Јавно здравство и пацијенти не смију да трпе због приватног сектора

Министарство здравља одлучно је у настојању да ојача здравствени систем у свим сегментима, како инфраструктурно, техничко - технолошки, тако и кадровски, кроз континуирану медицинску едукацију и стручно усавршавање љекара и средњег медицинског кадра. Поред едукације, акценат нам је и на побољшању животног стандарда запослених у здравству, кроз повећање зарада и рјешавање стамбених питања.

Наш циљ је јачање јавног здравственог система и на том путу очекујемо истинску посвећеност и одговорност управо запослених у јавним здравственим установама, почевши од средњег медицинског кадра до љекара опште праке, специјалиста и субспецијалиста у домовима здравља, болницама и Клинчком центру Црне Горе.

Држава је уложила, улаже и наставиће још више да инвестира у знање и усавршавање медицинског кадра, у складу са највећим међународним стандардима и медицинским доктринама.

Свједоци смо значајног увећања зарада здравственим радницима, што они итекако заслужују. Такође, смо свједоци и све чешће праксе да управо ти љекари у које улаже држава, свакодневно учествују у промоцији личног ангажмана у приватним здравственим установама и на тај начин усмјеравају пацијенте да за услуге, које могу добити у јавном здравственом систему, одлазе у приватне ординације и амбуланте.

Намјера Министарства здравља никако није онемугаћавање рада приватних здравствених установа, већ, напротив, партнерски и здрав однос, али никако на уштрб јавног здравства и буџета грађана, који је итекако пољуљан глобалном економског кризом, која не заобилази ни Црну Гору, посебно када се зна да све ове услуге могу да добију у домовима здравља, болницама и Клиничком центру.

Такође, нико не жели да оспори право љекара на допуснки рад, али се прије свега мора водити рачуна о потребама матичних установа у којима раде и испуњавању радних задатака у складу са законским прописима, али и љекарском етиком.

Правилник о ближим условима за обављање допусног рада здравствених радника и здравствених сарадника (Службени лист ЦГ, бр.64/2016,17/2017 и 70/2017) јасно прописује услове под којима здравствени радник може обављати допунски рад.

Уочивши све чешћу појаву плаћеног маркетинга од стране приватних здравствених установа, гдје управо љекари из јавног здравства промовишу своје услуге, Министарство здравља ће у сарадњи са Фондом за здравствено осигурање, у циљу заштите интереса наших грађана и права на лијечење у јавним здравственим установама,  покренути контролу поштовања одредби Правилника од стране комисија за контролу квалитета здравствене заштите, али и позвати на одговорност менаџменте здравствених установа, који одобравају право на допунски рад својим запосленим.

Министарство се на овај корак одлучило због чињенице да грађани дуго чекају на специјалистичке прегледе и дијагностику у јавним здравственим установама, а исте им се за краће вријеме нуде од стране, управо љекара из тих установа, у приватном сектору.

С обзиром да свима нама у здравсту грађанин и брига о његовом здрављу мора бити на првом мјесту, никако не смијемо допустити да здравствена заштита припадне само богатима, а они који су деценијама одвајали доприносе за здравствено осигурање и градили ову земљу, буду занемарени и препуштени сами себи. Ту одговорност дијели и Министарство здравља, свака здравствена установа, као и сваки запослени у здравственом систему Црне Горе.