Извјештајно-прогнозни програм: Цератитис цапитата (воћна мува)

Извјештајно-прогнозни програм Цератитис цапитата (воћна мува) спроводи се као пилот пројекат за успостављање Извјештајно-прогнозних послова ради праћења динамике популације воћне муве постављањем клопки и узорковањем плодова у производним засадима ради благовременог упозоравања држаоца биља о појави штетног организама и давања препорука за његово сузбијање.

У склопу реализације програма у периоду 22-27. јул 2024. постављене су Тепхри клопке (са трикомпонентним атрактантом Биолуре) и Јацксон клопке (са атрактантом Тримедлуре) у локалитетима Баошићи, Бигово, Бар (Челуга) и Улцињ (Штој и Зогање). Клопке су постављене у мјешовитим воћним засадима (Бигова: смоква, цитруси, бресква, јабука, шљива), Баошићи (смоква, цитруси, винова лоза), Челуга (цитруси, смоква, јапанска јабука, јабука, винова лоза) и Штој  и Зогање (плантажни засади цитруса).

НАПОМЕНА: Имајући у виду да Ц. цапитата не напада зелене и тврде плодове (без обзира о којој се воћној врсти ради), већ оне на почетку фенофазе сазријевања и полузреле плодове, стално праћење стања у воћњаку и одржавање његове хигијене веома је значајна мјера у смањењу бројности ове врсте. То подразумијева, од стране произвођача и држаоца воћних врста које су домаћини Ц. цапитата, континуирано уклањање и уништавање спаљивањем свих оних плодова на којима се уоче било какви симптоми напада или преурањено дозријевање. Сумњиви плодови се не смију закопавати у земљу нити бацати у контејнер! 

Стално праћење тока сазријевања смокве, чије плодове у нашим условима Ц. цапитата прво напада, али и плодова домаћина свих осталих воћних врста које ће у наредном периоду ући у фазу сазријевања, такође је неопходно од стране произвођача и држаоца воћних врста. Тим прије што су 2022. и 2023. година биле године веома јаког напада нарочито на подручју Улциња и Бара, а 2023. године констатована је појава у већој бројности у локалитетима у околини Подгорице гдје су, такође, уочене штете на мандарини.         . 

Савјетујемо да се као превентивна мјера (нарочито у окућницама и малим, мјешовитим воћњацима који представљају идеалну средину за појаву првих симптома напада), око стабала смокве (а касније и осталих воћака-како буду дозријевале) у ширини пречника крошње, поставе и ПВЦ фолије или слој сламе (дебљине око 25 цм) да би се онемогућио улазак ларви у земљиште из евентуално нападнутих плодова. Такође, плодови са симптомима напада као и сви они сумњиви, могу се ставити у пластичне кесе (нпр. кеса за смеће) која се завеже и остави на сунцу најмање 8 сати, а за случај сваке сигурности и до 2-8 дана. За ово вријеме, све ларве које се налазе у плодовима ће угинути.

Неопходна је и примјена мјера хемијске заштите на почетку фенофазе сазријевања плода, односно у вријеме када они постану пријемчиви за напад. Приликом одабира препарата обавезно треба водити рачуна о каренци и дозвољеном броју третирања у току године, сортименту и фенофази развића плодова домаћина.

Препоручују се инсектициди на бази делтаметрина, пиримифос–метила, спиносада, ламбда-цихалотрина на почетку фенофазе сазријевања плода, односно у вријеме када они постану пријемчиви за напад. Такође, добри резултати се постижу примјеном хидролизираних протеина (атрактаната) методом локализованог третирања када се не третира цијела крошња, већ само дио крошње. У овом случају се инсектициду додаје биљни протеински мамац/атрактант (нпр. Буминал). Третирањем дијела крошње (пожељно на јужној експозицији) постиже се ефект привлачења имага у третиране дјелове крошње (дјеловањем атрактанта) и њихово сузбијање услед контакта/излагања употријебљеном инсектициду. Према наводу (хттпс://www.агропортал.хр/воцарство/13331) препарат СУЦЦЕСС БАИТ (спиносад + атрактант солулyс) има изузетно добро дјеловање на медитеранску воћну муву, а користи се у дози од 50-100 мл/стаблу или 20- 25 л/ха.

Напомињемо да мјере хемијске заштите могу имати задовољавајући ефекат само уколико се примјењују заједно са осталим препорученим нехемијским мјерама.

Цератитис цапитата се због својих биолошких карактеристика сматра једном од економски најзначајнијих штеточина у свијету. Ту се прије свега мисли на изразиту полифагност, еколошку пластичност (прилагођавање хладнијим климатима у односу на остале врсте тропских мува) изражену високу плодност у условима који погодују њеном развићу (мисли се на расположивост плодова домаћина, сукцесивно сазријевање различитих биљних врста, повољне временске прилике, изостанак или неправовремене мјере заштите). У таквим условима, а нарочито када након сушних љетњих мјесеци (што је код нас јул и август) у септембру и почетком октобра дође до повећања влажности ваздуха услед љетњих/јесењих падавина, за кратко вријеме на изглед ‚‚мала бројност'' популације бројношћу ‚‚експлодира'', долази до њеног наглог повећења и сходно томе великих штета, што се нарочито драстично испољава у одсуству правовремених и одговарајућих мјера сузбијања.

Оно што напомињемо као веома значајну и упозоравајућу чињеницу, која додатно поткрепљује опасност коју са собом носи медитеранска воћна мува у земљама у којима је присутна, је њено ширење и појава у новим подручјима, а све у складу у са веома израженим активностима човјека (транспорт плодова као најзначајнији начин њеног ширења), али и климатским промјенама.

Наиме, приликом последњег прегледа жутих љепљивих плоча које се у Црној Гори користе за мониторинг цикаде винове лозе Сцапхоидеус титанус  (24-26. јул 2024) забиљежено је хватање имага Цератитис цапитата на жутим љепљивим плочама у локалитету Нудо (општина Никшић - двије јединке – по први пут) и у локалитету Љешкопоље (Подгорица, такође двије јединке).

Имајући у виду прошлогодишњи јак напад, сходно томе и навод у извјештају бр. 04-4895 од 15.12.2023. године: "Оно што се може констатовати за 2023. годину је да је Ц. цапитата  забиљежена на цијелом Приморју, и да је и ове године, као и претходне, изазвала значајне штете у производњи цитруса (прије свега мандарине) нарочито подручју Улциња, али и Бара.  Такође, констатована је појава у већој бројности у локалитетима у околини Подгорице гдје су, такође, уочене штете на мандарини".

У вези са овим као закључак се може сматрати: медитеранска воћна мува Ц. цапитата је врста која је одомаћена у јужном дијелу Црне Горе. Иако бројност популације флуктуира у зависности од године и локалитета, оно што се никако не смије занемарити је да је ово одомаћена врста која након неколико година ‚‚слабије појаве'', изненада ‚‚букне'' бројношћу и доводи до огромних штета. Сматрамо да је неопходно веће ангажовање и савјеснији приступ свих произвођача и држалаца воћних врста на приморју и, посебно, ’’викенд’’ пољопривредника проблему присуства Ц. цапитата у њиховим воћњацима и примјени обавезних препоручених мјера заштите. Такође, имајући у виду комплексност проблема које са собом носи присуство Ц. цапитата  сматрамо да је неопходно укључивање и фитосанитарних инспектора и Савјетодавне службе у биљној производњи, као и општинских стручних служби ради сталних контаката са произвођачима и правовремене и адекватне примјене препоручених мјера сузбијања.