Кривокапић и Бечић посјетили депонију шљаке и пепела Маљевац

Предсједници Владе и Скупштине Црне Горе Здравко Кривокапић и Алекса Бечић, у оквиру радне посјете Пљевљима, обишли су локацију црне еколошке тачке Маљевац - депонију шљаке и пепела ТЕ Пљевља.

Том приликом, разговарали су са пљеваљским еколошким активистима Милорадом Митровићем и Васом Кнежевићем, о вишедеценијским проблемима загађења животне средине у Пљевљима, као и о будућности ове општине, која мора бити базирана на начелима одрживог развоја.

Два предсједника су сагласна у оцјени да раскошне природне љепоте, амбијенталне и културне вриједности представљају непроцјењиво црногорско богатство и темељне претпоставке за даљи развој наше економије.

Предсједник Владе Кривокапић изјавио је да велики напори да обновимо црногорску привреду и успоставимо праведне институције морају бити праћени нашом посебном бригом о заштити животне средине, јер је сваки труд узалудан уколико се противи природи.

Предсједник Скупштине Бечић истакао је да је нечовјечним односом према животној средини, претходна власт својом непланском експлоатацијим трајно уништила бројна непроцјењива природна богатства. О томе свједочи и чињеница да је Црна Гора прошле године заузела 74. мјесто на листи еколошких земаља свијета, а само прије четири године налазила се на 47. мјесту, што јасно указује на драстично погоршање наше еколошке средине.

„Наша генерација има дужност и обавезу да уложи све напоре у циљу побољшања еколошке свијести привреде и грађана, јер само заједнички можемо заштити природна богатства Црне Горе“, рекао је Бечић.

Два предсједника су се сагласила да је прошло вријеме бусања у прса чланом 1 Устава Црне Горе у којем се Црна Гора дефинише и као еколошка држава, а иза тог декларативног рекламерства скривања минихидроелектрана и пријатеља и рођака из хидро, шумске и мафије која беспоштедно експлоатише шљунак из наших ријечних корита. Дошло је вријеме да се патриотизам покаже на дјелу - чувањем еколошког потенцијала који се лако мозе увезати са туристичком понудом и, на тај начин, остварити и профит и заштиту животне средине, заједнички је закључак Кривокапића и Бечића.

Активисти су истакли да је ТЕ Пљевља зарад профита дјелатност обављала науштрб екологије, упркос постојања институцијама чији је задатак да у том дијелу врше контролу и надзор. Такође, предсједници Кривокапић и Бечић су, упознати и са незаконитим постављањем додатних касета на депонији Маљевац, те да је депонија подизана у висину, што је оптерећивало брану и пријетило њеној нестабилности, као и да су отпадне воде, без законитих филтера, испуштане директно у ријеку Везишницу.

Оно што су еколошки активисти у сусрету са предсједницима Владе и Скупштине навели као велики проблем јесте пренапрегнута производња у ТЕ и потрошња дозвољених радних сати са садашњом технологијом пријевремене производње, због чега сада пријети гашење ТЕ, док се не уради њена еколошка реконструкција или плаћање прекршајних казни због непоштовања правила и мјера Енергетске заједнице.

Пљеваљски еколошки активисти су у веома садржајном и отвореном разговору нагласили да нијесу против сваког рада ТЕ, већ против досадашњег бахатог рада ТЕ, гдје је профит био изнад здравља грађана Пљеваља.

Они су подсјетили и на судски епилог на основу којег је ЕПЦГ ослобођена од кривице за изазивање помора рибе у ријекама Везишница и Ћехотина, који се десио 2019. године, иако је прије судског процеса ЕПЦГ јавно признала кривицу и извинила се Пљевљацима, али и надокнадила штету над рибљим фондом кориснику вода.

У разговору је констатовано да је потребно извршити еколошку реконструкцију ТЕ и топлификацију града, која је саставни дио еколошке реконструкције и наставити са радом у складу са принципима одрживог развоја и стандардима Европске енергетске заједнице.

Сусрет је био прилика да пљеваљски активисти укажу на то да Рудник "Шупља стијена" и садашњи експлоататор руде олова и цинка у Шулима утичу негативно на животну средину на простору МЗ Шула, а највише на ријеку Ћехотину преко Мједничког потока. Такође, они су навели и да главно загађење вода потиче из старих јама, из којих се некада вршила подземна експлоатација руде.

Током разговора је истакнута и проблематика у вези са чињеницом да Пљевља немају еколошког инспектора, иако су град са највише еколошких акцидената. Будући да се акредитоване фирме за узимање узорака усљед настанка еколошких акцидената налазе далеко од Пљеваља, указано је да треба извршити измјене у Закону о инспекцијском надзору, како би и инспектори могли да врше узорковање, али и узорци били валидни на суду.

На састанку је, између осталог, било ријечи и о плановима за изградњу цементаре. Поводом тога, саговорници су се сагласили да је цементара требало да буде изграђена знатно раније, чиме би се обезбиједио цемент за изградњу аутопута.

На крају је закључено да Црна Гора има све природне потенцијале на једном мјесту, те да ће се у наредном периоду радити на управљању тим ресурсима у складу са одрживим развојем.