расправе у припреми закона и стратегија („Службени лист ЦГ“, број 41/18), Министарство економског развоја сачинило је
ИЗВЈЕШТАЈ
о обављеном консултовању заинтересоване јавности
У складу са чланом 12 Уредбе о избору представника невладиних организација у радна тијела органа државне управе и спровођењу јавне расправе у припреми закона и стратегија Министарство економског развоја је дана 16. марта 2022. године упутило јавни позив органима, организацијама, удружењима и појединцима (у даљем тексту: заинтересована јавност) да се укључе у поступак припреме Нацрта закона о измјенама и допунама Закона о посредовању при запошљавању и правима за вријеме незапослености.
Консултације заинтересоване јавности о припреми Нацрта закона о измјенама и допунама Закона о посредовању при запошљавању и правима за вријеме незапослености трајале су 15 дана од дана објављивања овог позива на интернет страници Министарства економског развоја и порталу е-управе, од 16. марта до 31. марта 2022. године.
У периоду одређеном за консултоване заинтересоване јавности, предлоге, сугестије и коментаре на Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о посредовању при запошљавању доставило је Удружење младих са хендикепом Црне Горе.
Преглед предлога, сугестија и коментара Удружења младих са хендикепом Црне Горе на Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о посредовању при запошљавању и правима за вријеме незапослености
Коментар 1:
У члану 8 став 1 додаје се нова тачка 8 која гласи:
„Лице са инвалидитетом је лице које има дугорочна физичка, ментална, интелектуална или сензорна оштећења која у садејству са различитим баријерама могу отежати пуно и ефективно учешће овог лица у друштву на основу једнакости са другима.“
Образложење:
С обзиром на то да важећи Закон о посредовању при запошљавању и правима за вријеме незапослености у члану 8 „Значење појединих израза“ не дефинише термин „лице са инвалидитетом“, сматрају да је потребно допунити овај члан у складу са дефиницијом која проистиче из УН Конвенције о правима особа са инвалидитетом, посебно имајући у виду чињеницу да је Црна Гора ратификовала овај међународни правни уговор 2009. године.
Такође, подсјећају да је ранији Закон о запошљавању и остваривању права из осигурања од незапослености садржао дефиницију „лице са инвалидитетом“.
Коментар 2:
У члану 12 став 3 термин „родитељ дјетета са тежим сметњама у развоју“ мијења и гласи „родитељ дјетета с инвалидитетом“.
Образложење:
Наведени термин сматрају неадекватним, без обзира на чињеницу што се исти употребљава и у другим прописима, посебно имајући у виду чињеницу да је исти базиран на медицинском и функционалном моделу приступа инвалидитету и као такав није у складу са међународним стандардима које поставља УН Конвенција о правима особа са инвалидитетом. Осим наведеног, чланом 9 Устава Црне Горе је дефинисано да потврђени и објављени међународни уговори и општеприхваћена правила међународног права саставни су дио унутрашњег правног поретка, имају примат над домаћим законодавством и непосредно се примјењују када односе уређују друкчије од унутрашњег законодавства.
Коментар 3:
Послије члана 52 додаје се нови члан 52а који гласи:
„Новчана накнада за незапослена лица са инвалидитетом
Члан 52а
Изузетно од чл. 48, 49 и 52 овог закона, новчана накнада припада незапосленом лицу са инвалидитетом, без обзира на остварени стаж осигурања, док чека на запослење, а најдуже у трајању до 24 мјесеца, односно до наступања неког од основа за престанак права на новчану накнаду у складу са овим законом.
Право из става 1 овог члана тече од дана подношења захтјева.“
Образложење:
Предложена допуна је од посебног значаја за све особе с инвалидитетом имајући у виду чињеницу да је од момента усвајања важећег Закона о посредовању при запошљавању и правима за вријеме незапослености предметна накнада за незапослене особе с инвалидитетом укинута.
Наводе да, сходно важећем рјешењу, право на новчану накнаду стиче осигураник којем је, у смислу посебног закона, престао радни однос без његове сагласности или кривице, и који у тренутку престанка радног односа има стаж осигурања од најмање девет мјесеци непрекидно или са прекидима у посљедњих 18 мјесеци.
Сматрају да, с обзиром на то да законодавац није предвидио изузетак од наведених услова у дијелу стажа осигурања, особе с инвалидитетом су доведене у неповољан положај у односу на ранији период посебно имајући у виду тренутно стање на тржишту рада, отежавајуће околности и препреке при проналажењу запослења. Осим наведеног, незапошљавање особа с инвалидитетом у великој мјери проистиче из постојања стереотипа и предрасуда послодаваца, који стављају примат на инвалидитет, као карактеристику која одређује ОСИ, а не на знање, вјештине, капацитете и потенцијале. Такође, сматрају да враћање поменуте накнаде за особе с инвалидитетом би у одређеној мјери олакшало проналазак адекватног запослења али и тренутни положај незапослених особа с инвалидитетом. Исто би послужило као привремена мјера подршке током тражења запослења, а не механизам „обезбјеђивања социјалног мира“ који може бити демотивишући за активност ОСИ на отвореном тржишту рада.
