Мрњавчевић: Говорити о рату кроз умјетност драгоцјен начин да се истина сачува од заборава

Медији и невладин сектор највише су заслужни што се у Црној Гори његује култура сјећања на геноцид у Сребреници, а говорити о рату кроз умјетност драгоцјен је начин да се истина сачува од заборава. Потребно је и да млади о геноциду у Сребреници уче кроз образовни систем, јер недостатак образовања отвара велики простор за манипулације.

То је поручила представница невладине организације Акција за људска права |(ХРА) Елизабета Мрњавчевић у подцасту, који је релизовало Министарство културе и медија, поводом Међународног дана сјећања на геноцид у Сребреници.

Мрњавчевић сматра да су за његовање културе сјећања на геноцид у Сребренци најзаслужнији невладин сектор и медији који, кроз неуморну борбу и разне активности, раде на емпанципацији црногорског друштва и подизању свијести о људским правима.

„Међутим недостаје инстутуционална подршка и шири друштвени консензус по овом питању. И након 29. година и даље се у нашем друштву негира, минимализује геноцид у Сребреници, због тога што се политичке странке ради својих поена играју са жртвама. Искривљивање чињеница је најбољи алат за мобилизацију својих присталица. Нажалост, у нашем друштву имамо политичке партије које негирају геноцид, имамо посланике који јавно у Скупштини негирају геноцид. Држава је на неки начин посустала. Са друге стране, политичке партије које се декларишу као проевропске, програђанске на неки начин жмуре на изјаве које релетивизују злочин“, рекла је Мрњавчевић.

Истакла је да младе генерације кроз формално образовање не уче шта се то догодило 90-их, који су злочини почињени.

„У уџбенику за основну школу, који је реиздат 2015. године нема помена Сребренице, а у уџбенику за четврти разред гимназије наводи се да су српске снаге извршиле масовни злочин над бошњачким становништвом у Сребреници. Не помиње се геноцид, а морамо да памтимо и учимо о томе. Овај уџбеник је проблематичан и због тога што се ни у једном дијелу не обрађује улогу Црне Горе у ратовима 90-их и избјегава се нашу одговорност“, објаснила је Мрњавчевић.

Према истраживањима невладиних организација, како је рекла, око 60 одсто грађана сматра да се у Сребреници догодио геноцид, 20 одсто нема довољно информација и не може да се опредијели да ли је био геноцид или не, док 20 одсто сматра да се није догодио геноцид.

„Због недостатка образовања, информација о томе, отвара се велики простор за манипулацију коју раде политичке партије. Зато држава мора да обезбиједи да младе генерације уче о томе шта се десило 90-их“, указала је Мрњавчевић.

Сматра да је политички став да у Сребреници није био геноцид негирање судски утврђених чињеница.

„Током ратова 90-их на простору бивше Југославије десили су се масовни злочини и то не само над Бошњацима, него и над Србима, Хрватима, косовским Албанцима и над онима који су се до краја изјашњавали као Југословени. Међутим, Сребреница је другачија, јер се ради о систематском убијању преко осам хиљада цивила, међу којима 600 дјеце и због тога и Европска унија, Генерална Скупштина раде на подизању свијести о Сребреници“, објаснила је Мрњавчевић.

Додала је да један злочин не оправдава други и тога сви треба да буду свјесни.

„Сви морамо да радимо на томе да се ниједна патња, ниједна жртва не минимализује ради политичких поена“, јасна је Мрњавчевић.

Вјерује да је говорити о рату кроз умјетност драгоцијен начин да се истина сачува од заборава и ХРА је у оквиру УНДП пројекта имала премијеру представе „Смрт у Дубровнику“ у којој се говори о лажима о опсади Дубровника.

„Имамо много примјера у којима се кроз умјетност говори о трагичним догађајима и болним темама из бивше Југославије“, рекла је Мрњавчевић.

Поновила је да је улога медија у суочавању са прошлошћу драгоцјена, јер они обавјештавају грађане о темама које нису довољно обрађена у формалном образовању и свакодневном животу.

„Када је у питању транзициона правда, медији све наше садржаје објективно објављују. 90-их година медији су имали значајну улогу у пропагирању рата, посебно за Дубровник и ти исти медији су ада присуствовали нашој прес конференцији поводом представе „Смрт у Дубровнику“ и сада су објавили сасвим другачије извјешатаје. Можемо рећу да се уредничка политика у медијима знатно промијенила од 90-их и да они са већим сензибилитетом и објективно објављују садржаје о транзиционој правди“, примијетила је Мрњавчевић.

Из Министартсва културе и медија подсјећају на представе и филмове које обрађују ову тему.

Филмови који се баве културом сјећања, са фокусом на деведесете: Qуо Вадис, Аида у режији Јасмиле Жбанић, Ничија земља у режији Даниса Тановића, Гори ватра (Пјер Жалица), Код амиџе Идриза (Пјер Жалица), Снијег (Аида Бегић), Циркус Цолумбиа (Данис Тановић), Белведере (Ахмед Имамовић), Мушкарци не плачу (Ален Дрљевић), Дјеца (Аида Бегић), Ране (Срђан Драгојевић), Терет (Огњен Главонић), Халимин пут (Арсен А. Остојић), Ремаке (Дино Мустафић), Дара из Јасеновца (Предраг Анотнијевић)

Представе који се баве културом сјећања са фокусом на деведесете године: „671 – ЛОВ“, режија Хана Растодер, продукција Црногорско народно позориште, “Под оба сунца”, режија Борис Лијешевић, продукција Зетски дом, “Смрт у Дубровнику”, режија Петар Пејаковић, продукција Драмски студио “Празан простор”.

Подцаст можете погледати на линку.