Копривица: Ништави уговори морају бити елиминисани из правног поретка, то је мјера борбе против корупције у циљу заштите јавног интереса

Ових дана имамо прилику да видимо кулминацију штете по државу и њене грађане услед спорних концесионих уговора о изградњи МХЕ у Црној Гори, склопљених за вријеме бивше власти. Они су својевремено креирани у корист привилегованих појединаца, а на штету државе, поручио је мр Момо Копривица, потпредсједник Владе за политички систем, правосуђе и антикорупцију. Како је казао, до сада су анализирани из угла енергетике, екологије, просторног планирања и слично, али не и из угла антикорупцијских прописа.

„На основу антикорупцијске анализе, у јавности и од НВО оспораваног уговора о концесији за МХЕ Бистрица, са фирмом ББ Хидро, у власништву сина бившег предсједника Владе, долази се до закључка да је дати уговор незаконит и апсолутно ништав. Хронолошки гледано, министарство економије је 26.7.2016. године издало решење о енергетској дозволи фирми „ББ Хидро“ за изградњу производног енергетског објекта, мале хидроелектране „Бистрица“ чија би укупна планирана годишња производња износила 3,154 GWh и која би се градила на КО Липовска Бистрица у Општини Колашин. Одлука о додјели концесије за МХЕ Бистрица донијета је на сједници Владе 6.10. 2016. године. Коначно, Влада Црне Горе на челу са тадашњим премијером Милом Ђукановићем, закључила је уговор о концесији са привредним друштвом „ББ Хидро“ из Подгорице, чији је суоснивач, сувласник и извршни директор његов син, Блажо Ђукановић, Уговор о концесији на основу енергетске дозволе за изградњу мале хидроелектране „Бистрица“, број: 08-2619 од 28.11.2016. године”, наводи Копривица.

Он истиче и да Закон о спречавању корупције, који је ступио на снагу 1. јануара 2016. године у члану 14 став 3 експлицитно прописује: „Орган власти у којем јавни функционер врши јавну функцију не може да закључи уговор са привредним друштвом или другим правним лицем у којем јавни функционер и са њим повезано лице има приватни интерес.“

„У овом случају орган власти је Влада Црне Горе, као концедент, а јавни функционер који у њој врши јавну функцију је њен предсједник, који је представља и руководи њеним радом, а то је био Мило Ђукановић. По Закону о државној имовини и Закону о концесијама, искључиво је Влада уговорна страна и концедент, а не министарство и тако је и у уговору наведено. Према овом закону повезано лице са јавним функционером је, поред осталих, сродник јавног функционера у правој линији, а то је у овом случају син предсједника Владе”, наводи потпредсједник Копривица.

Како даље наставља, према закону, приватни интерес јавног функционера подразумијева власнички и други материјални или нематеријални интерес јавног функционера или са њим повезаног лица.

„У овом случају то је удио у власништву (50%) привредног друштва ББ Хидро, сина тадашњег предсједника Владе, дакле привредног друштва које закључује уговор о концесији, уговорна је страна тј. концесионар. Према томе, чињенични опис у потпуности одговара императивној норми Закона о спречавању корупције и говори да су актери у незајажљивој трци за профитом упали у законску замку, те еклатантно погазили ову императивну норму, која постоји и у упоредном праву и која је предвиђена и Конвенцијом УН против корупције”, наводи Копривица.

Даље, истиче потпредсједник Копривица, Закон у члану 14 став 4 прописује: „Уколико јавни функционер, односно орган власти поступе супротно ст. 1, 2 и 3 овог члана, на закључени уговор сходно се примјењују одредбе Закона о облигационим односима које се односе на ништавост уговора.“

„Према томе, услед кршења забране, прописане императивном, односно принудном нормом, да уколико орган власти у којем јавни функционер врши јавну функцију закључи уговор са привредним друштвом у којем он или са њим повезано лице има приватни интерес, уговор се сматра ништавим. Дакле, уговор о концесији за МХЕ Бистрица, са фирмом Ђукановићевог сина је ништав. Ништав је у цјелости, и као такав не би смио производити било какве даље правне последице. Ништави уговори су, према Закону о облигационим односима, уговори који су супротни принудним прописима или моралу друштва. Ништави уговори не смију да важе, не смију бити на правној снази, нити производити било какво правно дејство. Ништавост је тежи облик санкције због тешке повреде законитости, као битног својства правне државе и повлачи мјере за искључење правног акта из правног поретка и елиминисање правних последица које је произвео. Овдје дакле није спорна само норма о учешћу у расправи и одлучивању због конфликта интереса, на шта се само освртало раније заробљено руководства АСК-а, у циљу релативизације одговорности, већ је апсолутно повријеђен члан 14 Закона који доводи до ништавости уговора. И то је потпуно нови сегмент ове приче скопчане са кршењем норми о спречавању сукоба интереса и коруптивним обрасцима”, наводи Копривица.

Он истиче и да су на основу тако ништавог уговора извлачене бројне погодности, а најзначајнија је гарантовани откуп сваког мегавата који произведе, а у уговору стоји и да уколико је за дату фирму боље да продаје на тржишту, може да изађе из уговора на тржиште, па да се опет врати да продаје држави.

„Данас сам упознао Владу на сједници са правним аспектима ништавости овог уговора, а сјутра ће, поред осталих тема, бити и на дневном реду Националног савјета за борбу против корупције на тематској сједници о борби против корупције у области експлоатације природног богатства и животне средине. Такође, биће обавијештени надлежни правосудни органи, јер суд по службеној дужности пази на ништавост, као и државно тужилаштво које по Закону о облигационим односима има право да захтијева утврђење ништавости, а такође и Заштитник имовинских интереса и други надлежни органи. Тиме ће се процесуирањем покренути поступак утврђивања ништавости овог уговора. Ништави уговори морају бити елиминисани из правног поретка и отклоњене њихове последице. То је мјера борбе против корупције и сукоба интереса, у циљу заштите јавног интереса, али и буџета свих грађана и јавних добара”, закључио је Копривица.