КОРДИЋ ЗА СТАНДАРД: Унутрашња спремност ЦГ за чланство у ЕУ до 2024. – приоритет избор челних људи у провосуђу и тужилаштву

Главна преговарачица Зорка Кордић је за портал Стандард рекла да је процес преговора у поглављима 23 и 24 годинама значајно напредовао. ”Без овог важног сегмента не бисмо могли доћи до статуса најнапредније државе кандидата у преговорима с ЕУ. Тај процес је за Црну Гору окосница реформи у владавини права које се првенствено спроводе ради наших грађана и грађења уређенијег и праведнијег друштва, кроз који смо значајно унаприједили наш институционално-законодавни систем”, рекла је Кордић.

Она је у интервјуу за Стандард подсјетила да су се кроз рад у овим поглављима, комплексни реформски процеси  одвијали почев од 2013. године, од када је донијето или измијењено преко 140 системских закона у циљу усклађивања са међународним и европским конвенцијама, судском праксом Европског суда за људска права  и Европским судом правде, али и низом стандарда и добром праксом ЕУ. Такође, по први пут су успостављени институционални механизми за борбу против организованог криминала и корупције, као што су Агенција за спречавање корупције  и Специјално државно тужилаштво.

“Примјена стратешког и законодавног оквира у различитим областима поглавља 23 и 24 биљежила је неравномјерне ефекте, будући да смо најуспјешнији до сада били на плану борбе против организованог криминала (број предмета организованог криминала који су истражени и процесуирани се у прошлој години удвостручио, а број предмета о којима је пресуђено на судовима готово да се утростручио), али и међународне сарадње у области правде и полицијске међународне сарадње, која је између осталог, допринијела рекордним запљенама наркотика у 2021”, рекла је Главна преговарачица Коридић

Додала је да је у 2021. години забиљежен и искорак  у проактивнијем приступу Агенције за спречавање орупције у рјешавању активних наслијеђених случајева, у слободи изражавања и медија, гдје је ЦГ, формирањем Савјета РТЦГ након више година добила нешто бољу оцјену ЕК, а Скупштина значајно побољшала транспарентност свог рада и своју законодавну и надзорну улогу.  Од стране Врховног суда израђена је важна Анализа казнене политике за најтежа кривична дјела, укључујући кривична дјела из области високе корупције и организованог криминала.

“Значајан први корак у даљој реформи правосуђа свакако да је било и успостављање новог Тужилачког савјета”, сматра Кордић.

Шта је кључни наредни корак који Црна Гора треба да начини на овом плану?

Први наредни искорак у овом смислу су именовања челних функција у судству и тужилаштву која зависе од постизања двотрећинске, односно тропетинске већине у Парламенту и на чекању су већ више година.

Дакле, налазимо се у фази преговора с ЕУ кад је потребно показати дјелотворност законодавних реформи које смо до сада спроводили, али и капацитет и одговорност све три гране власти – Владе, Скупштине, правосуђа, да сарађују и изналазе компромис и консензус, уз наравно поштовање оквира надлежности и принципа подјеле власти.

Ово је нарочито важно за борбу против организованог криминала и корупције, гдје се на терену биљеже до сада незапамћени резултати полицијских и царинских органа кад су у питању запљене опојних супстанци, а који морају добити адекватан судски епилог. Оптимално функционисање система правосуђа свакако да је битно и за сваког нашег грађанина појединачно, којем се мора обезбиједити остваривање права на приступ правди.

Шта су највећи изазови са којима се наша држава сусреће у борби против корупције и организованог криминала?

Да бисмо у борби против корупције и организованог криминала унаприједили биланс резултата, најпотребнији је снажан одговор правосуђа. У овом дијелу, кључна је даља реформа правосуђа у циљу додатног јачања независности, ефикасности, професионалности и непристрасности правосуђа. Највећи изазов представља проналажење баланса између задовољавања ових принципа с једне стране, и достизања компромиса око кључних носилаца правосудних функција међу политичким субјектима, са друге стране. У том смислу, посебно је важно да постоји снажна политичка воља да би се ови процеси одблокирали.

Изазов су свакако и ограничени капацитети наших институција кад је у питању вођење истрага о финансијским кривичним дјелима, будући да је ограничен број финансијских истрага које су покренуте паралелно с кривичним. Иако је  број финансијских истрага повећан, као и број предмета који су резултирали одузимањем имовине, потребан је снажнији правосудни одговор у дијелу одузимања прихода стечених криминалном активношћу.  Такође, кад је у питању борба против корупције, Агенција за спречавање корупције мора да има и довољно ресурса, укључујући и повећање броја запослених.

 У техничком смислу, потребно је и унапређење система безбједне електронске комуникације, који дозвољава органима за спровођење закона и тужилаштву да размјењује податке на ефикасан и безбједан начин.

Како коментаришете поруку шефице мисије ЕУ у Црној Гори Оане Кристине Попа у допису који је упутила вршиоцу дужности Врховног државног тужиоца Дражену Бурићу, да  је потребно да се ријеше сва преостала питања како је наглашено у накнадном мишљењу Венецијанске комисије о измјенама и допунама Закона о државном тужилаштву. Попа је подсјетила да је у Годишњем извјештају Европске комисије о Црној Гори истакнуто да измјене и допуне Закона о државном тужилаштву које су ступиле на снагу у јуну 2021. нијесу у потпуности одговориле на препоруке Венецијанске комисије у вези с ризицима политизације Тужилачког савјета.

Ова порука је у потпуности  на линији позива за очување принципа снажења независности, ефикасности, професионалности и непристрасности правосуђа, јер су то кључни темељи оптималног функционисања правосуђа.

Ово је и порука подсјећања да  законодавство за спровођење уставних амандмана из 2013. године треба да буде у складу с препорукама Венецијанске комисије, као врховног ауторитета кад су у питању европски стандарди и праксе функционисања правосудних система у државама чланицама ЕУ. То је не само важно у области оптималног функционисања судства (нпр. досљедна пракса именовања гдје се поштује ограничење броја мандата судија) него и за  адресирање изазова посебно у дијелу функционисања тужилаштва.

У том смислу, Црна Гора је у обавези да се поступно усклади са свим преосталим препорукама Венецијанске комисије, што је и препознато динамичким акционим планом за поглавље 23, гдје је планирана израда посебне анализе. Хитно мишљење Венецијанске комисије од маја 2021,  између осталог указује, да  в.д. стање врховног државног тужиоца треба свести на најкраћу могућу мјеру, јер би се у супротном обесмислили уставни механизми који позивају на шири консензус у парламенту. Такође, да чланове Тужилачког савјета из реда угледних правника треба бирати квалификованом већином. Све ово упућује на потребу постизања широког политичког консензуса, на који у континуитету позивају све институције ЕУ.

Колико се ради и шта је предузето по питању корупције у осјетљивим областима (јавне набавке, приватизација, урбанизам, образовање, здравство, локална самоуправа и полиција), као и финансирање политичких партија?

Овдје можемо говорити превасходно о превентивним мјерама у спречавању корупције и дјеловању Агенције за спрјечавање корупције, која је не само појачала свој проактивни приступ, него је у сарадњи с Европском комисијом, кроз екпертску пеер ревиеw мисију дубински анализирала рад у свим надлежностима у области превенције корупције, те се планира и доношење посебног стратешког документа у оквиру динамичког акционог плана за поглавље 23.

Вриједи напоменути да је у извјештају ОЕЦД (Цомпетитивенесс Оутлоок ин Соутх Еаст Еуропе 2021), наведено да Црна Гора има највећи просјек у односу на све друге земље Западног Балкана у  области процјене ризика од корупције (планови интегритета). Црна Гора има највећу оцјену – 4.5 од 5.0, док другорагирана земља има оцјену 3.  Црна Гора и Албанија дијеле највећу оцјену у погледу активности подизања свијести јавности о корупцији и то 4.0.

Агенција је израдила и Нацрт Етичког кодекса за вршиоце највиших функција извршне власти, са Смјерницама у области етике и интегритета, које је Влада усвојила септембра 2021, а израђена је и Методологија за контролу неновчаних прилога и контролу финансирања изборних кампања од стране трећих лица.

У домену спречавања сукоба интереса и поштовања ограничења у вршењу јавних функција, АСК је  у 2021. поступајући по свим примљеним захтјевима, дала 178 Мишљења, што је за преко  30% више него цијеле претходне године. У 2021, Агенцији је достављено  преко 10.400 извјештаја о приходима и имовини по свим основима, што је за преко 20% више извјештаја о приходима и имовини у односу на 2020. Агенција је запримила значајно више пријава звиждача (125) у односу на цјелокупну  период 2016 – 2020. У 2021. Агенција је покренула готово двоструко више прекршајних поступака у односу на 2020. (552), а значајно више у односу на годишњи ниво претходне четири године рада АСК.

 За област јавних набавки, нарочито је важно што је у 2021. успостављен први електронски систем јавних набавки који је у потпуности оперативан и покрива 100% свих поступака јавних набавки које се спроводе у држави.

Колико је потребно времена да Црна Гора достигне неопходни ниво за затварање појединих преговарачких поглаваља, а нарочито да ријеши спорна питања у правосуђу, борби против корупције, темељним правима и правима грађана ЕУ?

У значајном броју поглавља правне тековине ЕУ имамо веома добар напредак и значајно смо испунили критеријуме дефинисане завршним мјерилима, што се може видјети како у мапама пута донијетим у протеклих пар мјесеци, као и у новом Програму приступања Црне Горе ЕУ, усвојеном претходне седмице, гдје су за сва поглавља дефинисане преостале обавезе у стратешком и законодавном оквиру за период 2022-2023.

То значи да бисмо у периоду до 2024. године могли достићи унутрашњу спремност за чланство, наравно под условом да паралелно са овим захтјевним задацима из секторских политика ЕУ радимо на испуњавању преосталих привремених мјерила за поглавља 23 и 24 (владавина права). Чим  реализујемо ту кључну фазу – испуњавање привремених мјерила и добијање одговарајућег Извјештаја Европске комисије, отварамо простор за већу динамику и поступно затварање свих других поглавља. Преломна тачка за преостала привремена мјерила је свакако избор челних позиција у правосуђу, што треба у овој години да буде примарни приоритет свих сегмената нашег друштва и све три гране власти.

Како покренути дијелог у Црној Гори о именовању носилаца кључних функција у правосуђу,  и доћи до завршних мјерила у поглављима 23 и 24? Да ли смо већ изгубили доста времена?

Управо оквир европских интеграција и  очекивања грађана од овог процеса су главни покретачи овог вида дијалога. Поруке наших грађана о европској будућности Црне Горе су јасне, што је потврђено и посљедњим истраживањем објављеним претходне недјеље о континуирано  високој подршци чланству у ЕУ од око 75%. То је јасна порука свим политичким субјектима  о томе чему заправо њихови бирачи стреме – да Црна Гора има своје мјесто у ЕУ. То је уједно у позив на већи демократски сензибилитет и сазријевање, на потребу спремности за изналажење рјешења и компромиса.

Ако пођемо од податка да нпр. Судски савјет почев од 2018. године функционише у непотпуном саставу, свакако да је у претходних неколико година пропуштено драгоцјено вријеме да се пронађу рјешења и компромиси око ефикасног функционисања система правосуђа, те да се недостатак воље за дијалогом одразио у овој временској равни и на повећање броја недостајућих носилаца кључних функција у правосуђу. Зато се сада налазимо у кључном тренутку да оно што је не само испуњавање обавеза из европске агенде Црне Горе него суштинска потреба оптималног функционисања нашег Система правосуђа, зарад наших грађана,  заиста на свеобухватан начин и реализујемо.

ИЗВОР: Портал Стандард