Кластер 6 - Храна, биоекономија, природни ресурси, пољопривреда и животна средина

У програму рада за Кластер 6 у Хоризонту Европа, Европска комисија (ЕК) потврђује своју посвец́еност суочавању са изазовима у области хране, биоекономије, природних ресурса, пољопривреде и истраживања животне средине.

Будуц́и да смо све више свједоци катастрофалних и непредвидивих посљедица климатских промјена и исцрпљивања ресурса, потребно је хитно дјеловати како би се јавне политике прилагодиле новој стварности. ЕУ је вец́ започела модернизацију и трансформацију привреде како би постигла климатску неутралност. Емисије гасова стаклене баште су се смањиле за 23% између 1990. и 2018. године, а привреда је порасла за 61%. Међутим, садашње политике ц́е смањити емисије гасова стаклене баште за 60% до 2050. године. Остаје још много тога да се уради, почевши од амбициозније климатске политике у наредној деценији. Реализација истраживачко-развојних пројеката у оквиру Кластера 6 пружа могуц́ности за унапређење и балансирање еколошких, друштвених и економских циљева и усмјеравање људских економских активности на пут одрживости. Стога је фундаментална парадигма Кластера 6 потреба за трансформативном промјеном привреде и друштва Европске уније у циљу смањења деградације животне средине, заустављања смањења биолошке разноврсности и ефикаснијег управљања природним ресурсима.

Према Комуникацији ЕК Одржива биоекономија за Европу: Јачање везе између економије, друштва и животне средине доступном на сајту Европске комисије, одржива европска биоекономија подржава модернизацију и јачање индустријске базе ЕУ стварањем нових ланаца вриједности и зеленијих, економичнијих индустријских процеса. Користец́и предности невиђених достигнуц́а у области биолошких наука и биотехнологије и иновација које повезују физички, дигитални и биолошки свијет, европска индустријска база може да одржи и ојача своју водец́у позицију на свјетском нивоу. Истраживање и иновације и увођење иновативних рјешења за производњу нових и одрживих производа добијених из биоиндустријских сировина (као што су биохемије, биогорива, итд.) такође ц́е повец́ати наше капацитете да замијенимо фосилне сировине у веома значајним дјеловима Европске индустријске политике (нпр. грађевинарство, паковање, текстил, хемикалије, козметика, фармацеутски састојци, роба широке потрошње) у складу са новим циљевима европске индустријске политике, који се могу прочитати на сајту Европске комисије. Према предвиђањима потреба индустрије, очекује се да ц́е се потражња за индустријским биотехнологијама скоро удвостручити у наредних десет година.

Биоекономија обухвата све секторе и системе који се ослањају на биолошке ресурсе (животиње, биљке, микроорганизме и биомасу из ових извора, укључујуц́и органски отпад), њихове функције и принципе. Обухвата и међусобно повезује копнене и морске екосистеме и њихове услуге, све секторе примарне производње у којима се користе и производе биолошки ресурси (пољопривреда, шумарство, рибарство и аквакултура) и све привредне и индустријске секторе у којима се биолошки ресурси и процеси користе за производњу хране, хране за животиње, производе добијене од биоиндустријских сировина, енергије и услуга. Да би била успјешна, европска биоекономија треба да се заснива на одрживости и циркуларности, што је описано у ажурираној Стратегији биоекономије доступној преко линка Европске комисије посвец́еном истраживању биоекономије. То ц́е подстац́и обнову наших индустрија, модернизацију система примарне производње, заштиту животне средине и повец́ати биолошку разноврсност. 

У оквиру Кластера 6 отварају се нове могуц́ности за све субјекте у ланцу вриједности прехрамбених производа. Сви заинтересовани ц́е имати користи од нових технологија и научних откриц́а у комбинацији са јавном свијешц́у и потражњом за одрживом храном. Европски фармери и рибари су кључни за управљање транзицијом. Комисија је 2020. године представила стратегију Од поља до стола, која ц́е подржати акције у борби против климатских промена, заштити животне средине и очувању биодиверзитета. Да би наставили да испуњавају своју функцију очувања биодиверзитета и климе, важно је да све шуме буду здраве. Шуме су изузетно важне за биолошку разноврсност, као извор хране и материјала, за секвестрацију и складиштење угљеника, стабилизацију тла, те прочишћавање ваздуха и воде. Поред тога што треба строго заштитити све преостале прашуме и старе шуме, ЕУ мора повећати квалитет, количину и отпорност својих шума, посебно на пожаре, сушу, штетнике, болести и друге пријетње које ће због климатских промјена вјероватно постати чешће. Отпорније шуме могу подржати отпорније економије, а такође су важан извор материјала, производа и услуга кључних за циркуларну биоекономију. Како би се то постигло, Европска комисија је предложила Стратегију ЕУ за шуме до 2030. године, која је усвојена 2021. године у складу с поменутим ширим амбицијама за биолошку разноврсност и климатску неутралност.

Инвестирање у заштиту и обнову природе веома је важно за европску економију. Заштита биодиверзитета је кључна и са пословног аспекта. Више од половине свјетског БДП-а зависи од природе и њених услуга, а три највећа економска сектора - грађевински, пољопривредни и прехрамбени - увелико зависе од ње. У грађевинском сектору, на примјер, употреба обрађене дрвене сировине доноси значајне еколошке користи и изврсне економске прилике. Студије показују да би замјена тоне бетона тоном дрвене сировине приликом градње могла смањити емисије угљен-диоксида за просјечно 2,1 тоне током цијелог животног вијека производа (укључујући употребу и одлагање).

Пројекти унутар кластера 6 допринијеће циљевима одрживог развоја Уједињених нација и убрзати еколошку транзицију предвиђену Европским зеленим планом. Европски зелени план је саставни дио стратегије Комисије за спровођење Програма Уједињених нација до 2030. године и циљева одрживог развоја, као и других приоритета најављених у политичким смјерницама предсједнице вон дер Леyен. ЕУ ће и даље радити на очувању Паришког споразума (доступног на страницама ЕУР-Леx-а) као неопходног мултилатералног оквира за борбу против климатских промјена. Потписивањем Паришког споразума о климатским промјенама 2016. године и Програма одрживог развоја УН-а до 2030. године, државе широм свијета изабрале су одрживији пут за нашу планету и наше економије. Паришки споразум, који је потписало 195 земаља у децембру 2015. године, први је глобални климатски споразум усмјерен на прилагођавање и јачање отпорности на климатске промјене, као и ограничење глобалног загријавања на знатно испод 2°Ц. Програм одрживог развоја до 2030. године, назван "Трансформинг оур wорлд", усвојен је на самиту УН-а о одрживом развоју 2015. године. Он поставља скуп од 17 глобалних циљева одрживог развоја (СДГ), који су од 1. јануара 2016. године замијенили Миленијумске циљеве развоја. Програм одрживог развоја до 2030. одговара глобалним изазовима радом на искорјењивању сиромаштва, као и радом на економским, социјалним и еколошким аспектима одрживог развоја на свеобухватан начин. 17 циљева одрживог развоја и 169 повезаних циљева обухватају кључна подручја као што су сиромаштво, људска права, неједнакост, сигурност хране, здравље, одржива потрошња и производња, раст, запошљавање, инфраструктура, одрживо управљање природним ресурсима, океани, климатске промјене и родна равноправност. У наредних 15 година, ови циљеви ће служити као путокази за изградњу будућности која ће осигурати стабилност, здраву планету, праведна, инклузивна и отпорна друштва, као и просперитетна економије.

Један од најважнијих дјелова будућих пројеката биће посвећен очекиваним последицама насталим спровођењем пројектних активности. Последице би требало да буду у складу и да одражавају приоритете политике ЕУ. Постизање последица игра веома важну улогу у свим дјеловима оквирног програма, а у кластеру Храна, биоекономија, природни ресурси, пољопривреда и животна средина могу се издвојити седам главних очекиваних последица дефинисаних стратешким планом, при чему свака очекивана последица је повезана са одређеним дестинацијама (Д) као скупом активности које доприносе остварењу очекиваних последица:

Д1. Биодиверзитет и екосистемски сервиси

Циљ је вратити биодиверзитет на пут опоравка, одрживо обновити екосистеме и њихове сервисе на копну, унутрашњим водама и морима кроз побољшање знања и иновација.

Д2. Праведни, здрави и еколошки прихватљиви прехрамбени системи од примарне производње до потрошње

Циљ је успоставити пут који доприноси здравим, безбједним, климатским и еколошки прихватљивим прехрамбеним системима од примарне производње до потрошње, осигуравајући безбједност хране и исхране за све унутар граница ЕУ-а и глобално.

Д3. Циркуларна економија и сектори биоекомија

Циљ је постићи климатски неутралне, циркуларне и биоекономије транзиције, узимајући у обзир интегрисана циркуларна рјешења на територијалном и секторском нивоу, посебно за важне токове материјала и ланаца вриједности производа.

Д4. Чиста животна средина без загађења 

Циљ је зауставити и спречити загађење фокусирајући се на копнене и морске воде, земљиште, ваздух, укључујући емисије азота и фосфора, као и на еколошке утицаје и одрживост процеса у системима базираним на биоекономији.

Д5. Земља, океани и вода за дјеловање на климатске промјене

Циљ је ефикасно праћење, процјена и пројекције повезане са утицајима климатских промјена, ублажавање и потенцијал прилагођавања како би се пронашла рјешења за суочавање са новонасталим претњама и подржало доношење одлука у политикама ублажавања и прилагођавања климатским промјенама на европском и глобалном нивоу.

Д6. Отпорне, инклузивне, здраве и зелене руралне, обалне и урбане заједнице

Циљ је подстицање одрживог, уравнотеженог и инклузивног развоја руралних, обалних и урбаних подручја кроз трансдисциплинарни приступ истраживању и развоју, са снажним друштвеним и бихевиоралним наукама и посебном пажњом на родне аспекте.

Д7. Иновативно управљање, посматрање животне средине и дигитална рјешења као подршка Европском зеленом плану

 Активности истраживања и развоја у оквиру овог одредишта имају за циљ експериментисање са новим начинима управљања транзиционим процесима и модернизацију управљања, са посебном пажњом на доступност информација и знања.

Нове технологије, одржива рјешења и дисруптивне иновације од кључне су важности за остваривање циљева Европског зеленог плана. Како би задржала своју конкурентну предност у подручју чистих технологија, ЕУ треба значајно повећати распрострањеност и демонстрацију нових технологија у свим секторима, као и на јединственом тржишту, изградњом нових иновативних вриједносних ланаца. Државе чланице појединачно немају довољно ресурса за то. Програм Хоризонт Европа, у синергији с другим програмима ЕУ-а, имаће кључну улогу у подстицању националних јавних и приватних улагања. Најмање 35 % буџета програма Обзор Европа издвојиће се за финансирање нових рјешења за климатска питања која су релевантна за спровођење зеленог плана.

Узимајући у обзир потребу за убрзавањем индустријске трансформације ка климатски неутралним и циркуларним индустријама, кластер 6 ће бити од кључне важности за мобилизацију индустрије и подстицање већих јавних и приватних улагања према заједничким циљевима. За потребно истраживање и иновације предвиђен је пуни спектар инструмената у оквиру програма Хоризонт Европа. Пет мисија у оквиру Европског зеленог плана помоћи ће у спровођењу великих промјена у подручјима као што су рак, прилагођавање климатским променама, океани, градови и земљиште. Мисије ће окупити различите стакехолдере, укључујући регије и грађане. Један од инструмената за остваривање заједничких циљева су и партнерства која омогућавају циљано сарађивање индустрије међу секторима и вриједносним ланцима на основу унапријед дефинисаних циљева, смањујући фрагментацију инвестиција у истраживање, како на националном, тако и на нивоу ЕУ. То је предуслов за постизање, на примјер, циљева циркуларне економије у којима је од кључне важности међусекторска сарадња унутар вриједносних ланаца.

Комплетна листа кандидата за Европска партнерства у оквиру Хоризонт Европа налази се у Анексу 7. документа доступног на следећој интернет страници под називом Смјернице према првом Стратешком плану за Хоризонт Европа. О партнерствима у оквиру овог кластера можете прочитати у дијелу Партнерства у Хоризонт Европе. У оквиру партнерстава с индустријом и државама чланицама подржаваће се истраживање и иновације у области транспорта, укључујући батерије, чисти водоник, нискоугљеничну производњу челика, циркуларне биоиндустрије и изграђено окружење. Заједнице знања и иновација које води Европски институт за иновације и технологију и даље ће промовисати сарадњу високих школа, истраживачких организација и предузећа у области климатских промена, одрживе енергије, хране за будућност и паметног и интегрисаног урбаног транспорта прихватљивог за околину. Европски савјет за иновације пружиће финансијска средства, власничка улагања и услуге убрзања пословања новим предузећима и МСП-овима с великим потенцијалом како би могли остварити револуционарне иновације у оквиру Европског зеленог плана које се могу брзо пласирати на глобалним тржиштима.