Коњевић: Има индиција на постојање многих противправних поступања претходног менаџмента Министарства

Потпредсједник Владе и министар одбране, Рашко Коњевић потврдио је да су рад претходног менаџмента Министарства одбране пратили бројни медијски извјештаји и реакције политичких субјеката који су указивали на постојање противправних поступања којима се угрожава законитост рада Министарства.

Он је, одговарајући на питање посланице СДП-а Драгиње Вуксановић Станковић казао да је посебну пажњу посветио њеној тврдњи да су рад бивше министарке одбране, Оливере Ињац, пратиле и бројне оптужбе о дискриминаторском понашању и прогону оних који се изјашњавају као Црногорци, те да се у неколико случајева може стећи утисак о таквом поступању и то на начин што су се користиле законске одредбе о безбједносним сметњама.

Чудан начин прекидања радних односа 

„То је доводило до прекида радног односа појединцима на, најблаже речено, чудан начин“, истакао је Коњевић, наглашавајући да је надлежна Комисија за жалбе поништила таква рјешења као незаконита, а да ће он наложити израду нових процјена, будући да се увидом у оне које су биле основ за прекид радног односа, могао стећи утисак о политичком мотиву.

„Сви они који су искористили правне љекове а надлежни утврде незаконитости у достављеним рјешењима, биће враћени на посао“, нагласио је министар Коњевић, додајући да су у том периоду покренути правни поступци пред надлежним институцијама којима се захтијева утврђивање одговорности руководног кадра Министарства одбране за доношење одлука које су у супротности са Уставом и законима Црне Горе.

„СДТ је доставило Скупштини захтјев за скидање имунитета за вођење поступка против бившег старјешине органа. СДТ је у неколико наврата тражио документацију коју је Министарство редовно достављало“, казао је Коњевић, закључујући да је неопходно препустити надлежним правосудним органима да спроведу законом предвиђене поступке.

Поништена Одлука Министарства, али се кадети неће повлачити из Грчке 

Министар је казао да су се и преиспитивањем претходно донешених одлука у вези са образовањем кадета на престижним савезничким војним академијама открили евидентни пропусти приликом расписивања огласа, поготово на плану транспарентности и професионализма.

Одговарајући на питање посланице ДПС-а Далиборке Пејовић о некредибилном понашању бившег менаџмента Министарства при одабира кадета, објаснио је да је Комисија за жалбе Владе Црне Горе у новом сазиву, 9. јуна ове године, донијела Рјешење којим се поништава одлука Министарства одбране и Одлука о избору шест кандидата за школовање на војним академијама у Грчкој, која се враћа првостепеном органу на поновно поступање.

Ријеч је о јавном огласу који је објављен 1. јуна 2021. године, а за који Методологија за спровођење огласа уопште није објављена на сајту Министарства одбране.

Коњевић је прецизирао да кадете са Ваздухопловне војне академије у Гршкој, који су већ годину дана у процесу обуке и образовања, не би било коректно повлачити, а да је Министарство одбране већ предузело конкретне кораке који се односе на све будуће јавне конкурсе, укључујући и избор кадета за образовање на иностраним академијама.

„Такође, на иницијативу кадета који се школују на академијама у Италији, а које сам имао приилику да упознам, о повећању стипендија током школовања, изаћи ћемо им у сусрет и надам се тиме и саме конкурсе учинити атрактивнијим, а кадете током школовања задовољнијим“, нагласио је министар.

Прецизираће се нове одлуке о правцима ангажовања Војске 

Он је подсјетио да је крајем 2020. године била упућена иницијатива из Генералштаба да се учешће Војске Црне Горе у мисији КФОР на Косову прошири упућивањем једног пјешадијског батаљона од 30 припадника, будући да се простор отворио након завршетка мисије Ресолуте Суппорт у Авганистаму. Ту иницијативу када је поднесена, крајем 2020, Министарство одбране није прослиједило Савјету за одбрану и безбједност, па је процес заустављен.

Одговарајући на питања посланика ДПС-а, Предрага Бошковића, да ли је Министарство одбране поновило приједлог  о повећању нашег учешћа у мисији КФОР, Коњевић није могао да прецизира за које ће мисије и активности Министарство предложити доношење нове одлуке о новим правцима ангажовања Војске. Али, додао је, један од главних задатака новог начелника ГШ је свакако ревизија и ажурирање оперативног циклуса за ангажовање ВЦГ у међународним мисијама и операцијама. Будући да предстоји прилагожавање НАТО структуре снага, као посљедица руске агресије на Украјину, очекивано је и јачање савезничких снага на Истоку, казао је Коњевић и додао:

„У комуникацији са савезницима, разматра се ново ангажовање у оквиру нове структуре НАТО снага у Мађарској, Бугарској или некој трећој земљи на истоку Алијансе. Могу потврдити да је готово извјесно да ће Генералштаб и Министарство одбране предложити Савјету за одбрану и безбједност да међународни ангажман Војске у 2023. години буде знатно ојачан, што се можда реализује већ и крајем ове године“, казао је министар Коњевић.

Касарна у Андријевици и нови приоритети

Одговарајући на питање посланице ДПС-а Лидије Кљајић, докле се стигло са изградњом касарне у Андријевици, Коњевић је казао да Предлогом Буџета за ову годину нијесу предвиђена средства за наставак реализације тог пројекта, јер су препознати приоритети који се односе на успостављање система надзора ваздушног простора Црне Горе унутар НАТО интегрисаног система, пројекти изградње објеката у којима ће бити смјештени ваздухоплови ВЦГ, као и објекта у којем ће бити смјештена лакооклопна возила типа ОСХКОСХ.

„Генералштаб ће у наредном периоду извршити анализу размјештања јединица на територији Црне Горе и потреба за објектима које Војска користи, у циљу припрема за прилагођавање новој НАТО командној структури и у сусрет процесу израде нових регионалних планова одбране у оквиру НАТО. Сходно томе, донијећемо одлуке о даљим корацима у погледу коришћења локација, објеката и инфраструктуре за потребе Војске на територији Црне Горе, у складу са свим потребним стандардима, што може довести до промјене појединих одлука донијетих у претходном периоду“, закључио је Коњевић.