Извјештај о спроведеним јавним консултацијама о Нацрту секторске анализе у области заштите лица са инвалидитетом за 2021. годину

Сходно члану 79 Закона о државној управи и члана 12 Уредбе о избору представника невладиних организација у радна тијела органа државне управе и спровођењу јавне расправе у припреми закона и стратегија у вези члана 32а Закона о невладиним организацијама, Министарство екологије просторног планирања и урбанизма објавило је Јавни позив за консултовање са заинтересованим невладиним организацијама које се баве лицима са инвалидитетом у циљу сачињавања Секторске анализе за утврђивање предлога приоритетних области од јавног интереса и потребних средстава за финансирање пројеката и програма невладиних организација у наведеној области. Консултације су реализоване у периоду од 01. марта до 23. марта 2021. године у оквиру којих су невладине организације  НВО “Удружење родитеља дјеце са тешкоћама у развоју – Подгорица” и  НВО„Удружење младих са хендикепом Црне Горе” доставила своје предлоге и сугестије. НВО „Удружење параплегичара Подгорице“ поздравило је активности на изради Секторске анализе и није имало конкретних примједби и сугестија на Нацрт.

Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма размотрило је пристигле предлоге и сугестије и сачинило слиједеће одговоре:

Предлози и сугестије НВО “Удружење родитеља дјеце са тешкоћама у развоју-Подгорица и одговори МЕПГ

1. Да се у Нацрту секторске анализе размотре могућности да се кроз пројекте НВО, могу финаситати и активности које би се односиле на израду и постављање табли у туристичким предјелима (посебно у сеоском и планинском подручју) које би омогућавале лакшу оријентацију у простору лицима са инвалидитетом и осталим посјетиоцима приликом посјета туристичким крајевима Црне Горе.

Сугестија се не прихвата.

Израда и постављање табли у туристичким предјелима није у надлежности овог министарства, већ у надлежности Министарства економског развоја у чијој надлежности је област туризма. 

2. Такодје предлажу да се размотри могућност да се кроз пројекте невладиних организација могу финасирати активности на адаптацији појединих запуштених објеката у јавној употреби које би могли користити организације лица са инвалидитетом.

Сугестија се не прихвата.

Финасирање активности на адаптацији појединих запуштених објеката у јавној употреби које би могле користити организације лица са инвалидитетом није у надлежности овог министарства већ у надлежности Министарства финансија и социјалног старања.

Коментари и сугестије УМХЦГ и одговори МЕПГ-а

1. У дијелу Описа тренутног стања/Описа проблема поред објеката важно је нагласити и обухватити и окружење јер приступачност у дијелу физичке приступачности обухвата јавне површине и јавне објекте и објекте у јавној употреби, па тако и Закон о планирању простора и изградњи објеката третира и овај сегмент приступачности. Осим власника објеката, као одговорних за примјену закона, односно омогућавање приступачности потребно је препознати и пружаоце јавних услуга који су смјештени у одређеним објектима па су самим тим и они (а не само власници) објекта и услуге које пружају дужни учинити доступним за све, односно приступачним за особе с инвалидитетом (Конвенција УН о правима ОСИ, Закон о забрани дискриминације лица са инвалидитетом).

Такође, евидентан је (па исти треба и истаћи) проблем законског недефинисања, и самим тим неразумијевања и погрешне примјене начела разумних адатација/разумног прилагођавања које у постојећим црногорским прописима није дефинисано или је дефинисано на начин који није усклађен с Конвенцијом УН о правима ОСИ и Општим коментаром број 2 Комитета УН о правима особа с инвалидитетом, у вези са чланом 9 Конвенције.

Поред значаја приступачности о којој одређене циљне групе треба информисати и едуковати треба нагласити и важност приступачности за особе с инвалидитетом јер наша искуства указују да стручна и лаичка јавност не цијени довољно ово питање и право ОСИ, па самим тим изостају адекватне акције у пракси.

Такође, Стратегију за интеграцију лица са инвалидитетом 2016 - 2020 треба избрисати и не помињати имајући у виду да је истекао рок њеног важења, а последњи Извјештај је усвојен још у И кварталу 2020. према томе документ није релевантан посебно имајући у виду да ће се пројекти финансирани кроз конкурс који слиједи након усвајања Одлуке реализовати у 2021, евентуално и 2022. С друге стране, сматрамо важним позивање на Акциони план за реализацију препорука Комитета УН о правима ОСИ имајући у виду да је његово усвајање планирано Програмом рада Владе за 2021.”

Сугестија се делимично прихвата и уграђује.

Прихвата се  сугестија у дијелу да, Стратегију за интеграцију лица са инвалидитетом 2016 - 2020 треба избрисати и не помињати имајући у виду да је истекао рок њеног важења, а последњи Извјештај је усвојен још у И кварталу 2020. Према томе документ није релевантан посебно имајући у виду да ће се пројекти финансирани кроз конкурс који слиједи након усвајања Одлуке реализовати у 2021, евентуално и 2022.

Такође, прихвата се и уграђује сугестија да ”треба нагласити и важност приступачности за особе са инвалидитетом”.

Остали дио сугестија се не прихвата.

Позивање на Акциони план за реализацију препорука Комитета УН о правима ОСИ  не може се прихватити, имајући у виду да исти још није усвојен.

 Даље, Законом о планирању простора и изградњи објеката ("Службени лист Црне Горе", бр. 64/17, 44/18, 63/18, 82/20) дефинисан је појам објекта. У члану 5 тачка 14 дефинисано је да је  „објекат просторна, функционална, конструктивна, архитектонска, естетска, техничко-технолошка или биотехничка цјелина са или без инсталација, постројења и опреме која се у њега уграђује (зграде, инжењерски објекти, јавне зелене површине, гробља и др.)”, тако да је појам јавне површине већ обухваћен кроз појам „објекта“ те стога нема потребе посебно наглашавати.

Истим чланом наведеног закона дефинисано је  да је власник објекта у јавној употреби дужан да обезбиједи приступ, кретање и боравак лица смањене покретљивости и лица са инвалидитетом, тако да Закон није препознао обавезу пружаоца јавних услуга који су смјештени у одређеним објектима да учине доступним, односно приступачним објекте у којима су смјештени. Кроз текст Анализе користи се појам власник/корисник објекта.

Појам разумних адатација/разумног прилагођавања није дефинисан Законом о планирању простора и изградњи објеката.

2. У сегменту Подаци (анализе, студије, статистички извјештаји, итд.Ј који појашњавају наведени проблем потребно се позвати и на нова релевантна истраживања и податке НВО. У том смислу указујемо на Брошуру о правима ОСИ у области саобраћаја с посебним акцентом на безбједност и приступачност јавног саобраћаја/семафор/ која се у једном значајном сегмент бави приступачношћу објеката и површина које се користе у служби саобраћаја (а не само превозних средстава и услуга), а чије је стандарде дефинисао Правилник о ближим условима и начину прилагођавања објеката за приступ и кретање лица самањене покретљивости и лица са инвалидитетом

Сугестија се не прихвата 

Ово министарство урадило је Правилник о ближим условима и начину прилагођавања објеката за приступ и кретање лица самањене покретљивости и лица са инвалидитетом, којим су дефинисани стандарди приступачности објеката и површина које се користе у служби саобраћаја, али за примјену наведеног правилника надлежно је Министарство капиталних инвестиција у чијој надлежности је и саобраћај.

3. Због прецизности сматрамо први Стратешки циљ Јавног конкурса треба преформулисати на предложени начин:

Општи циљ: омогућавање потпуне равноправности лица са инвалидитетом са другим лицима у складу са начелима УН Конвенције о правима лица са инвалидитетом, Уставом Црне Горе и законом је претенциозан и неостварљив и за наредних деценицју па га је потребно преформулисати у Допринос повећању равноправности лица са инвалидитетом са другим лицима у складу са начелима УН Конвенције о правима лица са инвалидитетом, Уставом Црне Горе и законом;

Сугестија се прихвата и уграђује

4. На крају, дајемо подршку предвиђеном броју очекиваних пројеката имајући у виду да смо и раније дали коментар да овако детаљна и важна област захтијева и оптимална финансијска средства како би се постигао очекивани исход и постигао адекватан утицај. Сматрамо да је сврсисходније подржати пет финансијски средњих пројеката, него 10-15 пројеката финансијски малог обима, а Министарство на основу претходне сарадње већ зна које организације имају капацитет за спровођење пројеката па не постоји ризик од исхода.

Наведено је констатација.