Министарка Срзентић у интервјуу за портал Аналитика: Ускоро јавна расправа о Закону о слободном приступу информацијама

Унапређење транспарентности и право на слободан приступ информацијама је стратешки приоритет Владе и већ радимо на мапирању уских грла у примјени Закона о слободном приступу информацијама у самој администрацији, истакла је у разговору за Портал Аналитика министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија Тамара Срзентић.

Она истиче да су у ресору којим руководи свјесни да јавност има велика очекивања од њих у овој области и да су потребне брзе реакције.

“Интензивно радимо на припреми измјена и допуна Закона о слободном приступу информацијама. Урадили смо анализу пристиглих предлога НВО у сарадњи са СИГМА-ом и отпочели процес консултација са представницима предлагача. У току су међуресорске консултације, након чега ћемо убрзо ставити нацрт на јавну расправу”, прецизирала је Срзентић.

Наша саговорница наводи да су стартовале активности на изради Медијске стратегије којом ће се дефинисати правци развоја и унапређења у области медија. 

“У циљу усклађивања са највишим међународним стандардима, радићемо на реформи медијске нормативе која се огледа у доношењу новог Закона о аудио-визуелним медијским услугама, као и измјенама и допунама Закона о медијима и Закона о националном јавном емитеру РТЦГ”, наглашава Срзентић.

Министарка за Портал Аналитика говори и о оптимизацији јавне управе, развоју платформе еФактура, стратегији развоја ИТ сектора, као и о активностима недавно успостављене Канцеларије за иновације и дигиталне сервисе.

АНАЛИТИКА: Недавно сте са премијером Здравком Кривокапићем имали састанке са представницима медија. У ком правцу ће се спроводити реформе у медијском сектору и да ли је на састанцима било конструктивних предлога и сугестија? 

СРЗЕНТИЋ: Покренули смо пуно активности у области уређења медијског сектора, а посебно сам поносна на континуирани дијалог са медијима. Управо ту културу дијалога и такав приступ рјешавања проблема желимо да афирмишемо и подстичемо на свим нивоима управе и друштва. Оно што заиста радује је да смо, без обзира на међусобне разлике, приступе и уређивачке политике, сви за истим столом и удружено идентификујемо и рјешавамо проблеме. Важно је да резултат разговора буду конкретне акције, тако да већ моделујемо заједничке иницијативе за грађење одрживих модела дјеловања и јачање услова цјелокупне медијске заједнице.

Циљ је да у наредном периоду створимо услове да Генерални директорат за медије, у координацији са другим ресорима, буде на услузи медијима и да заједнички рјешавамо све изазове.

Истовремено, у циљу усклађивања са највишим међународним стандардима, радићемо на реформи медијске нормативе која се огледа у доношењу новог Закона о аудио-визуелним медијским услугама, као и измјенама и допунама Закона о медијима и Закона о националном јавном емитеру РТЦГ.Отпочели смо активности на изради Медијске стратегије којом ће се дефинисати правци развоја и унапређења у области медија.

АНАЛИТИКА: Што ће бити у фокусу измјена и допуна Закона о слободном приступу информацијама?

СРЗЕНТИЋ: Ово није само прича о мијењају закона, већ о промјени приступа јавне управе и свијести државних службеника. Што се тиче ове Владе, унапређење транспарентности и право на слободан приступ информацијама је наш стратешки приоритет и већ радимо на мапирању уских грла у примјени закона у самој администрацији. Свјесни смо да јавност има велика очекивања од нас у овој области и да су потребне брзе реакције. 

Интензивно радимо на припреми измјена и допуна Закона о слободном приступу информацијама. Урадили смо анализу пристиглих предлога НВО у сарадњи са СИГМА-ом и отпочели процес консултација са представницима предлагача. У току су међуресорске консултације, након чега ћемо убрзо ставити нацрт на јавну расправу. 

Цијели овај процес подразумијева преиспитивање важећих законских рјешења о праву на слободан приступ информацијама, као и појединачних одлука које су, у складу са законом, означене степеном тајности, како бисмо обезбиједили функционалност система и омогућили сваком грађанину, а посебно новинарима и НВО-има да добију потребне информације и заштите своје право. Циљ нам је да кроз измјене закона и успостављањем боље праксе, приступ информацијама у посједу органа власти буде заснован на начелима транспарентности рада органа власти, права јавности да зна, равноправности и једнакости.

АНАЛИТИКА: Заједно са Министарством финансија и социјалног старања радили сте на развоју платформе еФактура. Коме је платформа намијењена и које сервисе ће пружати?

СРЗЕНТИЋ: Web апликација еФактура је бесплатан сервис за фискализацију безготовинских фактура. Тренутно је у тестној фази развоја и биће намијењена малим привредницима и предузетницима, који имају до 10 запослених и безготовинске шаблониране (понављајуће) фактуре на мјесечном нивоу. еФактура ће омогућити фискализовање безготовинских фактура у складу са новим Законом о електронској фискализацији и биће повезана са системом Управе прихода у реалном времену. 
Како би реализовао фискализацију рачуна, обвезник је дужан да обезбиједи електронски сертификат који обезбјеђују овлашћене компаније у Црној Гори. Електронски сертификат који у овом тренутку представља трошак у износу од 30 еура на годишњем нивоу и његова набавка биће у надлежности привредника, односно предузетника. еФактура као дигитално рјешење функционално подржава све постојеће типове електронских сертификата издатих од сертификационих тијела у Црној Гори, па привредници и предузетници могу одабрати било који од доступних сертификата на тржишту. 

еФактура ће бити бесплатна за коришћење за све мање привреднике и предузетнике, а ускоро ће на порталу еУправа бити доступна предрегистрациона форма како би се заинтересовани предузетници и предузећа могли пријавити за коришћење ове апликације. На овај начин желимо да посебну пажњу посветимо малим привредницима и предузетницима, у времену пандемије када су мање услужне дјелатности и те како угрожене.

АНАЛИТИКА: Одавно се најављује стратегија развоја ИТ сектора Црне Горе. Када очекујете усвајање ове стратегије и ко је све укључен у израду тог стратешког документа?

СРЗЕНТИЋ: Покренули смо активности на изради Стратегије дигиталне трансформације која треба да дефинише правце дјеловања у овој области за наредне четири године. Стратегијом желимо да обухватимо цјелокупно друштво у свим аспектима и да трансформишемо како дигитално пословање привреде, тако и да убрзамо дигитализацију свих сервиса који укључују интеракцију грађана са јавном управом. 

Дигитализација пословања са собом повлачи и измјене и допуне одређених закона за унапређење пословног амбијента, али и јачање дигиталних знања и вјештина, што ће бити дефинисано кроз активности у оквиру акционог плана који ће проистећи из саме стратегије. У претходној години упућен је јавни позив заинтересованој јавности да се укључи у почетну фазу припреме стратегије, па смо и све пристигле предлоге и сугестије узели у обзир. У сарадњи са релевантним локалним и међународним организацијама започете су анализе и студије које ће показати тренутно стање и ниво дигитализације у Црној Гори, као и предлоге за унапређење у одређеним областима. 

У наредном периоду ћемо са Радном групом, у коју су укључени сви релеватни актери из јавног, приватног и цивилног сектора, наставити на активностима израде Стратегије дигиталне трансформације. 

Колики је значај ове Стратегије показује и чињеница да је дигитална трансформација препозната као један од стратешких приоритета у Програму рада Владе за 2021. годину, што ће умногоме помоћи да све снаге удружимо са приватним, академским и цивилним сектором, како бисмо кроз развој дигиталних сервиса, мијењање политика и нормативног оквира, као и унапређење ИЦТ амбијента утицали на свеобухватни економско-друштвени развој. 

АНАЛИТИКА: Какво је стање у црногорском ИЦТ сектору и како планирате да стимулишете његов развој?

СРЗЕНТИЋ: Препознајемо велики потенцијал и ентузијазам у црногорском ИЦТ сектору и захвални смо за подршку коју смо добили и искрено вјерујемо да само ако удружимо снаге са приватним, цивилним и академским сектором можемо да постигнемо неопходни ниво дигиталне трансформације. ИЦТ сектор треба да буде укључен у технолошко рјешавање кључних проблема јавне управе. 

Такође, само ако примјенимо праксе приватне индустрије у идентификацији и адресирању проблема и дизајнирању правих рјешења, можемо бити успјешни. Оно што радује, а што уочавамо да постоји у ИЦТ сектору, али и уопштено у привреди, је друштвена одговорност у трансферу знања и најбољих пракси ка јавној управи. Препознали смо, свакако, важност те сарадње, па интензивно радимо на успостављању нове дигиталне платформе Монтенегро Дигитал, која ће бити усмјерена ка цјелокупној заједници, приватном, академском и цивилном сектору и омогућити бољу размјену информација и знања, дигиталних стандарда и пракси, смјерница и изворног кода за развој и интеграцију дигиталних сервиса, који су у потпуности платформе отвореног кода. 

Већ смо у оквиру започетих пројеката ангажовали волонтере, студенте, а подршку су нам пружиле и највеће компаније из Црне Горе уступањем својих експерата и њихових експертиза у области продукт менаџемента, маркетинга и ИТ развоја и то про боно. Путем ове платформе желимо да привучемо и укључимо још више експерата који ће нам помоћи у дигиталном развоју, а ускоро ће бити објављени и јавни позиви за поменуте програме сарадње. 

АНАЛИТИКА: Успостављена је Канцеларија за иновације и дигиталне сервисе, у оквиру које се ради на развијању рјешења и сервиса. Нека су већ покренута, а које бисте издвојили од планираних иновација?

СРЗЕНТИЋ: У Министарству јавне управе, дигиталног друштва и медија, по угледу на развијеније државе, успоставили смо нову организацију која треба да буде у функцији промјене пословне културе, реформе јавне управе и дигитализације. Директорате у оквиру министарства смо организовали на начин да сви имају заједнички циљ, а то су инклузивност, отвореност, иновативна рјешења, дигитализација процеса и сервиса, као и политике у служби грађанки, грађана и привреде. Статешко планирање и спровођење квалитативних и квантитавних истраживања потребна су нам основа за даљи развој политика и иновативних производа и услуга. 

Дигиталне стандарде, уз поштовање агилних принципа и дизајна усмјереног на грађане, смо већ примијенили унеколико иницијатива, а једна од њих је израда web сајта www.цовидодговор.ме, гдје смо заједно са колегама из других министарстава, јавних институција и приватног сектора развили платформу, која је заснована управо на потребама грађана и која у сваком тренутку треба да пружи правовремене и тачне информације у вези са коронавирусом, поспјеши имунизацију грађана, информише и едукује грађане у вези са вакцинацијом у борби против ЦОВИД-19 инфекције.

У наредним седмицама биће лансирана web платформа ОбавијестиМе која ће допринијети бољој и ефикаснијој комуникацији јавних институција са грађанима. СМС поруком или е-маилом, грађани ће бити обавијештени о бројним сервисним информацијама, јавним позивима и конкурсима, статусима трансакција, докумената или пријава које су поднијели у органима државне управе или локалним самоуправама. Ово је једна од платформи отвореног кода на којој смо радили, а која је, такође развијена и неколико година се успјешно користи у Великој Британији, Канади и Аустралији. Велику помоћ и подршку у оквиру пројекта смо добили од црногорских телекомуникационих компанија Мтел, Телеком и Теленор које су још једном показале велику друштвену одговорност, спремност да брзо реагују и да само удруженим снагама можемо убрзати дигитални развој.

АНАЛИТИКА: Најавили сте и пуну дигиталну трансформацију, уз ширење палета услуга портала еУправе, дигиталну интеракцију без папира засновану на коришћењу еИД-а, додатне дигиталне сервисе у здравству, проширење палета услуга портала е-Управе и увођење нових система плаћања за финансијске трансакације са иностранством. Кад би грађани и привреда могли почети да користе ове бенефите?

СРЗЕНТИЋ: Дигитална трансформација и развој дигиталног друштва су један од стратешких приоритета ове Владе, а сам процес дигиталног развоја изискује синергију и заједничке активности државних институција и приватног сектора као важног партнера и корисника у процесу дигитализације. Поменули смо већ неке од производа који су или лансирани или ће бити доступни у наредном периоду, а додатно бисмо се осврнули на портал е-Фирма, на којем је омогућена онлине регистрација привредних друштава, а постојећим фирмама омогућено је да онлине подносе и добијају захтјеве за потврде у ЦРПС-у и Управи јавних прихода.

Радимо на развоју web платформе ИскорисТИприлике која ће бити интерна пословна мрежа за државне службенике. Велики број службеника унутар система јавне управе биће у прилици да пронађе каријерне прилике које ће допринијети развоју њихових вјештина, а истовремено усавршавању знања. 

Јавна упава у Црној Гори има квалитетне платформе и информационе системе, али развој нових електронских услуга, базиран на заокруженом нормативном оквиру, а који ће искористити могућност електронског плаћања и нових механизама за електронску идентификацију, треба да буде у првом плану. Такође, развој новог сајта Владе и министарстава, новог портала е-Управе, са новим унапријеђеним еУслугама које су потпуно дигитализоване, треба да прошири палету онога што грађани могу урадити преко интернета. 

АНАЛИТИКА: Како планирате да наставите активности које су дефинисане и реализоване Планом оптимизације јавне управе 2018-2020?

СРЗЕНТИЋ: Смањење трошкова у области јавне потрошње, са акцентом на смањење буџетских издатака за функционисање управе, један је од изазова нове Владе. Оптимизација јавне управе биће у фокусу даљих реформских активности, а полазну основу за будуће правце дјеловања представљаће Извјештај о спровођењу Плана оптимизације јавне управе за 2020. годину који ће садржати анализу ефеката Плана за читав период спровођења (2018-2020). 

Поменути налази и оцјена стања биће јавни, како би будуће стратешке правце у овој области и конкретне активности по питању рационализације планирали уз учешће свих заинтересованих страна. 

Такође, у току је израда Стратегије реформе јавне управе и у консултацијама са свим актерима овог процеса, као и свим релевантним међународним партнерима, размотрићемо будуће правце дјеловања који ће за циљ имати проналажење начина да се кроз имплементацију постојећих законских рјешења, бољи надзор, ефикаснији процес рада, обуку запослених утиче на ефикасност у раду јавне администрације што и јесте бит сваког процеса оптимизације.