Кластер 4 - Дигитализација, индустрија и свемир

Савремене европске државе и њихове економије ц́е подстицати индустријску и дигиталну трансформацију и снажнији развој свемирских технологија примјеном истраживачког рада и иновативних рјешења усмјерених на глобално лидерство европске индустрије. На европском путу ка одржавању глобалног лидерства у индустрији, дигитализацији (обликовању европске дигиталне будуц́ности) и свемиру (Европска свемирска стратегија) примјеном паметних, чистих и планетарно одрживих технологија, континуирана подршка њиховом развоју и усаглашавање приоритета истраживања и иновација широм Европе је потребно. На овом путу постоје бројни изазови, а европска индустрија мора да се прилагоди новим захтјевима времена на начин да се трансформише (Индустријска трансформација 2050). 

Иако је Европа једно од највец́их свјетских тржишта за дигиталне производе и услуге и снажну индустријску производњу, њен допринос индустријском глобалном дигиталном ланцу снадбијеевања постепено се смањује, а јавна улагања у истраживање и иновативни развој далеко заостају за другим земљама у свијету, посебно у кључним технологијама. Пријетња водец́е улоге Европе у иновативним рјешењима у бројним индустријским секторима због јаке глобалне конкуренције, старе индустријске инфраструктуре која није спремна за дигитализацију, циркуларне, чисте и климатски неутралне индустрије и превеликог ослањања на увоз кључних технологије и сировина, захтијева нова улагања у складу са друштвеним потребама за обликовање одрживе будуц́ности. 

Приоритет нове индустријске политике је смањење великог удјела емисија гасова стаклене баште, загађења и отпада и искориштавање свих могуц́ности које произилазе из овог прилагођавања, уз истовремено ширење дигитализације, увођење чистих технологија и преобликовање читавих производних ланаца. Да би се избјегао ризик од евентуалних негативних промјена, процес јачања социјалне укључености и смањења неједнакости, јачања повјерења и етичких принципа треба да се одвија паралелно, јер сваки процес трансформације друштвеног и економског развоја може довести до нежељених последица. Зато је основни циљ европске политике изградња индустрије са водец́ом позицијом на глобалном нивоу у кључним областима уз пуно поштовање граница планете и у складу са друштвеним потребама и европским вриједностима.

У овом дијелу програма Хоризонт Европа, у другом стубу под називом Глобални изазови и европска индустријска конкурентност, кључне области истраживања и развоја груписане су у двије опште категорије. Прва категорија се односи на развојне технологије из осам кључних идентификованих развојних области:

1. производне технологије,
2. приоритетне дигиталне технологије,
3. напредни материјали,
4. нове развојне технологије,
5. вјештачка интелигенција и роботика,
6. интернет следец́е генерације,
7. рачунарство вискоких перформанси и велики подаци и
8. свемирске технологије.

Увођење иновативних производних технологија, као што је биоинтегрисана производња, допринијец́е одрживом напретку са више циркуларне економије и производа за вишекратну употребу у новим ланцима вриједности. Копрограмирано ново партнерство под називом Маде ин Еуропе у оквиру програма Хоризон Еуропе играц́е важну улогу у креирању будуц́ег европског начина производње и одрживог просперитета. У развоју приоритетне дигиталне технологије биц́е остварен напредак у кључним компонентама и системима електронике, фотонике, софтверских технологија и платформи за повезивање, лансирање нових дигиталних апликација које обезбјеђују невиђене нивое рачунарске снаге, повјерења, сигурности, високе прецизности и ниске потрошње енергије.

Нови развој напредних материјала је кључан за прелазак на циркуларну економију и успостављање нулте стопе загађења и постизање циљева Европског зеленог договора. Безбједни, одрживи, конкурентни, лагани, функционални паметно побољшани материјали треба да задовоље посебне потребе индустрије, али и најшире могуц́е захтјеве корисника и смање зависност Европе од увоза кључних сировина. 

Нове развојне технологије са потенцијалом да радикално промијене начин на који производимо, радимо и живимо могу пружити рјешења за широк спектар глобалних изазова. Развој вјештачке интелигенције и роботике као једне од стратешких технологија 21. вијека значајно ц́е обликовати свијет у коме живимо. Захваљујуц́и повец́аној рачунарској снази, доступности великих количина података, напретку у алгоритмима, паметним уређајима и роботима, друштво у цјелини ц́е имати користи у свакодневном животу. Многе друштвене и економске активности зависе од Интернета, тако да ц́е Интернет  следец́е генерације подстац́и развој кључних технологија и инфраструктуре за Интернет сјутрашњице са вец́ом поузданошц́у, пуном повезаношц́у и доступношц́у, као и колективном интелигенцијом укључујуц́и људе, процесе, податке, садржај и ствари. Рачунарство високих перформанси односи се на рачунарске системе са изузетно великом рачунарском снагом који могу да ријеше сложене и захтјевне проблеме. У дигиталном добу, напредно рачунарство и индустрија великих података су у центру великих достигнуц́а и иновација и стратешки ресурс за будуц́ност Европе. Ове технологије су постале кључне за напредак привреде, без обзира да ли су у питању географске информације, статистика, подаци истраживања, временске промене, саобрац́ај, потрошња енергије, финансијске трансакције или здравствени подаци. Побољшана аналитика и обрада података, посебно великих података, омогуц́иц́е трансформацију европске услужне индустрије стварањем широког спектра иновативних информационих производа и услуга и смањењем трошкова и повец́ањем ефикасности. Међународни свемирски контекст се брзо мијења – глобална конкуренција расте са новим учесницима који доносе нове амбиције у свемирским технологијама уз вец́е учешц́е приватног сектора. Велике технолошке промјене као што су дигитализација, минијатуризација, вјештачка интелигенција и вишекратни системи за лансирање нарушавају традиционалне пословне моделе у свемирском сектору, смањујуц́и трошкове приступа и коришц́ења простора. Европски свемирски сектор треба да се прилагоди како би искористио пословне прилике које произилазе из ових промјена и да подстакне улагања у свемирски екосистем како би ЕУ наставила да буде свемирска сила. 

Друга категорија су технологије за убрзавање економских и друштвених транзиција, коју чине: кружне индустрије, нискоугљеничне и чисте индустрије и нове услуге из свемирских технологија за цивилне потребе.

Суштина концепта кружних индустрија је у систему гдје се вриједност производа, материјала и ресурса одржава што је дуже могуц́е, а отпад минимизира. Истраживање и иновације треба да буду усмјерене на токове комплетног животног циклуса производа или материјала како би се спријечили нови и вец́и токови отпада, ријешио проблем оскудице ресурса и нестабилности цијена (имплементација кружних ланаца снадбијевања, рециклажа, предвидљиво одржавање и поправке, стварање амбијента индустријске симбиозе). Индустрије ц́е морати да координирају иновације и инвестиције у чисте и нискоугљеничне системе постројења са много вец́им удјелом обновљивих извора енергије. Неопходне технологије укључују прелазак на декарбонизовану енергију и сировине, употребу водоника, катализу и вјештачку фотосинтезу, коришц́ење отпадне топлоте и материјала за поновну прераду и рециклажу, и друге адаптације које треба развити и валидирати у индустријски релевантним и оперативним средине прије првог увођења на тржиште ЕУ. Овај дио активности кластера уско је везан за подршку индустријским објектима у енергетској транзицији у оквиру кластера 5 Клима, енергија и мобилност. Нове услуге из свемирских технологија такође ц́е убрзати економску и друштвену транзицију у областима паметне мобилности, смањења емисије ЦО2, инфраструктурне повезаности и интеграције са другим технологијама (Г5). Услуге Система за посматрање Земље ЕУ (Цоперницус) ц́е настојати да се унаприједе у циљу развоја нових елемената услуга и производа са међусекторском примјеном као што су: ублажавање климатских промјена, прац́ење гасова стаклене баште, прац́ење информација из животне средине, пољопривреда, безбједност и урбанизам. Велики акценат је такође стављен на даљи развој сензорске технологије и обраде података, боље управљање свемирским саобрац́ајем, временским условима и објектима у близини Земље. Истраживачке и иновационе активности ц́е се припремити за следец́у генерацију и примјену европских глобалних навигационих сателитских система (Галилео/ЕГНОС) који ц́е обезбиједити прецизно позиционирање, навигацију и вријеме, чиме ц́е се остварити интелигентна мобилност. Истраживачке и иновационе активности ц́е подржати корисничку опрему и системска рјешења за свемирску и земаљску инфраструктуру за сателитске комуникације за владине актере ЕУ (ГОВСАТЦОМ) и грађане и предузец́а. Глобално конкурентан свемирски сектор који јача суверенитет ЕУ биц́е реализован у сарадњи са Европском свемирском агенцијом (тренутно ГСА) и Европском свемирском агенцијом (ЕСА). 

Један од најважнијих дјелова будуц́их предлога пројеката биц́е дио посвец́ен очекиваном ефекту оствареном реализацијом пројектних активности. Ефекти треба да буду усклађени и одражавају приоритете политике ЕУ. Постизање ефекта игра веома важну улогу у свим дјеловима оквирног програма, а у кластеру дигитализације, индустрије и свемирских технологија може се издвојити шест главних очекиваних ефеката дефинисаних стратешким планирањем, а сваки очекивани ефекат је везан за одређену дестинацију (Д) као скуп активности које доприносе остварењу очекиваних ефеката:

• Глобално лидерство у чистим и климатски неутралним индустријским ланцима вриједности, кружној економији и климатски неутралним дигиталним системима и инфраструктурама – Д1 климатски неутрална, кружна, дигитализована производња (Чиста планета за све – европска стратешка дугорочна визија за просперитетну, модерну, конкурентну и климатски неутралну економију), (Затварање круга — акциони план ЕУ за циркуларну економију) 
• Водец́а позиција индустрије и вец́а аутономија у кључним стратешким ланцима вриједности уз сигурност снадбијевања сировинама - Д2 дигитализована, ресурсно ефикасна и отпорна индустрија 
• Глобално атрактивна, безбједна и динамична економија заснована на подацима - Д3 водец́е глобалне технологије података и рачунарства 
• Суверенитет у дигиталним технологијама и технологије будуц́ег развоја - Д4 дигиталне и нове технологије за конкурентност у складу са Зеленим планом 
• Стратешка аутономија у развоју, брзом распоређивању и коришц́ењу глобалне свемирске инфраструктуре, услуга, апликација и података - Д5 стратешка аутономија у развоју, брзом распоређивању и коришц́ењу глобалне свемирске инфраструктуре 
• Етички развој дигиталних и индустријских технологија усмјерен на човјека - Д6 етички развој дигиталних и индустријских технологија усмјерен на човјека (будуц́ност рада, будуц́ност друштва) 

С обзиром на то да европска индустрија улаже мање од својих глобалних конкурената, посебно у области високе технологије, и узимајуц́и у обзир потребу да се убрза индустријска трансформација у климатски неутралне и циркуларне индустрије, овај кластер ц́е бити од кључног значаја за мобилизацију индустрије и подстицање вец́е јавне и приватне инвестиције ка заједничким циљевима. Партнерство је један од инструмената за постизање заједничких циљева. За разлику од стандардних позива у програмима рада, партнерства омогуц́авају циљанију сарадњу индустрије између сектора и ланаца вриједности на основу унапријед дефинисаних циљева и смањују фрагментацију улагања у истраживање како на националном тако и на нивоу ЕУ. Ово је предуслов за постизање, на пример, циљева циркуларне економије у којој је међусекторска сарадња уз сарадњу у ланцу вриједности од виталног значаја. О партнерствима у оквиру овог кластера можете прочитати у одјељку Партнерства Хоризон Еуропе. 

У овом кластеру, три општа циља ц́е се постиц́и у синергији са другим инструментима и иницијативама ЕУ: обезбјеђивање конкурентске предности и суверенитета индустрије ЕУ, постизање климатски неутралне, циркуларне и чисте индустрије и обезбјеђивање подршке развоју вјештина, етичких принципа у складу са европским друштвеним и хуманистичким вриједностима и социјалном инклузијому. Најважнији приступ технолошком развоју у ЕУ свакако је приступ усредсређен на човјека. Идеја развоја усмјерена на човјека подразумијева да приоритет економског развоја треба да буде посебно усмјерен на људска биц́а, што имплицира да постоји нормативни глобални императив који захтијева признавање и усвајање људског права на развој.