Јанчар, Угрешић и Албахари финалисти за додјелу Његошеве награде

Према закону о Државним наградама из 2019. године, Његошева награда се додјељује за животно дјело односно за укупан стваралачки опус књижевника који ствара на неком од јужнословенских језика, босанском, бугарском, македонском, хрватском, словеначком, српском и црногорском, чија дјела представљају изузетно значајан допринос јужнословенским књижевностима, јавно су валоризована и препозната каотрајна вриједност државе из које долазе. Његошева награда се додјељује сваке четврте године.

2023. године се навршава тачно 60. година од установљавања Његошеве награде, с обзиром да је прва додијељена 1963. године.

Међу 16 добитника Његошеве награде само је једна списатељица, односно жена добила награду, и то Десанка Максимовић 1984. године. Награду досад није добио писац који живи ван поростора бивше Југославије, па тако ниједан бугарски писац није био добитник ове Награде. Његошеву награду је добило 16 писаца са 11 романа, односно њих пет је Награду добило за животно дјело. Посљедњи писац који је добио награду за животно дјело је Томаж Шаламун (2013.), а посљедњи писац који је добио награду за роман је Јовица Аћин за роман „Сродници“ (2019.).

Што се тиче листе кандидата за 2023 годину, на њој су се нашли: Давид Албахари, Дубравка Угрешић, Влада Урошевић, Георги Господинов, Зувдија Хоџић, Џевад Карахасан, Семездин Мехмединовић. Зувдија Хоџић и Џевад Карахасан сви номиновани од стране 7 селектора из 7 земаља.

Драго Јанчар, Дубравка Угрешић и Давид Албахари ушли су у најужи избор за овогодишњу Његошеву награду, највеће књижевно признање које Црна Гора додјељује ауторима са јужнословенског говорног подручја.

То је одлучио Међународни жири који чине: Неџад Ибрахимовић (Босна и Херцеговина), Амелија Личева (Бугарска), Калина Малеска (Сјеверна Македонија), Андреј Блатник (Словенија), Саша Ћирић (Србија), Оља Савичевић-Иванчевић (Хрватска) и Балша Брковић (Црна Гора).