Ловство

Лов је најстарија људска дјелатност и претеча припитомљавања животиња. Дуго времена је лов био императив опстанка, да би у старом вијеку попримио карактеристике привилегија владајућих слојева, чинио њихово уживање и забаву. Лов од забаве, хобија и задовољства полако прераста у привредну грану. На нашим просторима најбројније гајене врсте дивљачи су: зец, фазан, јаребица пољска, срна, дивља свиња, док су у мањем броју присутни: јелен европски, јелен лопатар, муфлон, дивокоза. Од длакавих предаторских врста присутни су: лисица, шакал, вук, медвед, рис, куне, јазавац, твор, ласице.

Ловство је шири појам од лова, које поред лова садржи активности усмјерене на обезбеђивање оптималних услова за лов, гајење и заштиту дивљачи и очување станишних услова. Ловство је привредна дјелатност с циљем гајења, заштите и коришћења дивљачи, удружење и опремање ловишта и начин коришћења простора у складу с принципима еколошке равнотеже и одрживог развоја. Ловство има обележје да је научно заснована дјелатност интердисциплинарног приступа с истраживањима из области: биологије, екологије, агрономије, шумарства, кинологије и туризмологије. Ловство је дјелатност од посебног друштвеног интереса и значаја у функцији одрживог и рационалног лова, са специфичним односом према дивљачи и природи с ловним привређивањем, заштитом и унапређењем станишта и животне средине с елементима научно истраживачког рада.