Министри културе Југоисточне Европе окупљени у Херцег Новом

Од свог оснивања, ЦоМоЦоСЕЕ је свједочанство моћи културе да уједини заједнице и одговори на заједничке изазове, кроз бројне иницијативе, декларације и оквире сарадње, ЦоМоЦоСЕЕ је појачао глас Југоисточне Европе на глобалној сцени—залажући се за очување културне баштине, развој креативности и интеграцију културе у јавне политике.

То је поручено на састанку Савјета министара културе Југоисточне Европе (ЦоМоЦоСЕЕ), којим предсједава Црна Гора, а који се под темом "Култура и умјетност за одрживи развој“, одржао у Херцег Новом. Састанак Савјета окупио је министре културе и друге представнике земаља чланица, посматраче и представнике међународних организација.

Министарка културе и медија Црне Горе, др Тамара Вујовић и предсједавајућа Савјетом министара културе земаља Југоисточне Европе отворила је догађај ријечима:

"Данас се окупљамо како бисмо оживјели дијалог међу лидерима у области културе —дијалог који је био у застоју од 2021. године. Савјет министара културе Југоисточне Европе (ЦоМоЦоСЕЕ) игра кључну улогу у промовисању регионалне сарадње, јачању културних веза и представљању вибрантног културног идентитета овог региона свијету."

"Овогодишња иницијатива, под темом „Култура и умјетност за одрживи развој“, одражава заједничку визију интегрисања културног и умјетничког образовања у шире друштвене и образовне оквире. Постављањем културе у срце наших образовних система осигуравамо њено очување и развој, омогућавајући јој да одговори на савремене друштвене изазове," додала је Вујовић.

У закључку свог уводног обраћања предсједавајућа ЦоМоЦоСЕЕ навела је да ово окупљање нема за циљ рјешавање тренутних изазова или слављење прошлих достигнућа. Ријеч је о визији будућности у којој култура стоји као темељ мира, развоја и просперитета. "Искористимо ову прилику да поново потврдимо нашу заједничку посвећеност овим идеалима, претварајући их у акције које ће одјекивати генерацијама које долазе," навела је она.

Вујовић је нагласила важност колективне визије чланица ЦоМоЦоСЕЕ истичући:" У свом темељу, ЦоМоЦоСЕЕ одражава колективну визију својих чланица—не само да слави разноврсност наших културних пејзажа, већ и да је искористи као покретача друштвеног јединства, економског развоја и изградње мира. Његова повезаност са глобалним организацијама попут УНЕСЦО-а, Савјета Европе и Европске уније осигурава да наш регион настави да даје значајан допринос обликовању међународне културне политике."

За министарку Вујовић утицај ЦоМоЦоСЕЕ-а надилази креирање политика." У свијету све више дефинисаном неизвјесношћу—било да је ријеч о сукобима, економској нестабилности или еколошким кризама—наша заједничка посвећеност култури као уједињујућој сили важнија је него икад."

Министарка Вујовић је посебно нагласила да "На 33. годишњицу стравичног разарања УНЕСЦО-овог заштићеног града Дубровника 1991. године, желим говорити о граду богатог културног и историјског насљеђа, који је, нажалост, претрпио значајну штету током недавних ратова. Бомбардовање Дубровника представља трагично поглавље његове историје, али је важно нагласити да се такви догађаји никада не смију поновити. Ова трагедија треба да нас подсјети колико је важно заштитити културне споменике и насљеђе које су градови стицали кроз вијекове."

Вујовић је подсјетила да у Народном музеју Црне Горе постоји фотографија запаљеног Дубровника са сљедећим текстом: "1. октобра 1991. године неколико хиљада припадника регуларних трупа ЈНА са територије Црне Горе је отпочело агресију на Дубровник и његову околину. Напад на доскорашње сународнике и град под заштитом УНЕСО-а подгријаван је оштром манипулацијом јавних медија. Овај бесмислени рат представља једну од најцрњих страна црногорске историје".

У обраћању током министарског састанка, министарка Вујовић је истакла: „Овдје смо да заштитимо и очувамо не само културно насљеђе наших земаља, већ и да кроз културну размјену превазиђемо границе. Ова размјена обогаћује наш колективни идентитет, слави разноликост и његује међусобно разумијевање. Наше заједничко насљеђе је благо које припада свима и повезује нас изнад географских и политичких подјела."

Подсјетила је на УНЕСЦО оквире и иницијативе – од Лисабонске конференције 2006. и Сеулске агенде 2010. до недавног Мондиацулт-а 2022. и Оквира из Абу Дабија – те додала да као наставак дискусија покренутих у Абу Дабију, желимо се фокусирати на трансформативну улогу умјетности и културе у образовању као основу за одржива, инклузивна и праведна друштва. "У Црној Гори усвајамо ове принципе кроз развој програма који повезују културу и образовање", навела је, те истакла да ће планирани Национални програм умјетничког образовања повезати институције културе са школама, осигуравајући да дјеца и млади имају приступ културним садржајима који обогаћују њихово разумијевање историје, насљеђа и умјетности. Министарка је представила и образовне програме у области културе који се у Црној Гори већ реализују и сарадњи са институцијама културе, те додала и да је Министарство културе и медија финансијер интердисциплинарног програма на Универзитету Црне Горе који обучава будуће професионалце у области конзервације и рестаурације.

"Такође улажемо у младе таленте, пружајући им могућности за образовање у земљи и иностранству, те подржавамо њихов професионални развој по повратку. Ово није само одговор на одлив мозгова који погађа наш регион, већ и посвећеност изградњи будућности у којој је култура темељ националног и регионалног идентитета. Ипак, образовање само по себи није довољно. Једнако је важно јачати свијест међу професионалцима у ктури о важности преношења њиховог знања млађим генерацијама, " рекла је Вујовић.

На састанку су, између осталих говорили и Најден Тодоров министар културе Републике Бугарске, Сергиу Продан, министар културе Републике Молдавије Зоран Љутков, министар културе Републике Сјеверне Македоније, који су представили примјере позитивне праксе у својим земљама и моделе за унапређење сарадње у региону, како би култура и образовање у области културе допринијели одрживом развоју. Присутнима се обратила и Магдалена Ландри, директорица УНЕСЦО регионалне канцеларије у Венецији.

Амбасадор Републике Хрватске, Веселко Грубишић, у име министарке културе и медија Републике Хрватске, осврнуо се на богату историју региона и указао на важност заштите културне баштине: "На данашњи дан обиљежавамо 33. годишњицу разарања УНЕСЦО-овог заштићеног Дубровника. Ова трагедија треба да нас подсјети на нашу обавезу да заштитимо насљеђе не само својих земаља, већ и читаве глобалне заједнице,“ рекао је амбасадор.

Истичући значај сарадње, амбасадор је додао да би у временима мира, наш највећи неуспјех био недјеловањете да регионална и међународна сарадња није само опција—она је одговорност. Платформе попут ЦоМоЦоСЕЕ-а представљају ову одговорност, пружајући могућности за изградњу мостова, јачање сарадње и осигурање да наше заједничко насљеђе цвјета. Ови форуми нису само ријечи; они су позив на акцију, на претварање заједничких вриједности у значајне, трајне промјене. Говорећи о значају културе за будуће генерације, амбасадор Хрватске изјавио је: „Култура је кључна у изградњи одрживих друштава. Улагањем у образовање и промоцију културних вриједности, осигуравамо да будуће генерације не само наслиједе богатство наше историје већ и да га развијају на начин који јача друштвену кохезију и мир.“

Састанак је резултирао усвајањем Херцегновске декларације - "Култура и умјетност за одрживи развој, која је нагласила кључну улогу културе и умјетничког образовања у подстицању инклузивних и праведних друштава, јачању међусобног разумијевања и промовисању поштовања према културној разноликости, у складу са Агендом за одрживи развој 2030 Уједињених нација.

На крају састанка предсједавање Савјетом министара културе Југоисточне Европе министарка Вујовић предала је министру културе Републике Сјеверне Македоније Љуткову.

ЦоМоЦоСЕЕ представља најзначајнију регионалну платфрому у области културе, која служи размјени искустава, успостављању нових, заједничких модела сарадње и усаглашавању приоритета културних политика. Овај регионални савјет данас окупља 12 држава, пуноправних чланица, двије државе чланице у својству посматрача, као и три међуародне организације такође у својству посматрача.