Медијски радници дали немјерљив допринос у сузбијању епидемије коронавируса

Значај медија у обликовању и доживљају стварности посебно расте у кризним временима. Свеобухватно, правовремено и тачно извјештавање медија у вријеме здравствене кризе, као што је пандемија коронавируса, кључно је за информисање грађана, који се у складу са доступним информацијама, прилагођавају новим животним околностима. Медијски радници у вријеме епидемије коронавируса дали су немјерљив допринос у њеном сузбијању, доносећи најновије информације и приче у наше домове, а притом излажући своје здравље и живот.

Дијана Драшковић је новинарка информативне редакције Јавног сервиса, а њен радни дан у просијеку траје десет сати.

 „Кад је почела епидемија коронавируса, све се промијенило, осјећали смо страх од непознатог. За разлику од осталих, нисмо имали времена да паничимо и да сједимо кући, већ смо редовно обављали радне задатке, уз максимално могуће поштовање мјера“, навела је Драшковић.

Она је казала да им је нарочито било изазовно праћење догађаја као што су протести и друге врсте окупљања, који су представљали велики епидемијски ризик, а у неким ситуацијама је било немогуће одржати дистанцу са саговорницима.

„Дешавало ми се да снимим саговорника који ми послије два или три дана каже да је позитиван на коронавирус. То су ситуације у којима човјек претрпи стрес и страх за себе и своје ближње. Поштовање мјера и вакцинација су једини начин да сузбијемо епидемију и вратимо се нормалном животу“, истакла је Драшковић.

Рад запослених у полицији наорочито је био значајан у току епидемије коронавируса, кад су свакодневно водећи рачуна о поштовању мјера грађана, дали велики допринос у циљу сузбијања коронавируса. Полицијска патрола дјелује како превентивно, тако и репресивно. Запослени у патроли поступају по конкрентним задацима, који подразумијевају довођење и спровођење лица, обилазак реона, уручивање позива, поступање по наредбама, пружање асистенције другим органима уколико је потребна.

Ксенија Ковачевић ради у сектору за саобраћај у Центру безбједности Подгорице двије године, а њен радни дан траје осам сати.

„У току епидемије коронавируса, трудили смо се да пробудимо свијест код грађана колико је значајно поштовање мјера и колико је цијела пандемија озбиљна. Свакодневно смо били распоређени на различим позицијама у граду и подсјећали грађане на поштовање мјера“, навела је Ковачевић.

Посао који бавља у полицијској патроли је динамичан и изазован, а у току обављања задатака се труде да труде да максимално поштују мјере.

„Најважније је да се пробуди свијест грађана о озбиљности ситуације. Јако је битно да се придржавамо препоручених мјера и вакцинишемо се, како би заједнички утицали на сузбијање коронавируса“, поручила је Ковачевић.

Немјерљив је допринос који су волонтери Црвеног крста Црне Горе пружили друштву од почетка епидемије коронавируса. Њих 450 је било ангажовано од почетка епидемије, подијели су 92 хиљаде пакета са храном и хигијенским артиклима, за 6.270 особа су пружили подршку, одрадили око 6.000 набавки, збринули 1,5 хиљада старијих особа, а пружали су и психо-социјалну помоћ, дијелили топле оброке и набављали храну за оне који су били у самоизолацији.

Студенткиња друге године архитектуре Јана Митровић волонтира у Црвеном крсту Црне Горе од првог разреда средње школе и сматра да је волонтеризам искуство које би свака млада особа требало да прође.

„Уживам у помагању другима, то ме испуњава и много ми значи. Кад је почела епидемија, колико год имала обавеза на факултету, жељела сам да будем ту, јер сам знала колико је помоћ у том тренутку потребна. Кроз активности Црвеног крста, у почетку сам радила у магацину, гдје смо паковали пакете и припремали их за дистрибуцију онима којима су у стању потребе. Осим паковања, пакете смо и разносили од врата до врата и доносили помоћ људима којима је била потребна“, рекла је Митровић.

 Кад је почела епидемија, Јана је казала да је осјећала страх од непознатог.

„Моја породица је осмочлана и било ме је страх, како због родитеља, тако и избог браће и сестре да се ја не заразим и на тај начин им пренесем заразу. Ту су долазили у сукоб жеља да помогнем некоме, и жеља да не угрозим своју породицу. Али трудила сам се да се дистанцирам од остатка људи у том периоду па сам у периоду волонтирања у току епидемије, свела број контаката на минимум“, навела је Митровић.

Јанина жеља да помогне другима је преовладала над страхом.

„Најважније је да наставимо да будемо солидарни, да водимо бригу о поштовању мјера и да се вакцинишемо“, поручила је Митровић.

Видео кампања „Наши хероји“ има за циљ да скрене пажњу на занимања која су у току епидемије коронавируса нарочито допринијеле да црногорско друштво остане на свом путу, промовишући најбитније вриједности ЕУ, као што су солидарност и јединство, а дио је пројекта ЕУ4МЕ који финансира Европска унија.

СЕКТОР ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ЈАВНОСТИ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ