Латић: Богатство арапске књижевности отвара врата ка дубљем разумијевању идентитета

У оквиру обиљежавања УНЕСЦО Међународног дана арапског језика Министарство културе и медија је у подкасту угостило професора арапског језика у медреси „Мехмед Фатих“ у Подгорици, Афана Латића.

Он је истакао да богатство арапске књижевности отвара врата ка дубљем разумијевању идентитета, пружајући нам драгоцјен ресурс за постављање темеља овог питања унутар здравијих оквира.

Министарство културе и медија потврђује своју приврженост циљевима УНЕСЦО а, унапређењу области културе, образовања и медија и у наредном периоду, ће наставити да обиљежава важне УНЕСЦО датуме, у циљу промоције и покретања дијалога на теме које је препознала та међународна организација.

„Улога арапског језика је велика. Говоримо о говорном подручју које покрива близу 450 милиона људи, Арапа. Са друге стране, ако узмемо његов обредни сегмент у животу сваког Муслимана, који нису Арапи, можемо закључити да се ради о његовој заступљености код још већег броја људи. Интересовање за арапски језик ће, посебно у контексту последњих збивања, бити још веће“, навео је Латић.

Указао је да су два највећа центра за изучавање арапског језика у региону били Београд и Сарајево, наводећи да се нешто касније са својом катедром прикључила и Приштина.

„Арапски класични језик у принципу се не разликује превише од стандардног, али долази до помјерања значења у смислу технолошког развоја“, рекао је Латић.

На питање сматра ли да је порасло интересовање за арапску књижевност након што је Нагиб Махфуз добио Нобелову награду за књижевност, Латић сматра да је природно било да се након то признања покаже веће интересовање за арапску књижевност.

„У савременом свијету почели су да се јављају квалитетни књижевни гласови, као што је писавц Хасан Бласим који живи у Финској. Има квалитених писаца, али по мени нема довољно медијске пажње која би се усмјерила на њих“, навео је Латић.

Упитан ко су најзначајнији арапски писци и списатељице и колико их је преведно на црногорски језик, Латић је подсјетио да је уназад пет, шест година са колегама направио пројекат у којем ће покушати црногорској јавности да представе арапске писце.

„Прошле године сам имао промоцију Гасана Канафанија са збирком кратких прича „Украдена кошуља“. Професор Есад Дураковић је остао познат по капиталним преводима многих савремених арапских аутора“, рекао је Латић.

Казао је да се у Црној Гори у књижарама могу наћи арапски писци, али да њихова присутност није довољно медијски промовисана.

Говорећи књигама које је до сад превео са арапског језика, а које су биле теолошке тематике и из књижевности, Латић је појаснио да се при избору дјела која преводи консултовао са професорима.

„Са друге стране, постоји потреба „обичног“ народа за вјерском литературом. Водимо се тиме да та дјела нису обимна, али да садрже дозу квалитета која може задовољити радозналост људи. Лично сам више склонији књижевности него вјерској литератури. Књижевност, за разлику од вјерске литературе, пружа дозу оригиналности, која мени помаже да се пронађем за неке ствари“, навео је Латић.

На питање да ли приче из збирке „Хиљаду и једна ноћ“, које су данас популарне, утичу на ширење интрересовања за арапски језик и културу, Латић је подсјетио да је све до појаве интегралног превода академика Дураковића то дјело било парцијално превођено.

„Ово дјело је на Западу више прихваћено, него на Истоку. Ради се о схватању времена. Западни човјек вријеме схвата праволинијски, од тачке А до тачке Б и стално некуд журимо. Код Источњака је то другачије, они вријеме доживљавају циклично. Вјерују ако се сад пропусти једна прилика, не секирају се пуно за то. Такође, утицај „Хиљаду и једне ноћи“,се више одразио на филмску умјетност, него на писану“, рекао је Латић.

Латић је читао пјесму "Уживо из Арапског свијета" Тамима Ал-Баргутхија.

Следеће обиљежавање УНЕСЦО дана биће 27. јануара када је Међународни дан сјећања на жртве Холокауста.