НАСТАВАК АКТИВНОСТИ НА ПРОНАЛАЖЕЊУ РЈЕШЕЊА ЗА ЕРОЗИЈУ НА АДИ БОЈАНИ

Друга радионица у оквиру наставка активности на проналажењу рјешења за ерозију на Ади Бојани, а у организацији Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма, одржана је уз учешће експерата из Италије Роберта Монтанарија и Кристијана Маразмија. За ову прилику, уз подршку пројекта „Подршка припреми пројеката из сектора животне средине и климатских промјена у Црној Гори“, који се финансира из средстава ЕУ, обезбијеђено је и учешће чувеног експерта за питања обалне ерозије, Енца Пранцинија.

Закључено је да се проблем ерозије на Ади Бојани дефинише као адаптација на климатске промјене, те да је због изузетне природне вриједности овог подручја потребно дефинисати свеобухватни еколошки приступ,  у складу с природом и стандардима заштите животне средине, приликом доношења одлуке о овом питању. Ову одлуку је потребно донијети на нивоу Владе у што краћем року, имајући у виду фактор времена којег нема пуно.

Констатовано је да је тешко одредити тачан правац кретања пијеска због малог броја података о процесима на овом подручју, на што указују различите претпоставке проф. Петковића у Студији очувања и ревитализације плаже на Ади Бојани с предлогом рјешења (јануар 2021. године) и Извјештај италијанских експерата, те да је промјенљивост условљена сезоном и вјетром. Такође је речено  да је тај научни податак и мање битан у односу на неспорне околности да се ниво мора подиже док се тло спушта, као и да је неспоран недостатак седимента на овом подручју чији дизбаланс доводи, између осталог, до драматичних промјена овог подручја. Стога је неопходно радити на прикупљању података – мониторингу и студијама и анализама процеса (транспост седимента дуж обале, хидродинамички модел...) у сарадњи на високом нивоу са сусједном Албанијом, .

Када је у питању ефекат постојећег напера, констатовано је да је имао улогу у задржавању плаже испред туристичког комплекса на Ади, али да је допринио и ерозији других дјелова Аде и Велике плаже, као што је углавном случај са чврстим структурама постављеним у мору. И поред бројних примјера таквих структура широм свијета и Медитерана, италијански стручњаци такве структуре не препоручују због њихових краткорочних и ограничиених бенефита и бројних нуспојава.

Када су у питању средњорочне мјере, по мишљењу италијанских стручњака, оне треба да обухватају редизајн туристичког комплекса на Ади у складу с природним окружењем и уз постепено обезбјеђивање обалног одмака, чиме би се оставио простор за заштиту туристичког ресурса, али и за примјену ефикаснијих рјешења за ерозију на Ади, као што су обезбјеђивање нових извора седимента и боља одбрана од дејства таласа и ријеке. Овај корак треба да буде праћен обновом дина и њиховим повезивањем с постојећом, природном дином на југу Аде.

Дугорочне мјере обухватају поновно успостављање транспорта седимента система ријека Дрим и Бојане, којима би претходиле студије које би најбоље било спровести на прекограничном нивоу, заједно с Албанијом, које треба да покажу да ли се може ревитализовати транспорт седимента ка Ади.

У свом извјештају који су представили на радионици, италијански стручњаци предлажу приступ усклађен с природним карактером овог подручја, који подразумијева активности на прихрани и смањењу губитка пијеска на овом подручју. Као прве наредне активности истакнуто је да је у оквиру припреме плаже на Ади Бојани за предстојећу туристичку сезону постојеће вјештачке дине потребно у периоду средина-крај маја дјелимично „простријети према мору“ како би се плажа прихранила односно створио нови профил плаже, остављајући простор за изградњу нових дина након туристићке сезоне. По потреби, плажу је могуће додатно прихранити с депоније пијеска на ушћу. Даље је постојећи напер потребно постепено пажљиво одстранити, како се плажа не би дестабилизовала, одстрањујући видјљиве вреће односно оне које нису покривене пијеском, док је пијесак из врећа потребно расути како би се искористио за плажу.

Значајно је напоменути да је пројекат краткорочних мјера изградње вјештачких дина који је спроведен у новембру 2021. године у сарадњи Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма и ЈП Морско добро дао резултате и заштитио објекте Улцињске ривијере од невремена протеклог зимског периода.

На састанку су поред представника Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма учествовали представници Делегације Европске уније у Црној Гори, Управе за воде, ЈП предузећа за управљање морским добром Црне Горе, Агенције за заштиту животне средине, Геолошког завода, Завода за хидрометеорологију и сеизмологију, ХТП Улцињска Ривијера, НВО сектора: Зелени корак, НВО Др Марин Шнајдер Јакоб (МСЈА), Канцеларије за одрживи развој и ИПА пројектног тима „Подршка припреми пројеката из сектора животне средине и климатских промјена у Црној Гори“.