Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Кордић: Европска интеграције Црне Горе да буде контра – аргумент било каквој поларизацији у друштву

Објављено: 24.12.2021. 10:42 Аутор: КЕИ

„Визија и очекивања наших грађана који себе виде у ЕУ и Црну Гору као сљедећу чланицу ЕУ су нешто што треба да гради консензус у друштву и да буде контра-теза и контра-аргумент било каквој поларизацији у друштву“, казала је главна преговарачица Зорка Кордић гостујући у емисији Европа на Радију Црне Горе.

Она је поручила да је Црна Гора на прекретници, у једној кључној тачки када морамо све снаге усмјерити да испунимо преостала привремена мјерила за владавину права.

„То је нешто што је дефинисано још 2013. године, што је присутно у процесу од самог почетка, али упркос огромним учинцима, нарочито у дијелу унапређивана закона, то је проце који траје. Сада се налазимо у оном преломном тренутку када треба истрчати финалну миљу и ова година јесте најзначајнија и с аспекта одржања континуиране подршке чланству, година када смо унаприједили преговарачку структуру, година кад смо унаприједили политички дијалог с државама чланицама ЕУ и оно што је најважније имамо иновирани оквир приоритета када је у питању владавина права, а који је дефинисан на посљедњој Међувладиној конференцији,  Дакле, јасно је шта су преостали напори, и приоритети које Црна Гора треба да учини. Пуно тога је урађено и сада треба показати да је процес заједнички пројекат све три гране власти уз снажније ангажовање, уз већи ниво разумијевања да нам је потребан дијалог и да нам је потребно да заједнички радимо да бисмо комплетирали све оне задатке који су пред нама“, рекла је Кордић.

Она је оцијенила да је ово била година консолидације, редефинисања приоритета и кристалисања једне визије како бисмо заједнички допринијели да будемо прва наредна чланица ЕУ.

Говорећи о недавно одржаној политичкој међувладиној конференцији између Црне Горе  и ЕУ, истакла је да је црногорска делегација потцртала геополитичку опредијељеност да у потпуности слиједимо усклађивање са Заједничком вањском и безбједносном политиком ЕУ, што, како је казала, није само принцип Црне Горе као државе чланице НАТО него је то јасан оријентир када је у питању имплементација наших вањскополитичких циљева, а што је препознато и похваљено од стране великог броја држава чланица ЕУ.

Пренијела је да је црногорска страна говорила о приоритетима на пољу владавине права – унапређивању биланса резултата у борби против корупције и организованог криминала, слободи медија, као и економском опоравку у контексту цовид кризе.

„Кључна порука са наше стране је била спремност и отвореност Владе за снажнији дијалог и већу синергију са Скупштином, нарочито у погледу преосталих прописа који су припремљени и који морају имати своје заокружење у Парламенту, а нарочито спремност на дијалог и на отвореност у сарадњи кад су у питању кључна именовања у правосуђу и све теме које ће убрзати процес европске интегарције, као и да унаприједимо инструменте за сарадњу Владе и Парламента“, казала је Кордић.

Говорећи о сарадњи са парламентом главна преговарачица је казала да је веома важно што се жива дебата води око модалитета како убрзати процес европске интеграције, чак и ако неки актери имају различита виђења како реализовати неке од обавеза.

Говорећи о Акционом плану за адресирање кључних препорука из Извјештаја ЕК за Црну Гору, Кордић је казала да је његова сврха да адресира горуће препоруке ЕК, на начин да наши ресори, показујући веће власништо и одговорност усмјере све оне активности у свих 6 тематсих кластера, које ће довести до тога да у наредном извјештају свеукупна оцјена буде значајно боља.

„Фокус је да до краја јуна, када ЕК прави нови пресјек, остваримо помаке, нарочито у оним областима гдје је потребно оснажити законодавни оквир, донијети одређене прописе, обезбједити да имплементација правне тековине буде што боља, усмјерити наше институције да раде појачаном динамиком, а са друге стране имати на уму да се сва дебата око испуњавања преосталих привремених мјерила води у  блиском дијалогу са ЕК. Ми након Међувладине конференција имамо иновирани оквир приоритета за владавину права, имамо једну блиску сарадњу и размјену мишљења са ЕК о преосталим активностима које је важно да у овом периоду импементирамо или поставимо основе за њихову средњорочну импементацију“, појаснила је главна преговарачица.

У том контексту, она је истакла да је апсолтуно важно да је преговарачка структура консолидована, не само у смислу прилагођавања ревидираној методологији него и новом  амбијенту који захтијева снажнији дијалог са државама чланицама ЕУ.

На питања о обједињавању Црне Горе и Србије под један директорат у оквиру ЕК, Кордић наводи да је Европска комисија била јасна да је то њено унутрашње питање како жели да организује рад својих јединица.

„Оно што је за Црну Гору важно је досљедња примјена принципа регате, тј. напредовања према заслугама који свакако има директну везу са стопроцентном усклађеношћу са Заједничком вањском и безбједносном политиком ЕУ која нас у старту чини јединственом државом кандидатом, а онда и јасну ситуацију кад је у питању напредак у појединачним поглављима. Ту нема дилеме, неког градирања гдје се налазе појединачне државе кандидати. Никаква унутрашња прекомпоновања у тимовима који раде на одређеним питањима не могу и не смију угрозити тај принцип“, поручила је Кордић.

Када је ријеч о предстојећем предсједавању Француске Савјетом ЕУ, Кордић каже да Канцеларија за европске интеграције има одличну сарадњу са француским тимом и Генералним секретаријатом за европске послове Француске, те да имамо простор да говоримо  о начинима примјене ревидиране методологије.

Желимо да имамо озбиљан дијалог и прилику да разматрамо на који начин Црна Гора може бити најбољи примјер примјене те ревидиране методологије. Међу приоритетима Француског предсједавања ће сигурно бити зелена агенда, једна област која је важна за Црну Гору и за свеукупно напредовање у преговорима.

„За успјешно предсједавање Савјетом ЕУ није толико за нас питање да ли нека држава има већи афинитет према политици проширења или су ставови њених грађана другачији, колико да заиста имамо простор да размјењујемо мишљења, да афирмишемо нашу позицију и да имамо партнера који ће да усмјерева наш процес на најбољи начин. Ми ћемо се као тим трудити да ово предсједавање искористимо на најбоји начин“, закључила је главна преговарачица.

СЕКТОР ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ЈАВНОСТИ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ВЛАДЕ

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?