Маровић: Црна Гора је регионални лидер у европским интеграцијама

Нова црногорска Влада представља искорак у односу на све претходне и допринијеће смањењу поларизације у друштву. Црна Гора, имајући у виду да је отворила сва преговарачка поглавља и привремено затворила три, још увијек носи епитет лидера у процесу. Преговарамо већ 10 година и иза нас је значајно искуство које радо дијелимо са колегиницама и колегама из региона. Вјерујем да Западни Балкан, не само географски него и вредносно припада ЕУ и да све државе региона треба постану чланице Уније кад испуне услове за то, каже у интервјуу за “Нову” Јована Маровић, министарка европских послова у црногорској Влади.

Процес формирања нове владе био је дужи него што су многи очекивали. Који су били највећи изазови приликом конструисања 43. Владе Црне Горе?

Ова Влада, самим својим саставом, представља искорак у односу на све претходне и допринијеће смањењу поларизације у друштву и отпочињању политичког дијалога. Узимајући у обзир, једним дијелом, различите политичке програме неких од партија, али и компликоване процедуре одлучивања у појединим од њих, сам процес формирања јесте трајао дуже него што је било очекивано, али је важно да је договор постигнут и да у вези са њеним циљевима није било недоумица од самог почетка.

Вама је у претходној влади нуђена функција главне преговарачице са ЕУ, али сте позив тадашњег премијера одбили. Шта је пресудило да сада прихватите одговорну функцију у извршној власти?

Пресудила је јасна и недвосмислена жеља и одлучност конституената ове Владе, а посебно њеног предсједника, да спроведемо суштинске реформе и остваримо мјерљиве резултате који ће нас довести ближе чланству у ЕУ и који неће бити видљиви само на папиру већ ће сви наши грађани и грађанке моћи да их осјете у свакодневном животу. Овај процес водимо управо због њих.

Обзиром да у сада бившој администрацији министарство за европске интеграције није постојало, какву ситуацију затичете на том пољу?

Дио некадашњег министарства је функционисао као саставни дио Канцеларије за европске интеграције. Сада је на мени и мом тиму, да, у складу са актуелним стањем у преговорима и циљевима које смо као Влада дефинисали, реорганизујемо рад овог ресора како би он најбоље одговарио на потребе и захтјеве ове фазе европске интеграције.

Осим Министарства европских послова, посебна пажња ће бити посвећена реорганизацији преговарачке структуре како би она, с једне стране, била једноставнија, са мање бирократије, ближа грађанкама и грађанима, а са друге стране, како би брже и ефикасније испуњавала обавезе из преговарачког процеса. Структура ће бити прилагођена новој методологији проширења.

Будући да на функцију министарке за европске интеграције долазите са искуством у европској политици, шта су према Вама највећи изазови са којима ће се Црна Гора суочити на путу ка ЕУ?

У претходном периоду сам била активно укључена у преговарачки процес, као чланица радне групе за поглавље 23 и с те позиције је било евидентно да нам за успјех у преговорима недостаје политичка воља да одређене процесе на прави начин доведемо до краја. Сада ту вољу и одлучност имамо на нивоу Владе. Међутим, за спровођење одређених реформи, посебно у правосуђу и тужилаштву, потребно је да имамо јасну визију и сагласје свих или већине политичких партија актуелног сазива Скупштине.

Стога је наш највећи изазов, али и шанса, да ојачамо дијалог и заједнички дођемо до најбољих рјешења која ће одблокирати застој који већ неко вријеме имамо у преговорима и помоћи да убрзамо пут ка чланству. Ова Влада ће учинити све што је у нашој надлежности да допринесе јачању повјерења, снажењу дијалога, не само у оквиру Скупштине него и кроз унапређење сарадње са цивилним друштвом и укључивање у процес свих који на било који начин могу помоћи својим знањем и експертизом.

Уколико бисмо посматрали ситуацију на читавом Западном Балкану, могу ли према Вашем мишљењу сви сусједи коначно да изаберу пут Европе, или ће неки, пак, срећу потражити на истоку?

Све државе региона су у процесу придруживања, односно приступања ЕУ, и исказале су јасну жељу да постану дио Уније. Наравно, постоје разлике у динамици и квалитету спровођења реформи и испуњавања дефинисаних критеријума, па самим тим и статуса који имају у том процесу. Црна Гора, имајући у виду да је отворила сва преговарачка поглавља и привремено затворила три, још увијек носи епитет лидера у процесу.

Преговарамо већ 10 година и иза нас је значајно искуство које радо дијелимо са колегиницама и колегама из региона. Вјерујем да Западни Балкан, не само географски него и вредносно припада ЕУ и да све државе региона треба постану чланице Уније кад испуне услове за то. Реформе које на том путу спроводимо трансформисаће наша друштва у складу са стандардима развијених ЕУ демократија, а нашим грађнкама и грађанима донијети бољи животни стандард, што је заправо и циљ овог процеса и чланства у ЕУ.

Имајући у виду да се од свих земаља чланица или кандидата за пријем у Унију очекује да потпуно усагласе своју политику са начелима ЕУ, а то подразумијева и увођење санкција Русији, мислите ли да ће и Србија кренути тим путем?

Све државе које желе постати дио ЕУ морају ускладити своју спољну политику са оном коју дефинишу њене државе чланице Уније и заједнички је спроводе на нивоу ове наднационалне заједнице. Отуда нема мјеста било каквим калкулацијама, а увођење санкције је и једини логичан потез у односу на државу која је извршила агресију на другу.

Од момента формирања нове црногорске владе, многи јој предвиђају кратак животни вијек, прецизније до наредних парламентарних избора. Уколико се то испостави тачним, шта су главни циљеви које желите да постигнете као министар, да би на крају мандат оцијенили успјешним?

Предсједник Владе је у свом експозеу навео да је убрзање преговарачког процеса, кроз интензивирање започетих реформи, посебно у областима које утичу на владавини права, један од кључних задатака ове Владе. С тим у вези, са позиције потпредсједнице Владе и министарке европских послова настојаћу да дам пуни допринос остварењу зацртаних циљева. Очекујем да, након заокруживања законодавног оквира, сада покажемо резултате и у пракси на пољу борбе против корупције и организованог криминала и људских права, те да у мандату ове Владе добијемо завршна мјерила за поглавља 23 и 24, и коначно, откочимо процес наставка привременог затварања осталих поглавља/кластера.

То ће бити приоритет у раду тима који водим и цјелокупне преговарачке структуре у наредном периоду. Такође, као ресорна министарка, даћу допинос раду на реформи јавне управе, како би она била професионална, деполитизована и у складу са захтјевима преговарачког процеса и будућег чланства у ЕУ. Током претходног периода, процес европске интеграције је стагнирао, не само у смислу спровођења реформи и остваривања резултата него и у погледу мање мотивације како експерата и свих укључених у радне групе, тако и заинтересованости јавности. Наш задатак ће у наредном периоду бити да оснажимо европски дух, објединимо и укључимо све који желе и могу да помогну да процес што брже и квалитетније приведемо крају. Не због ЕУ него због наших грађанки и грађана који у великој мјери подржавају чланство. Увјерена сам да ћемо у томе успјети.

Напослетку, шта су Ваша предвиђања – може ли нова Влада да донесе потребну стабилност Црној Гори?

Апсолутно. Приоритет ове Владе су грађанке и грађани и њихова добробит, а стабилност Црне Горе је предуслов за то.

ИЗВОР: Нова РС