- Влада Црне Горе
Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове Извјештај о праћењу медитеранске воћне муве Церати...
Извјештај о праћењу медитеранске воћне муве Цератитис цапитата на подручју црногорског приморја
За праћење медитеранске воћне муве Цератитис цапитата на подручју црногорског приморја дана 19.7. и 20.7. 2023. постављене су Тепхри клопке (са трикомпонентним атрактантом Биолуре) и Јацксон клопке (са атрактантом Тримедлуре) у локалитетима Бигова, Баошићи, Ђеновићи, Сутоморе, Бар (Челуга) и Улцињ (Штој). Клопке су постављене у мјешовитим воћним засадима (Бигова: смоква, цитруси, бресква, јабука, шљива), Баошићи (смоква, цитруси, винова лоза) и Ђеновићи (смоква, цитруси), Сутоморе (нар, смоква, кајсија, актинидија), Челуга (Цитруси, смоква, јапанска јабука, јабука) и Штој 1,2 (плантажни засади цитруса).
НАПОМЕНА: Имајући у виду да Ц. цапитата не напада зелене и тврде плодове (без обзира о којој се воћној врсти ради), већ оне на почетку фенофазе сазријевања и полузреле плодове, стално праћење стања у воћњаку и одржавање његове хигијене веома је значајна мјера у смањењу бројности ове врсте. То подразумијева, од стране произвођача и држаоца воћних врста које су домаћини Ц. цапитата, континуирано уклањање и уништавање спаљивањем свих оних плодова на којима се уоче било какви симптоми напада или преурањено дозријевање. Сумњиви плодови се не смију закопавати у земљу нити бацати у контејнер!
Стално праћење тока сазријевања смокве, чије плодове у нашим условима Ц. цапитата прво напада, али и плодова домаћина свих осталих воћних врста које ће у наредном периоду ући у фазу сазријевања, такође је неопходно од стране произвођача и држаоца воћних врста.
Савјетујемо да се као превентивна мјера (нарочито у окућницама и малим, мјешовитим воћњацима који представљају идеалну средину за појаву првих симптома напада), око стабала смокве (а касније и осталих воћака-како буду дозријевале) у ширини пречника крошње, поставе и ПВЦ фолије или слој сламе (дебљине око 25 цм) да би се онемогућио улазак ларви у земљиште из евентуално нападнутих плодова. Такође, плодови са симптомима напада као и сви они сумњиви, могу се ставити у пластичне кесе (нпр. кеса за смеће) која се завеже и остави на сунцу најмање 8 сати, а за случај сваке сигурности и до 2 дана. За ово вријеме, све ларве које се налазе у плодовима ће угинути.
Неопходна је и примјена мјера хемијске заштите на почетку фенофазе сазријевања плода, односно у вријеме када они постану пријемчиви за напад. Приликом одабира препарата обавезно треба водити рачуна о каренци и дозвољеном броју третирања у току године, сортименту и фенофази развића плодова домаћина.
Цератитис цапитата се због својих биолошких карактеристика сматра једном од економски најзначајнијих штеточина у свијету. Ту се прије свега мисли на изразиту полифагност, еколошку пластичност (прилагођавање хладнијим климатима у односу на остале врсте тропских мува) изражену високу плодност у условима који погодују њеном развићу (мисли се на расположивост плодова домаћина, сукцесивно сазријевање различитих биљних врста, повољне временске прилике, изостанак или неправовремене мјере заштите). У таквим условима, а нарочито када након сушних љетњих мјесеци (што је код нас јул и август) у септембру и почетком октобра дође до повећања влажности ваздуха услед љетњих/јесењих падавина, за кратко вријеме на изглед ‚‚мала бројност'' популације бројношћу ‚‚експлодира'', долази до њеног наглог повећења и сходно томе великих штета, што се нарочито драстично испољава у одсуству правовремених и одговарајућих мјера сузбијања. Ово се управо десило на Приморју током 2022. године када су забиљежене, нарочито на подручју Улциња и Бара, значајне штете на мандарини.
Јацксон клопка (а)
Тепхри клопка (б)