МВП: Нетачни наводи Борбе, министар Радуловић се залаже за унапређење медијских слобода

„Ја се не слажем нити с једном ријечи коју си изговорио, али ћу до смрти бранити твоје право да их изговориш“, рекао је Волтер. Ова реченица најприкладнија је као одговор на неистину изречену у тексту портала Борба насловљену „Освјежило: Министар Ђорђе Радуловић тражио да се БОРБА угаси!“.

Најблаже речено ријеч је о фикцији непознатог аутора Борбе, а зашто то не назвати и правим именом, ријеч је о неистини. Будући да такву реченицу министар вањских послова никада није изрекао, ово је лажна вијест, ако се споменути садржај може тако и назвати.

Да ли је потребно уопште говорити о томе да у демократијама, што Црна Гора по Уставу јесте, није могуће гасити медије само зато што неко тако жели. Оваква пракса својствена је тоталитарним режимима, а наша земља у пракси заиста не биљежи случајеве укидања медија, нарочито не нечијом ријечју или жељом, како је то без икакве додирне тачке са реалношћу представљено у овом тексту.

Управо министар вањских послова, дијелом због природе овог ресора, а дијелом и због оног што лично прижељкује за Црну Гору, улаже све напоре да наша земља буде прва следећа чланица Европске уније. Да би се то догодило, неопходно је да унаприједимо медијске слободе, а Министарство вањских послова са Ђорђем Радуловићем на челу, у разговору са међународном јавношћу континуирано истиче, у свакој прилици, да баштинимо европске вриједности, али да желимо да оне буду наша стварност у пуном смислу. Удаљавање од концепта слободе, понајвише када је ријеч о медијима није дио те приче. Дакле, нико не жели да се Борба угаси, нити је тако нешто у пракси могуће.

Са друге стране, потребно је рећи да демократија подразумијева слободу говора , али исто тако и одговорност за изговорену ријеч. Поставља се питање, шта учинити у том контексту са јавно изговореним неистинама, а ова информација ноншалантно изречена у јавном простору, то свакако јесте.

У други корпус пак спада изношење ставова који би по еснафским правилима требало да буду исказани у другим видовима новинарских форми, на примјер у колумнама, које аутор обавезно потписује. Овдје је констатовано да министар Радуловић, чију је интерпелацију за смјену покренуо управо посланик ДПС - промовише ДПС политику. Такође, каже се да је Борба од самог формирања Владе указивала „ко је Ђорђе Радуловић, какав је то профил човјека“. Овакви ставови би, поред елемената личног, мимо новинарских узуса и још више укуса, можда и могли бити увредљиви, да у овом случају министар Радуловић, још и прије преузимања функције, није навикао на њих.

У том контексту, ово реаговање не представља заправо одговор Борби, као што то, приликом објављивања бројних њихових текстова о министру Радуловићу, није чињено. Ова реакција представља обраћање грађанима и међународној јавности, јер је слобода медија демократска тековина коју морамо чувати и унапређивати. Министар Ђорђе Радуловић се у пракси, у свакој својој комуникацији са новинарима залагао за то. На нивоу идеје, у свјетлу европске породице ка којој идемо, као министар то чини још и више.